Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: природа

Друштво

12.08.2020 у 18:00

Панчић за омориком трагао две деценије

Бајина Башта – Током 19. столећа трагао је упорни Јосиф Панчић за ретким биљним врстама по планини Тари, па у лепом селу Заовине, тачно пре 145 година, открио јединствен четинар, оморику касније по њему прозвану. Годишњица овог открића обележена је недавно пригодном изложбом на Митровцу. Поставка је део прекограничног пројекта за очување биолошке разноликости у сливу Дрине, финансираног из фондова ЕУ, и окупља шест општина са обе стране реке (уз подршку министарстава и институција) у борби за опстанак Панчићеве оморике и других ретких врста. Тај јединствени четинар (ендемит Балкана) угрожен је у ово доба, особито због климатских промена, истичу савремени природњаци упозоравајући да за педесетак година, буде ли небриге, Панчићева оморика може потпуно нестати. Отуда вредност поменутог

Магазин

11.08.2020 у 20:00

Мамци букове прашуме

Скривена од очију знатижељника, чувана од секира и моторних тестера, на Мојстирско-драшким планинама живи свој живот једна од последњих букових прашума у Србији. Ту се још увек шепури у љубавном заносу велики тетреб, свој дом ту има и мрки медвед, док се у Ибру праћакају липљан и младица. Мојстирско-драшке планине налазе се на крајњем североисточном делу Проклетија, на територији општине Тутин. О томе како „oдавде све одлази, кубици и кубици дрвета, каце сира и кајмака, балони првокласне ракије од дивљих крушака, а највише људи”, писала је још пре десет година „Политика”. Густе шуме испресецане су бројним пространим пашњацима. Посебну природну лепоту представљају шумовити планински масив познат под називом Понор и клисура реке Ибар. Насеље Мојстир чине два села, Источни и Западни

Друштво

07.08.2020 у 20:27

Хеликоптер летео без дозволе и угрозио белоглаве супове

После инцидента који се недавно догодио у Специјалном резервату природе „Увац”, где је после ниског лета хеликоптера шест младунаца белоглавог супа од страха побегло из гнезда и упало у кањон, још увек није јасно како је ово могло да се догоди и ко је одобрио прелет преко подручја у којем живи ова заштићена врста. У први мах се појавила информација да је Директорат за цивилно ваздухопловство имао одобрење Завода за заштиту природе Србије да омогући летове у овом подручју, али су то у заводу оштро демантовали. У одговору на питања „Политике” стоји да је ова институција против летова хеликоптера у колонији. – Наш став је да хеликоптерима није дозвољено да лете ниско око колонија белоглавих супова. Заштита белоглавих супова, на заштићеном подручју Увца, од ниских летова се може очувати

Магазин

07.08.2020 у 12:00

Кајак авантура на мирној води

Тамо где хучна планинска Ђетиња излази из свог импресивног кањона и наједном постаје шира и мирна, преграђена великом браном надомак Ужица, спреман је кајак двосед. За вожњу и уживање по том речном језеру, воденом стазом дугом око један километар, од новог понтона-пристаништа узводно до Сунчаног вира. То је кајак погодан и за почетнике: весла у руке па без журбе, с мераком, кроз мирне воде немирне Ђетиње. Поред трасе и тунела некадашње „ћирине” пруге, подно усправних камених литица. Где ветрић пријатно расхлађује, а цвркут птица је једини звук. Усред дивље и нетакнуте природе, на свега један до два километра од града. Помоћ за почетнике Управо је вожња кајаком нови туристички садржај, од овог лета заступљен у клисури Ђетиње. Атрактиван и у ово неповољно време за рекреацију и

Магазин

04.08.2020 у 20:00

Легенде о Вражјем камену

Природни феномен Вражји камен у долини реке Пчиње, на југоистоку Србије, све је популарнији на друштвеним мрежама као „ђаволски атрактивно” место у трговишком крају. – Предео Вражјег камена изузетна је природна вредност геоморфолошког карактера са стеновитим одсецима, ерозионим гредама и већим бројем остењака насталих селективним деловањем процеса ерозије. Као такав уписан је у Инвентар објеката геонаслеђа Србије као Ђавољи камен, објект геоморфолошког наслеђа – наводе у Заводу за заштиту природе Србије (ЗЗПС), на основу чије студије је 2018. године покренут поступак заштите природног подручја друге категорије као Споменик природе „Вражји камен – Просечник”. Дилеме нема, Вражји камен дело је реке Пчиње, која је некада давно ту просекла стену и процесом спирања и одношења распаднутог

Београд

29.07.2020 у 18:03

Јојкићев дунавац и даље без живота

Вода у Јојкићевом дунавцу где је пре десетак дана пронађено седам угинулих лабудова, неколико патака и веће количине рибе и даље се црни. Како кажу у Удружењу „Еко-Панчевачки рит”, у том делу се и даље осећају непријатни мириси, али ко је загађивач још се не зна. У почетку се мислило да је канализациони колектор извор заразе, али се испоставило да није. – Обишли смо готово цео потез Јојкићевог дунавца, али нисмо открили шта је могло да узрокује ово загађење. Пре неколико дана на терену је био градски водопривредни инспектор. Са њим смо били на три локације, а међу њима је и она где се налази канализациони колектор. Због непријатног мириса и боје воде, сумњало се да из тог колектора истиче канализација и трује околину, али се испоставило да то није тачно. Колектор је у потпуности у реду

Магазин

28.07.2020 у 20:00

Два споменика природе

У подножју Малог Јастрепца, на више локалитета, избијају воде са повећаним садржајем минералних соли, највише са натријум-хлоридом. Ове воде плаве околно земљиште чинећи на тај начин специфична станишта, слатине. Највећа од њих, са високом концентрацијом соли у земљишту, налази се код места Лалинске појате на левој обали Јужне Мораве, у долини Дудулајске реке и мањих потока. На Југу Србије слатине се јављају у фрагментима и представљају праву реткост за коју се скоро и не зна будући да су слана земљишта као природни феномен широко распрострањена по Војводини. Позната станишта, јужно од Саве и Дунава, налазе се у околини Врања, Прокупља и Ниша. За споменике природе проглашена су два локалитета: „Лалиначка слатина”, која се налази делом у Нишу, а делом у Мерошини и „Бресничићка слатина”

Магазин

21.07.2020 у 20:00

Царство жутих локвања

Помало налик на издвојено острво очуване природе, окружено њивама и насељима, на 14 километара од Крушевца и 20 од Трстеника, у атарима села Бела Вода, Кукљин, Глободер и Бресно Поље, на обалама Западне Мораве, налази се Специјални резерват природе „Осредак”. Истраживања овог подручја започета су 2009. Пет година касније, Завод за заштиту природе Србије доставио је надлежном министарству Студију заштите Специјални резерват природе „Осредак”, а уредба владе о заштити донета је у фебруару ове године. Према речима струке, „Осредак” је у централном делу Србије, где у кругу од сто километара нема значајнијих заштићених природних добара сличних карактеристика и одличан је индикатор флоре и фауне у овом делу земље, као и птица селица на правцу север југ и обратно. Заштићен је како би се

Друштво

06.06.2020 у 15:22

„Брзанско моравиште” прво заштићено подручје дуж Велике Мораве

„Брзанско моравиште” је природна мртваја настала на простору старог меандра реке Мораве, где су сачуване основне вредности једног мочварског екосистема, стоји у опису Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС). Брзанско моравиште је прво подручје дуж Велике Мораве, на територији општина Јагодина и Баточина, стављено под заштиту. - Остала влажна станишта уз Велику Мораву су, у највећој мери, исушена и претворена у обрадиве површине, а преостале баре и мртваје су углавном девастиране експлоатацијом шљунка или су пак претворене у одлагалиште отпада – наводе стручњаци Завода. На основу студија заштите ЗЗПС, као стручних документационих основа, Влада Републике Србије донела је уредбу о проглашењу Специјалног резервата природе „Брзанско моравиште“ крајем јануара ове

Друштво

05.06.2020 у 15:47

Три нова заштићена подручја у Србији

Дан заштите животне средине ове године се обележава уз слоган „Време је за природу” кроз кампање и акције усмерене на очување биодиверзитета и укупне природне баштине. Полазећи од становишта да се заштита биодиверзитета најбоље спроводи очувањем станишта, на основу рада Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС), почетак ове године у нашој земљи обележила је заштита три нова заштићена подручја. То су специјални резервати природе дуж Мораве, „Брзанско моравиште” и „Осредак”, и геолошки феномен Споменик природе „Бледерија“, који је станиште великог броја ретких и угрожених врста. – Проглашењем ових подручја у Србији је тренутно заштићено 7,66 одсто територије, односно 677.950 хектара у оквиру 450 подручја, истиче директор ЗЗПС мр Александар Драгишић поводом стављања под заштиту три

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 10:24

Јовановић: Вештачка интелигенција следећи корак дигитализације грађевинарства

08.06.2026 у 10:20

Пад поново дошао на последњој препреци

08.06.2026 у 10:18

После избора настављени скупови подршке ухапшеним Србима на КиМ

08.06.2026 у 10:17

Атлетичари Црвене звезде освојили Куп Србије

08.06.2026 у 10:15

Блокадерски скуп у центру Београда засениле лизалице

08.06.2026 у 10:11

Вујко: Циљ је олимпијска медаља, имамо изузетан рад и посвећеност у српском џудоу