Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: представа

Култура

04.05.2022 у 15:20

Уметност мора да буде простор слободе

Особеност Дах театра огледа се у његовом у трајању, јер смо ушли у 31. годину постојања, што је по многим мерилима солидан стаж, а у нашим условима нешто што је готово немогуће, имајући у виду да смо независни уметнички колектив, који се професионално бави сценским уметностима, каже за „Политику” редитељка Дијана Милошевић, прва дама Дах театра која је говорила о његовим особеностима, новим искорацима, … – Јако је важно одржати ту ватру стварања, потребу да се уметношћу интервенише у друштву. Ни мене, ни моје сараднике никад није занимала забава, нуђење заборава, ескапизам. Ми сматрамо да уметност, а посебно сценска, има моћ да подстакне важне процесе у друштву, као што је рецимо помирење или исцељење, или да јавно постави често неугодна питања која воде до промишљања и у крајњем

Магазин

03.05.2022 у 14:07

Осваја свет у шпиц-патикама

Све приче о успеху помало личе једна на другу: уметник (или спортиста или научник или иноватор) од малена је показивао таленат и љубав за одређену област, а онда је вредно и упорно радио на свом развоју и усавршавању и уз мало среће и подршке остварио своје снове. Ни Рајна Ремовић није изузетак. Даровита млада Београђанка балетско школовање започела је у родном граду, наставила у иностранству, наступала на сценама широм Европе и у САД, а од септембра 2021. чланица је балета Српског народног позоришта у Новом Саду. С непуне 22 године иза себе већ има запажену каријеру и бројне награде. Њена прича нас враћа у тренутак кад је мама танушне, мајушне четворогодишње девојчице, која је неуморно играла по кући уз музику, одлучила да је упише на балет. – Дека је додатно развио ту љубав

Култура

03.05.2022 у 20:00

Велики романи су увек актуелни

Само што се премијерно представила у лику Јулије Кавран, девојачко Либуда, у драми „Године врана”, глумица Калина Ковачевић вратила се у пробну салу матичног Народног позоришта у Београду. Редитељ Борис Лијешевић поверио јој је лик лепе Елене Курагине у захтевном Толстојевом делу „Рати и мир”, у драматизацији Федора Шилија. Јања Ваљаревић ради сценографију, Бојана Никитовић је костимограф, Стефан Ћирић композитор. Премијера представе „Рати и мир” је 30. маја на Великој сцени националног театра, а у великој глумачкој подели су Миодраг Кривокапић (Кнез Никола Болконски), Хаџи Ненад Маричић (Пјер Безухов), Данило Лончаревић (Кнез Андреј Болконски), Теодора Драгићевић (Наташа Ростова), Златија Ивановић (Кнегиња Марија Болконска)… „Два најмоћнија ратника су стрпљење и време”, говорио је

Култура

29.04.2022 у 14:32

Изазови немогућег задатка

Иако је изгледало да ће то бити немогућа мисија, када је балет „Ко то тамо пева” постављао пре 18 година у нашој престоници Сташа Зуровац, хрватски кореограф и редитељ, показало се да је створен позоришни бисер који и даље блиста. Поводом 200. извођења ове представе, данас 29. априла, када се обележава Мећународни дан игре, гледаћемо је поново вечерас од 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. У публици ће седети и храбри, сада искуснији Сташа Зуровац, усудивши се да постави комад за који се и данас тражи карта више, по либрету заснованом на сценарију Душана Ковачевића, по ком је опет снимљен истоимени антологијски филм у режији Слободана Шијана. Музику је компоновао Војислав Воки Костић. Представу је заволела не само наша већ и публика на гостовањима у Боготи, Риму,

Култура

18.04.2022 у 23:44

Монодрама о хуманитарки Диани Будисављевић

Монодрама „Пу спас за све нас” по мотивима дневника Диане Будисављевић, у извођењу глумице Јелене Пузић, гостовала је на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта. То је Јеленин ауторски пројекат урађен по тексту Нине Џувер и на музику Матије Анђелковића. Представа је изведена поводом 77 година од пробоја логораша из злогласног Јасеновца. Диана Будисављевић била је једна од највећих хуманитарних радница прошлог века, која је спасла између осам и десет хиљада деце из усташких логора у НДХ. Хуманитарни Дианин рад трајао је од одлуке да оснује своју „акцију” до тренутка када је њену комплетну документацију насилно преузела Озна. Овај комад бави се узроцима брисања Дианиног имена и „акције” праћењем њеног рада у ратним годинама.

Култура

18.04.2022 у 20:00

„Париски живот” у Земуну

Сада, када смо се коначно већински ослободили стега короне, мало се лакше дише, каже за „Политику” Андреја Рацков, директор Мадленианума, земунске куће културе, која је током протеклог периода пандемије несебично делила своје уметничке потенцијале са публиком: и онлајн и уживо. ‒ Изузетно сам поносан на цео тим Мадленианума како смо се носили са свакодневним проблемима у претходне две године и како смо, и поред свих закључавања, забрана рада и разбољевања, ипак успели да одржимо постојећи репертоар и да чак и испунимо план нових премијера. А, што је најважније, успели смо и да задржимо нашу публику, да омогућимо безбедно уживање у представама и чак и да освојимо неку нову, младу публику ‒ каже Андреја Рацков и додаје: ‒ Пред нама је период када ће бити неопходна ревитализација

Култура

18.04.2022 у 09:33

Михајло Пупин је устајао на свако помињање мајке

„Пупинијада” представља једно могуће сценско виђење Пупина, имагинарни сусрет мајке Пијаде и сина Михајла. Михајло Пупин, у дубокој старости, сећа се свог живота и постигнућа: као дечак, научник, патриота, имигрант, сведок важних историјских догађаја… Глумицa Вјера Мујовић, којој је Никола Тесла близак рођак по мајци, за свој нови сусрет са публиком ипак је изабрала Михаила Пупина, а овако је за „Политику” најавила рад на овом делу. Недавно смо је премијерно пратили у представи „Иранска конференција” Ивана Вирипајева у режији Иване Вујић на сцени матичног Народног позоришта у Београду. Паралелно са овим радом, наша саговорница истрајавала је на свом пројекту „Пупинијада” чију премијеру припрема уз помоћ друштвених мрежа и нових технологија… – Рад на представи „Пупинијада” почео

Култура

14.04.2022 у 23:44

Трагање за самим собом, богом и истином

Представа „Злочин и казна” по мотивима истоименог романа Фјодора Достојевског изведена је на Великој сцени Руског дома. Иако се прошле године навршило два века од рођења овог великог руског писца, теме које се обрађују у његовим делима су и данас актуелне. Тако и у овом комаду, најдубља размишљања о вери и моралу преплићу се са вртоглавом детективском причом. Представа подсећа на сан који је Раскољников могао сањати пролазећи кроз стања бунила. Публици се представило шест главних јунака романа који су испричали причу о убиству и смрти душе. Трагање за самим собом, богом и истином је оно што брине студента Раскољникова, али и ауторе драме. Коју цену ће главни јунак морати да плати за сваки од ових корака – корака ка себи или од себе, ка богу или неверју, љубави или мржњи... У

Култура

14.04.2022 у 20:00

Девет представа на Позорју

„Време тескобе” слоган је овогодишњег 67. Стеријиног позорја у Новом Саду, које ће бити уприличено од 26. маја до 3. јуна уз девет представа у такмичарској селекцији и три у нетакмичарском међународном делу фестивала „Кругови”. Селекцију је потписао селектор Миливоје Млађеновић, а традиционанално позоријанско место сусрета је Српско народно позорише. Прве фестивалске вечери, ван конкуренције биће премијерно изведена представа „Милева Марић” о Милеви Марић Ајнштајн у режији Анице Томић. Текст драме написале су драматуршкиње Тијана Грумић, Олга Димитријевић, Ведрана Клепица, Ведрана Божиновић и Миња Богавац, а адаптацију Јелена Ковачић. Између два фестивалска издања Миливоје Млађеновић уживо је видео 51 представу позоришта у Србији и региону и седам представа у форми видео-снимка. Од

Београд

13.04.2022 у 23:43

Одрастање младих и невоље које их прате

Одрастање тинејџера Максима је трновито. Породица се распада, а невоље у школи и вршњачко насиље се јављају. Живећи у забити безименог града на Уралу, дечак који стасава у младића излаз налази у безазленој игри – обликовању пластелина. „Пастелин” је драма која је изведена на Малој сцени „Предраг Пепи Лаковић” БДП-а и говори о одрастању адолесцената и проблемима који их прате. Ова представа руског писца Василија Сигарева актуелна је од свог настанка 2001. године. Играју Александар Јовановић, Александар Вучковић, Јана Милосављевић, Бојана Стојковић и Љубoмир Булајић. Адаптацију, сценографију и избор музике урадио је Марко Торлаковић. Драматург је Милица Недељковић, а костимограф Драгица Лаушевић.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске