Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: редитељ

Култура

14.07.2022 у 20:00

Два пола једне исте душе

Један од визуелно и тематски најпривлачнијих филмова у Главном такмичарском програму тек завршеног 56. фестивала у Карловим Варима био је „Далека обала” јапанског редитеља Мaсакија Куда, који приповеда о седамнаестогодишњој Аои која ради као хостеса у ноћном клубу како би зарадила новац за кирију, за свог малог сина и лењог мужа, још насилнијег после губитка посла. У овој интимној егзистенцијалистичкој причи која нуди мање блиставу слику Јапана него што је уобичајено, редитељ Кудо изазива гледаоце да се запитају какве шансе има млада породица да се извуче из друштвеног блата у које су је натерали сиромаштво и неразборитост младости, показујући да друштвена неједнакост утиче на све крајеве света. Нема много оваквих филмских прича о малолетничком мајчинству а да долазе из

Култура

05.07.2022 у 20:00

Ово је време постистине

Карлове Вари - Филм „Још једно пролеће”, ново дугометражно документарно дело Младена Ковачевића, неуобичајене жанровске структуре, по чему је овај аутор награђиваних и високо рангираних филмова попут: „Unplagged”, „Зид смрти и тако то”, „4 године у 10 минута” и „Срећан Божић, Јиву” и иначе познат и признат, синоћ је у Карловим Варима имао светску премијеру у оквиру паралелног такмичарског програма Проксима. Аутор чији се документарци сврставају у неку посебну категорију, јер су блискији филмској уметности у изворном смислу него ли класичном „документу”, поново је сараднички ослонац потражио у монтажерки Јелени Максимовић, продуценткињи Иви Племић Дивјак и Јакову Мунижаби,

Култура

05.07.2022 у 14:50

Колико срца, толико и уметности

Редитељ Питер Брук, који је утицао на позоришну уметност широм света, преминуо је у 98. години у Паризу, где је живео и радио деценијама. С њим је умрла једна од најважнијих позоришних авантура друге половине 20. века, која је театар учинила креативним пољем за истраживање људског бића, у свим његовим димензијама. Луцидни Брук који је у освит шездесетих година одбацио шљокице са западног театра и кренуо у непресушно трагања по светској ризници митологије, имао је велики утицај и на наш регион. Његова чувена представа „Сан летње ноћи” гостовала је 1972. године на шестом Битефу, чији је био велики пријатељ. На Бруковој сцени било је све мање елемената. Само неколико тепиха, понеки јастук и „рам” који је означавао шта је споља, а шта унутра. Питер Брук рођен је у Лондону 21. марта 1925, у

Култура

03.07.2022 у 10:07

Западна цивилизација се врти у зачараном кругу

Представа „Трамвај звани жеља” према чувеном комаду америчког писца Тенеси Вилијамса, у режији Ленке Удовички изведена је 24. јуна у Београдском драмском позоришту, а Удовички каже да се западна цивилизација врти у зачараном кругу од момента када су у античкој Грчкој мушкарци од богова преузели одговорност за уређење друштва у савршеној демократији, а жене биле потиснуте на ниво средства за репродукцију. Нова продукција театра на Крсту је већ друга премијера на Београдском летњем фестивалу - БЕЛЕФ 2022, а главну улогу антијунакиње Бланш тумачи Бранка Катић. Представа ће бити изведена и 27. августа у оквиру програма Фестивала на Брионима, док је београдска премијера заказана за крај септембра. Представа је „Трамвај звани жеља” је премијерно одиграна у дану када је Амерички врховни

Култура

26.06.2022 у 20:00

Морамо да пронађемо у себи више позитивне енергије

За Бранку Катић веже ме дугогодишње блиско и лепо пријатељство. Дружиле смо се у Лондону, Лос Анђелесу, Београду и тако годинама уз кафу причале о позоришту, представама које смо гледале и помињале да бисмо морале једном заједно и да радимо. Онда сам почела да јој „квоцам” да она треба да игра Бланш у комаду „Трамвај звани жеља” Тенесија Вилијамса, а она је инсистирала да ја то режирам, и ево нас у завршници рада. Овако је за „Политику” говорила редитељка Ленка Удовички, која је у Београдском драмском позоришту управо режирала представу „Трамвај звани жеља” Тенесија Вилијамса, који је 1948. за ову драму добио Пулицерову награду, прву од чак три. Премијера је изведена у петак на сцени „Предраг Пепи Лаковић” у оквиру Белефа, а већ крајем августа своје премијерно извођење имаће

Култура

15.06.2022 у 13:25

Опроштај од Дејана Мијача у САНУ

Комеморативни скуп посвећен успомени на преминулог редитеља Дејана Мијача одржан је јуче у Српској академији наука и уметности, чији је био дописни члан. Позоришни редитељ Дејан Мијач преминуо је 5. априла у Београду у 87. години, оставивши неизбрисив печат у српској позоришној уметности, посебно у естетици режије. За дописног члана САНУ изабран је на последњој изборној скупштини, 4. новембра 2021. – Чини ми се да би данашњи сусрет посвећен сећањима на Дејана Мијача могао да почне реченицом која стоји испод Молијерове бисте: „Твојој слави не недостаје ништа, нама ти недостајеш.” А припадао је, осим, разуме се, породици, и свим својим бићем позоришној уметности. Нема сумње да му је столица у овој кући одавно припадала – рекао је Милан Лојаница, секретар Одељења уметности САНУ,

Култура

12.06.2022 у 12:10

Много волим Египат, али је та моја љубав неузвраћена

Шведско-египатски филмски сценариста и редитељ Тарик Салех подарио је главном такмичарском програму 75. Канског фестивала најузбудљивији и најдинамичнији филм – „Дечко из раја” и за њега освојио „Златну палму” за најбољи сценарио. Реч је о енергичном шпијунско-политичко-акционом филму радње смештене унутар Ал-Азара, митског универзитета у Каиру, епицентра сунитског ислама, где су и прошлост и будућност у константној интеракцији. Отворила су се пред гледаоцима та, за јавност, забрањена врата. За Салехово приповедање о фракцијама унутар ислама које различито делују у великом муслиманском свету, о значају избора великог имама, о „Муслиманској браћи” који умало нису изазвали грађански рат у Египту, о спрези универзитета и високе политике кроз деловање египатске тајне полиције која све што

Култура

09.06.2022 у 18:00

Усамљеност је мој добар пријатељ

Када се 2018. године појавио са „Девојком” у програму „Известан поглед”, млади белгијски сценариста и редитељ Лукас Донт (1991), у Кану је освојио „Златну камеру” за најбољи дебитантски филм Канског фестивала, награду жирија критичара Фипресци, „Квир палму” за најбољи филм на ЛГБТ тему, а Виктор Полстер награду за најбољег глумца за улогу трансродне балерине. Са својим другим филмом у каријери – „Блискост” (Close), Лукас Донт је на недавно завршеном 75. Канском фестивалу освојио Гран при, за визуелно високорезонантну филмску причу о нежном пријатељству између два дечака, које се прекида због притисака из школског окружења, предрасуда и страха од спознаје сопствене телесности. И овај белгијски филм, баш као и филм браће Дарден „Тори и Локита”, за приказивање у Србији откупила је

Култура

30.05.2022 у 20:00

Антигона је позив за нови живот

Античка драма „Антигона” према Софоклу, у режији словеначког редитеља Дијега Де Брее, коме је ово други подухват у Београдском драмском позоришту (после Брехтовог „Баала”, прошле године), премијерно је изведена на сцени „Оливера и Раде Марковић”. Драма је рађена према преводу Милоша Н. Ђурића, драматург је Ката Ђармати, костимограф Благој Мицевски. Дијего Де Бреа потписао је и сценографију и дизајн светла. Тужна је спознаја да морамо да дођемо до крајње тачке опасности да би тек тада изашло из нас оно што је најбоље Софоклове јунаке тумаче: Дуња Стојановић, Јана Милосављевић, Павле Пекић, Ивана Николић, Лука Грбић, Владан Милић, Мина Ненадовић, Стефан Радоњић. За Хегела је Софоклова „Антигона” најсавршеније уметничко дело које се бави сукобом између државе и породице. Шта је

Култура

29.05.2022 у 14:56

У паклу социјализам ником није потребан

75. КАН Кан – Шведски сценариста и редитељ Рубен Естлунд (48) с филмом „Троугао туге” освојио је своју другу „Златну палму” у каријери и тако се придружио елити у којој су као двоструки победници и Емир Кустурица, браћа Жан-Пјер и Лик Дарден, Били Огуст, Френсис Форд Копола... Oвогодишњем 75. Канском фестивалу подарио је један од највољенијих филмова, духовит и неспутано сатиричан, у којем је поново суочио друштво с мањкавостима модерног капитализма и толико пропагиране политичке коректности на све теме – једнакост полова, раса и класа. У ексклузивном разговору за „Политику” Рубен Естлунд објашњава и зашто би га ексјугословенска публика могла разумети можда на бољи начин него она из неких од западњачких земаља, у којима и сам помен Карла Маркса изазива језу. Филм је за

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 08:16

Парастос за 24 страдала Србина у Ратковићима

21.06.2026 у 08:01

Амбасада: руска породица са дететом повређена на ауто-путу Приједор–Бањалука

21.06.2026 у 07:55

Бивши пољски премијер: Украјина да врати тенкове које је добила од Пољске

21.06.2026 у 07:47

Погинуо сниматељ Ал Џазире у израелском ваздушном нападу

21.06.2026 у 07:44

Баварски премијер тражи укидање социјалне помоћи за Украјинце у Немачкој

21.06.2026 у 07:43

Смотрич: ИДФ остаје у безбедносној зони у Либану