Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

05.07.2022 u 14:50

Koliko srca, toliko i umetnosti

Reditelj Piter Bruk, koji je uticao na pozorišnu umetnost širom sveta, preminuo je u 98. godini u Parizu, gde je živeo i radio decenijama. S njim je umrla jedna od najvažnijih pozorišnih avantura druge polovine 20. veka, koja je teatar učinila kreativnim poljem za istraživanje ljudskog bića, u svim njegovim dimenzijama. Lucidni Bruk koji je u osvit šezdesetih godina odbacio šljokice sa zapadnog teatra i krenuo u nepresušno traganja po svetskoj riznici mitologije, imao je veliki uticaj i na naš region. Njegova čuvena predstava „San letnje noći” gostovala je 1972. godine na šestom Bitefu, čiji je bio veliki prijatelj. Na Brukovoj sceni bilo je sve manje elemenata. Samo nekoliko tepiha, poneki jastuk i „ram” koji je označavao šta je spolja, a šta unutra. Piter Bruk rođen je u Londonu 21.

Kultura

03.07.2022 u 10:07

Zapadna civilizacija se vrti u začaranom krugu

Predstava „Tramvaj zvani želja” prema čuvenom komadu američkog pisca Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički izvedena je 24. juna u Beogradskom dramskom pozorištu, a Udovički kaže da se zapadna civilizacija vrti u začaranom krugu od momenta kada su u antičkoj Grčkoj muškarci od bogova preuzeli odgovornost za uređenje društva u savršenoj demokratiji, a žene bile potisnute na nivo sredstva za reprodukciju. Nova produkcija teatra na Krstu je već druga premijera na Beogradskom letnjem festivalu - BELEF 2022, a glavnu ulogu antijunakinje Blanš tumači Branka Katić. Predstava će biti izvedena i 27. avgusta u okviru programa Festivala na Brionima, dok je beogradska premijera zakazana za kraj septembra. Predstava je „Tramvaj zvani želja” je premijerno odigrana u danu kada je Američki

Kultura

26.06.2022 u 20:00

Moramo da pronađemo u sebi više pozitivne energije

Za Branku Katić veže me dugogodišnje blisko i lepo prijateljstvo. Družile smo se u Londonu, Los Anđelesu, Beogradu i tako godinama uz kafu pričale o pozorištu, predstavama koje smo gledale i pominjale da bismo morale jednom zajedno i da radimo. Onda sam počela da joj „kvocam” da ona treba da igra Blanš u komadu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, a ona je insistirala da ja to režiram, i evo nas u završnici rada. Ovako je za „Politiku” govorila rediteljka Lenka Udovički, koja je u Beogradskom dramskom pozorištu upravo režirala predstavu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, koji je 1948. za ovu dramu dobio Pulicerovu nagradu, prvu od čak tri. Premijera je izvedena u petak na sceni „Predrag Pepi Laković” u okviru Belefa, a već krajem avgusta svoje premijerno izvođenje imaće

Kultura

15.06.2022 u 13:25

Oproštaj od Dejana Mijača u SANU

Komemorativni skup posvećen uspomeni na preminulog reditelja Dejana Mijača održan je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je bio dopisni član. Pozorišni reditelj Dejan Mijač preminuo je 5. aprila u Beogradu u 87. godini, ostavivši neizbrisiv pečat u srpskoj pozorišnoj umetnosti, posebno u estetici režije. Za dopisnog člana SANU izabran je na poslednjoj izbornoj skupštini, 4. novembra 2021. – Čini mi se da bi današnji susret posvećen sećanjima na Dejana Mijača mogao da počne rečenicom koja stoji ispod Molijerove biste: „Tvojoj slavi ne nedostaje ništa, nama ti nedostaješ.” A pripadao je, osim, razume se, porodici, i svim svojim bićem pozorišnoj umetnosti. Nema sumnje da mu je stolica u ovoj kući odavno pripadala – rekao je Milan Lojanica, sekretar Odeljenja umetnosti SANU,

Kultura

12.06.2022 u 12:10

Mnogo volim Egipat, ali je ta moja ljubav neuzvraćena

Švedsko-egipatski filmski scenarista i reditelj Tarik Saleh podario je glavnom takmičarskom programu 75. Kanskog festivala najuzbudljiviji i najdinamičniji film – „Dečko iz raja” i za njega osvojio „Zlatnu palmu” za najbolji scenario. Reč je o energičnom špijunsko-političko-akcionom filmu radnje smeštene unutar Al-Azara, mitskog univerziteta u Kairu, epicentra sunitskog islama, gde su i prošlost i budućnost u konstantnoj interakciji. Otvorila su se pred gledaocima ta, za javnost, zabranjena vrata. Za Salehovo pripovedanje o frakcijama unutar islama koje različito deluju u velikom muslimanskom svetu, o značaju izbora velikog imama, o „Muslimanskoj braći” koji umalo nisu izazvali građanski rat u Egiptu, o sprezi univerziteta i visoke politike kroz delovanje egipatske tajne policije koja

Kultura

09.06.2022 u 18:00

Usamljenost je moj dobar prijatelj

Kada se 2018. godine pojavio sa „Devojkom” u programu „Izvestan pogled”, mladi belgijski scenarista i reditelj Lukas Dont (1991), u Kanu je osvojio „Zlatnu kameru” za najbolji debitantski film Kanskog festivala, nagradu žirija kritičara Fipresci, „Kvir palmu” za najbolji film na LGBT temu, a Viktor Polster nagradu za najboljeg glumca za ulogu transrodne balerine. Sa svojim drugim filmom u karijeri – „Bliskost” (Close), Lukas Dont je na nedavno završenom 75. Kanskom festivalu osvojio Gran pri, za vizuelno visokorezonantnu filmsku priču o nežnom prijateljstvu između dva dečaka, koje se prekida zbog pritisaka iz školskog okruženja, predrasuda i straha od spoznaje sopstvene telesnosti. I ovaj belgijski film, baš kao i film braće Darden „Tori i Lokita”, za prikazivanje u Srbiji otkupila je

Kultura

30.05.2022 u 20:00

Antigona je poziv za novi život

Antička drama „Antigona” prema Sofoklu, u režiji slovenačkog reditelja Dijega De Bree, kome je ovo drugi poduhvat u Beogradskom dramskom pozorištu (posle Brehtovog „Baala”, prošle godine), premijerno je izvedena na sceni „Olivera i Rade Marković”. Drama je rađena prema prevodu Miloša N. Đurića, dramaturg je Kata Đarmati, kostimograf Blagoj Micevski. Dijego De Brea potpisao je i scenografiju i dizajn svetla. Tužna je spoznaja da moramo da dođemo do krajnje tačke opasnosti da bi tek tada izašlo iz nas ono što je najbolje Sofoklove junake tumače: Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Pavle Pekić, Ivana Nikolić, Luka Grbić, Vladan Milić, Mina Nenadović, Stefan Radonjić. Za Hegela je Sofoklova „Antigona” najsavršenije umetničko delo koje se bavi sukobom između države i porodice. Šta je

Kultura

29.05.2022 u 14:56

U paklu socijalizam nikom nije potreban

75. KAN Kan – Švedski scenarista i reditelj Ruben Estlund (48) s filmom „Trougao tuge” osvojio je svoju drugu „Zlatnu palmu” u karijeri i tako se pridružio eliti u kojoj su kao dvostruki pobednici i Emir Kusturica, braća Žan-Pjer i Lik Darden, Bili Ogust, Frensis Ford Kopola... Ovogodišnjem 75. Kanskom festivalu podario je jedan od najvoljenijih filmova, duhovit i nesputano satiričan, u kojem je ponovo suočio društvo s manjkavostima modernog kapitalizma i toliko propagirane političke korektnosti na sve teme – jednakost polova, rasa i klasa. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” Ruben Estlund objašnjava i zašto bi ga eksjugoslovenska publika mogla razumeti možda na bolji način nego ona iz nekih od zapadnjačkih zemalja, u kojima i sam pomen Karla Marksa izaziva jezu. Film je za

Kultura

14.05.2022 u 19:00

Drže me ljubav i film

Ne znam šta je veća i jača vest: čovek koji je napunio, zdrav, 98 godina ili to što u tim godinama snima novi film? Puriša (Mladomir) Đorđević je večiti mladić našeg filma. Uz to i novinar „Politike”, romanopisac... Prvi posao, kog se rado seća, bio mu je novinarski, u „Politici”. Po zadatku, 1946, „ćirom” je iz rodnog Čačka došao u Beograd, pravo kod urednika Siniše Paunovića i odmah dobio zadatak: da vidi da li je na Voždovcu počeo da radi tramvaj. Tekst mu nije objavljen. Potom piše ekonomske teme kod Ljube Stojnića pa prelazi na kulturu kod Radmile Bunuševac koja ga odmah odvodi na probu „Otela” u Narodnom pozorištu gde upoznaje Ljubišu Jovanovića – Otela i Nadu Kasapić – tadašnju Dezdemonu. Već 1947. prelazi u „Filmske novosti” i počinje da režira. Ostalo je istorija. Snimio je

Kultura

05.05.2022 u 20:00

Dopustimo da i naše misli dobiju slobodna krila

Beograd je veoma lep grad, ali ne mogu da kažem da sam upoznao svaki njegov kutak. Bio sam, na primer, u Skadarliji, fantastičan je i Kalemegdan, pogled na ušće dveju reka. Veoma volim ovaj grad, ali situacija je takva da se većina mog života odvija između hotela i plesne sale. Nadam se da ću imati vremena da uživam u proleću i prošetam nekim lepim beogradskim parkom, kaže za „Politiku” Gabor Mihalji mađarski reditelj i koreograf (direktor Mađarskog nacionalnog ansambla „Mane”), koji u produkciji ansambla „Kolo” radi predstavu „Sokolova pesma”, inspirisanu našim tradicionalnim motivima. Premijera je 10. maja u Ateljeu 212. U okviru zvaničnog programa „Bajke budućnosti” evropske prestonice kulture Novi Sad 2022, „Sokolovu pesmu” publika srpske Atine moći će da vidi 13,14. i 15. maja u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: reditelj