„Отело” вечерас у Суботици
Суботица – Глумац и редитељ Золтан Пушкаш добро је познат ансамблу Драме на мађарском језику Народног позоришта у Суботици. Управо том чињеницом руководила се и Петронела Кермеци, директорица Драме, када га је позвала да по други пут режира у овом позоришту, и то класика, драму „Отела” Вилијама Шекспира.
„Познајемо се и делимо исту љубав према позоришту, а то даје сигурност и самопоуздање глумцима. То исто је важно и за редитеља”, каже Кермеци.
Мада је реч о класичној драми, ово је ипак њена праизведба код нас јер се „Отело” Золтана Пушкаша игра у новом преводу Ласла Мартона. Како је Пушкаш навео, до сада су само два позоришта у Мађарској извела драму по новом преводу.
„Текст чува извор и богатство дела, али сам текст драме је писан на данашњем говорном језику. Он класичну трагедију претвара у садашњост без директног ажурирања”, каже Кермеци.
У режији Золтана Пушкаша фокус драме померен је на осумњиченог, на странца, на оног другог.
„Стручњаци кажу да је ’Отело’ најбоља Шекспирова драма, и она је увек актуелна. Љубомора је велики грех, али она ће увек и постојати. Тражили смо одговор на питање да ако имамо младог успешног човека, шта је, онда, код њега проблем. У Шекспирово време Јаго као негативац није могао да буде главни лик, али у основи он је главни карактер. Овај превод Ласла Мартона још није много коришћен, али је код њега феноменално да је све присутно, није потребно објашњавати политички оквир, јер је све у тексту, и протекција и љубомора и корупција. Није потребно осавремењивати представу, јер је већ све у тексту”, каже Пушкаш.
Премијера представе заказана је за вечерас од 19.30 часова на сцени „Јадран”. У представи је ангажован готово целокупан ансамбл Драме и играју Золтан Рокуш, Андор Ковач Немеш, Атила Барат, Кристиан Будинчевић, Акош Њари, Арпад Черник, Тамаш Хајду, Жофиа Мађар, Жужа Калмар и Дина Дедовић Томић. Редитељ Пушкаш потписује и сценографију, костиме и и избор музике.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


