Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

31.12.2015 у 19:39

Лета 2015. било је пет година од последње посете мом родном Банату (после 26 година). Било ми је драго што сам могао да се прошетам старим сокацима, прођем кроз поља озареним топлим сунцем и испуњеним жутим сунцокретом, неодољивим слатким мирисом расцветане камилице и тек покошене пшенице. Сусрет са неким другарима из школских дана у пролазу и на сеоској пијаци (већином једва препознатим) у мом Остојићеву, Чоки, Кикинди… Тих седам дана било је доживљај у правом смислу те речи, по овдашњој фрази – „bittersweet”. То је кад се човек у истом моменту осећа и срећно и тужно, јер се на крају сусрета свако „довиђења” све више осећало као „збогом”. Чудан је осећај бити већи странац међу својима, али непознатима, него овде где сам данас. Време је учинило своје. Као што је за то време много воде

Мој живот у иностранству

25.12.2015 у 18:12

Мој пут од депортације до легализације

Сплетом срећних околности уз добру дозу непромишљеног ризика, боравим већ другу годину на острву Родос. Моја тромесечна виза истекла је још прошлог лета, од када живим и радим у Грчкој на црно. Иако се катастрофа у виду депортације сваког тренутка може сручити на мене, несмотрено табанам около и јурцам на скутеру за који немам дозволу, убеђена да ми се у земљи светлости ништа лоше не може десити. Летња сезона је прошла и време поново тече килавим острвским ритмом. Уместо да искористим беспослене дане тражећи посао за зиму и планирам како да средим папире и свој живот, ја се радујем што у земљи у којој сви играју тавли коначно имам са ким да играм јамб. Хронично празних џепова, у бермудама, испраној мајици и излизаним јапанкама, упућујем се на партију јамба код другарица које

Мој живот у иностранству

23.12.2015 у 15:38

Сусрет у кијевском ресторану

Волети странкињу? Па ми се не разумемо потпуно! Како на туђем језику бити духовит? Како речима туђег језика показати оно што стварно желиш? Мислио сам да се то мени не може десити. После две године проведене у Кијеву, ближио се мој повратак у Србију. По завшретку посла требало је да се видим са једним другом у пицерији. Тек што сам ушао унутра јавио ми је да ће каснити. Одлучио сам да га сачекам и сео за један сто. За суседним столом седеле су две лепе девојке. Завршавале су вечеру. Желећи да убијем време, започео сам разговор са њима, а оне су прихватиле јер им је било смешно моје фолирање. Причао сам да сам Италијан. Посумњале су и тражиле да чују нешто на италијанском. Тако смо разменили неколико шала. Морале су да крену раније а ја сам им предложио да сутра заједно вечерамо.

Мој живот у иностранству

22.12.2015 у 15:20

Живот као со и бибер

Нема озбиљне кафанске а ни било које друге трпезе која нема со и бибер на столу. Као неки младенци побјегли са властите свадбе красе столове и дају укус јелу а тако и животу. Црно и бијело, мушко и женско, као супротности зависне једна од друге стоје ту на столу углавном непримећено скривајући симболе и поруке. Никад нисам био заинтересован за неко сакупљање. Ваљда због недостатка новца, стрпљења, упорности, талента, друштвености и осталог што краси колекционаре. Али сам одлучио, и сад не знам због чега, да скупљам сланике. Ваљда сам то видио код неке фине господе чије сам куће годинама чистио. Мени је највеће откриће у Канади, за све ове године, свакако је "garage sale", гаражна распродаја покућства која почиње некако с прољећа и траје све до касне јесени.То је вријеме

Мој живот у иностранству

17.12.2015 у 13:43

Пишите нам

Поштовани читаоци, „Политика” поново оживљава рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље. Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, фотографије...

Мој живот у иностранству

05.01.2015 у 08:15

Берлин виа Дубаи

Када сам пре неколико година напустила Србију, имала сам савршено скројен план – идем у Дубаи да радим неколико година као стјуардеса, уштедим паре, вратим се вољеном Београду, купим стан и у њему живим срећно до краја живота. Изгледа да тај мој план и није био баш тако савршен, јер се негде на половини пута закомпликовао. Уместо да летим, удала сам се. Уместо да уштедим паре за стан, уштедела...

Мој живот у иностранству

05.01.2015 у 08:15

У гостима код непријатеља или како сам постала Сибирка у Америци

Ја делим. За столом смо Американка, Енглескиња, Египћанка и ја. Игра је покер. Место Кембриџ, Универзитет Харвард, Липман хаус. Јесен само што није, 18. септембар је 2014. године. Влада је добио Ниманову стипендију, једну од најбољих новинарских стипендија на свету, а што је његово то је и моје и тако ево мене на Харварду где учим да играм покер с гомилом странаца. Делим прву руку, а по глави...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству