Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ризница

Ризница

22.03.2016 у 13:58

Други гроб Исуса Христа

Јерусалим, маја Изван старих градских зидова, у једној стрмој улици на крају града, лежи други Христов гроб. То је врт, ограђен жутим каменим зидом са гвозденим вратницама, на којима пише: Гроб у врту за који многи верују да је у њему почивало тело Господа нашег. Испод тога навод из Светога Писма: Ја сам васкрс и живот мртвих и ко у мене поверује неће погинути него ће имати живот вечни. И најзад, разуме се: Улазна цена: 1 шилинг по особи. Звонимо. Једна госпођа, средњих година, у сламном шеширу, са рукавицама за шофирање, откључала нама је врата, наплатила улаз у боновима Кукове Компаније, и саопштила нам да наш вођ мора да остане пред вратима. – Зашто? – Ја ћу вас водити. Напољу, усијала се улица на сунцу, и усред ње наш добри вођ г. Хано стоји тужан.

Ризница

12.03.2016 у 21:12

Шта то, због чега то?

Проводили смо лето под Авалом. Ја сам ишао по цео дан кроз напуштене топионице живе и био на високим гранама кестенова и букви. Са узбуђењем гледао сам у гнезда. Имао сам пријатеља који су ми, разапети између грања, поверавали тајне природе. У вече сам се враћао преко пољана, и нисам могао вечерати, толико сам био надут од трњина, купина и опорих крушака. Али једнога вечера, газећи кроз мочварну ливаду, имао сам одједном осећање као да сам схватио колики је значај тих топионица, брежуљака, храстова и птица, и колики је значај што сам ја баш међ њима. У ствари нисам ни био сасвим свестан тога осећања: у мени само као да се нешто обзнанило. Ја сам сео на први камен и плакао гласније но да ме је неко истукао. Нисам био ни мало несрећан а плакао сам најврелијим сузама. Две године

Ризница

12.03.2016 у 21:03

Молитва за децу

Тебе, који сејаше смрт кроз наша поља и многа срца проби врхом свога мача да би судбина била светлија и боља а земља наша срећнија и јача – Тебе, који посла црне године рата и глад, и помор и путеве непроходне да би за увек здружио брата и брата и свима дао земље и њиве родне – Тебе, Господе, молим ове светле ноћи кад веје бео снег над крововима града: немој крај наших кућа синути и проћи и оставити срце да болује и страда. Обдари нашу децу даровима неба у овом часу тихог и небеског славља, Ти знаш да једном треба обуће и хлеба а другом мало радости и здравља. Помилуј плаву кћерку варошког чистача и реци да ће бити лепа као зора, пољуби црног сина сеоског ковача и дај да буде силан

Ризница

12.03.2016 у 20:58

Вечити пољубац

Изненада, без икаква повода у години дана, а некада у две и три године, тек морао би једном да снива тај сан. У приземној и широкој соби а застртој већ олињалим ћилимовима и јастуцима, лежи. Али не као дете, некада, него као сада, у годинама, готово стар. Само као некада осећа како су на њ набацане старе колије које су мирисале на бурмут и на масан задах од дугог ношења. У соби је потпун мрак, а осећа како је и тамо у кујни мрачно и пусто. Пуст је био и горњи спрат; одаје, балкон; пусто двориште, башта. Исто онако пусто као што је знао да су и све околне куће одавно пусте од изумрлих комшија. Осећа како миришу плоче у трему, како суве, већ црне греде једва држе на себи горњи напукли и трули спрат. Једино са усахле чесме последња кап, мада није зима, као да се замрзла и остала на

Ризница

06.03.2016 у 13:56

Игуман и хаџија

Целе године манастиру стижу из села поклони. За завет се шаљу козе. За молитву се дотерују јагањци и овце. Где је у кући велика туга или ретка нека радост, оданде се зна довести који пут говече. Но ипак су, већ одавно, и стаје и тор празни. Залуд сељаци враћају по трипут поклон манастиру. Не прође ни недеља, а говечета ево натраг. Утекне. Игуман, отац Макарије, да излуди због тога. Он је био кафеџија у овом истом манастиру, пре тридесет година. Свиђао му се онда монашки живот: мало посла, много јела, пића на претек, а може се и златна пара оставити у сандук. Сад види да није баш сасвим тако: има ту и брига. Ето, стар је, и воли да легне, мало, после ручка. Млађима нареди шта да раде, а сам се извали на сећију. Срче кафу, дими, дрема, мисли шта би вечерао и која банка у вароши даје већи

Ризница

06.03.2016 у 13:49

Просјаци пред црквом

Просјаци зебу на стени плочника, до башта, до турских гробља. Просјаци просе од шетача и ноћника с пруженом руком безвољнога робља. Чуче мајке, у крилу с чедом: та рахитична јадна дојенчад што виси о материнској сиси и види светло првим гледом у сажаљењу људи, редом! Но ови пред црквом су побожни просјаци: Богу се моле, а од људи просе. На степеништу црквеном босјаци траг скрушености усред чела носе. Знају за богате, и зову их људи: дух живи у њима као Христ у Јуди. Они просе и моле, моле и просе, и знаду за свете симболе, за вајане идоле, и бреме с вером сносе. На путу у прекогробље као залог носе, место дела, голе руке: од творца проси робље рај као поклон за пасивне муке, за

Ризница

06.03.2016 у 13:44

Љубав на немачком

Наш земљак Петровић, потајни, тихи авантуриста, сневаше још од прве младости да доживи љубав на страном језику. Волети се на српском већ му се досадило. Хтео је да упозна жену, девојку, која не зна ни да постоји на кугли земљиној Ваљево, ни да је Душанов Законик важан културни споменик на Балкану. Жену сасвим новога мозга и срца, па да је испитује као тек пронађени континент. И потом, мада је по срцу био милостив, сневао је да му први син буде ванбрачан, и да то своје полусрпско дете само по слици упозна и тек покаткад за њим уздахне. У ноћ би измишљао љубавне фразе на француском, на немачком. И немачки му се некако згоднији чинио. „Како ли се смеши у заносу Немица, Бечлика, како ли руку стеже, да ли рамена и нос кокетно држи“, питао се узбуђено он. Најзад, кад би одлучено да иде у

Ризница

28.02.2016 у 12:14

У јутарња звона

Ти опет куцаш у прозор мој, Па шта ми носиш, дане? Прегршти сунца, харфе, и пој, И с белим цветом гране? Но ја радосни не чујем звук Што топи покрове снега – Скрхану харфу и гробни мук С твога ми доносиш брега. По стубовима доксата мог Ти драче пењеш ми грубе – Зар ове венце удели Бог Онима што га љубе? Као и јуче, к’о сваки пут, Кад звоно јутарње бије, Ти пружаш мени крчаг а љут У њему сичан врије. Јутрос је тако зелен и кап Свака ми душу згрчи, Као да носи просјачки штап И лебац једе све грчи. Са твога даха сече ме лед И падам, к’о с лишћем жутим На брегу свелих стабала ред Под секирама крутим. И нигде згрева... Сврх одра мог Само кандило руди – He

Ризница

28.02.2016 у 12:09

Тежак

Болујем и копним у грком чемеру и немаштини љутој откад знам за се. Болан сам, преболан, брате си мој слатки и медено љето моје, а онако посигурно не знам шта ми је, шта ме боли. Само ошјећам да је бољка моја велика, и Бог драги зна, има ли јој лијека и илаџа. Снага ми је сва утрнула и вредовна, а душа празна, сува и исцијеђена ко исцијеђени лимун са мора. Радим и мучим се ко тешки покајник од ране зоре до мрклог мрака; са звијездом, штоно веле, падам, са звијездом устајем. У прољеће, гавељајући, гладан и сувотан, по врлетима за плугом и натапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилосном Богу за род и берићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа, и ја дркћем и стрепим ко јасиково лишће над њивама својим, a под јесен, кад све срадим у зноју и у суво згрнем,

Ризница

28.02.2016 у 12:03

Чекање

Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе, и, скривена тамом, По стрмој стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути И сати бију на торњу далеко... Већ зора свиће, бледе млечни пути, А ја још чекам, – и вечно бих чек’о... О шта је то што мене веже сада За једну пут, за један облик тела И што ми душа затрепери цела, И сва немоћна издише и пада Кад ме се такне једна рука бела! И сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте њене, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим њојзи пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док се страсним преливима мраче Њена два силна, неумитна

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 09:00

Важно је јачати пријатељску свест међу народима западног Балкана

16.06.2026 у 08:57

Две несреће у једном дану упозориле на цену ослањања на старе бомбардере

16.06.2026 у 08:47

Почело укидање поморске блокаде, пет бродова прошло кроз Ормуски мореуз

16.06.2026 у 08:41

Европски лидери траже оштрији приступ Трампа према Техерану и Москви

16.06.2026 у 08:38

Калас: Кина обучавала руске војнике за рат у Украјини

16.06.2026 у 08:32

Русија одбацује оптужбе за напад на Кијево-печерску лавру