Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: психолози

Друштво

06.03.2022 у 21:55

Кад се млади нађу пред „нерешивим” проблемима

Током амбулантног дана између 20 и 30 адолесцената уђе у ординацију др Данила Пешића, психијатра на одсеку намењеног адолесцентима Института за ментално здравље у Београду, а дугогодишње искуство овог стручњака за душу младих говори да ће један од њих сигурно потражити помоћ због свађе с родитељима, а након њега у ординацију ће ући тинејџерка на ивици суза коју је оставио дечко. После ње појавиће се младић који „чује неке гласове”, њега ће заменити видно узнемирена девојка коју је група другарица исмевала на „Инстаграму”, а након тога помоћ ће потражити тинејџер који је покушао да се убије јер му се чини да живот више нема смисла. Иако су пандемија вируса корона, вишемесечни живот о социјалном карантину и ембарго на прославе пунолетства, екскурзије и матурске вечери свакако пореметили

Магазин

02.02.2022 у 16:15

Негативне мисли и блокирајуће емоције

Сви понекад имамо доживљај да нас свет „гуши”, да смо потпуно неуспешни у животу, када, како би то песник рекао, „душа од свега тугу тка”. Некима се то дешава веома често и значајно утиче на квалитет њиховог живота. У тим случајевима најчешће се ради о стварању „зачараног круга” између негативних мисли и блокирајућих емоција. Да бисмо знали да се боримо против негативних мисли, потребно је да знамо да их препознамо. Оне се увек јављају као готови закључци којима нису потребни даљи докази: „лифт ће се сигурно покварити”, „данас падам на испиту”, „људи око мене стално ме лажу”... Често се јављају пред неке важне догађаје у нашем животу и после стресних ситуација, али могу да се јаве у било ком тренутку. Опасне искључиве тврдње Према садржају могу бити

Друштво

29.01.2022 у 20:52

Пандемију вируса корона прате и масовније менталне тегобе

Друштво психолога Србије (ДПС) изражава дубоку забринутост поводом друштвене кризе која, поред политичких, економских, социјалних, еколошких и здравствених последица, значајно нарушава и ментално здравље грађана, о чему сведоче многа истраживања у области психологије спроведена у последње време. Како се истиче у саопштењу за јавност струковне организације психолога, друштвени контекст у коме живимо оптерећен је бројним проблемима, а грађани се већ дуго суочавају с егзистенцијалном несигурношћу и неизвесношћу услед пролонгиране пандемијске кризе – а у контексту бројних друштвених подела, девалвације моралних и културних вредности и урушавања квалитета образовања, док јавни дискурс у медијском простору наставља да промовише и продубљује антагонизам и нетолеранцију. „Од почетка пандемије,

Магазин

25.01.2022 у 15:56

Одлажемо непријатне одлуке и обавезе

Већина нас је испратила стару и дочекала нову годину, верујући да ће она донети толико жељене или толико одлагане промене. Нова година – нова ја. Међутим, као што се Пепељуга суочила са стварношћу када је сат откуцао поноћ, тако се и ми будимо свесни да је стигла још једна календарска година, али да с њом није стигла нека нова верзија нас. Када је сат откуцао поноћ, ми смо остали Пепељуга. Зашто нам је толико тешко да испунимо новогодишња обећања себи? Друга страна еуфорије На другом крају празничне еуфорије је депресивно расположење, „празнични блуз” који настаје управо због пренаглашености значаја Нове године и веровања да би од тог тренутка све требало да буде другачије и боље. Ипак, чињеница је: с првим данима нове године ништа се неће променити. Све што смо одлагали до

Магазин

13.12.2021 у 15:42

Шта је савршено за мене

Приближавају се новогодишњи и божићни празници, а с њима се буде размишљања о сопственим оствареним и неоствареним жељама. Идеја о томе како треба да изгледа наш живот често је условљена социјалним часовником, односно очекивањима средине да се одређени животни догађају морају догодити у посебном добу и узрасту. Самеравајући себе према том часовнику неретко наликујемо Белом зецу из „Алисе у Земљи чуда” који панично трчи и виче „Касним, касним, ја ужасно касним”. Међутим, једно су социјалне норме које је друштво поставило у односу на ток и развој цивилизације, а друго је наш унутрашњи сат. Социјални часовник постоји као смерница, али ни у ком случају не треба да нам буде омча око врата због које ћемо, по цену на папиру савршеног живота, чинити ствари за које нисмо спремни или за које

Магазин

06.12.2021 у 16:40

Није срамота тражити помоћ

У медијима су све присутније акције, текстови и прилози који треба да подстакну људе да уколико имају проблем потраже савете од стручњака. Нажалост, и даље се бројеви телефона специјализованих саветовалишта налазе при дну текстова и на крају прилога о новом случају самоубиства, породичног насиља, мобинга. Анђелија Симић, мастер психологије, из Новог Сада, наводи да све чешће, боравећи у различитим друштвима, добија питање „Да ли ми је потребна психотерапија?”. Такође, упити исте садржине стижу јој електронском поштом, на фејсбук страници. – Питање „Да ли сам нормалан/нормална?”, такође је често. Оно представља одраз радозналости, понекад и жеље за променом, али на један прикривен начин. У нашем друштву још увек владају различите предрасуде за одласке код

Друштво

30.11.2021 у 18:27

Почела обука психолога и психијатара за помоћ после саобраћајне незгоде

Агенција за безбедност саобраћаја је почела обука психолога и психијатара за интервенције након саобраћајне незгоде. Обука је базирана на раду на трауми, превенцији депресије, фобија, анксиозности, посттрауматског стресног синдрома... Радиће се са жртвама саобраћајних незгода, починиоца, њихових породица, деце учесника саобраћајних незгода, као и непосредних помагача приликом саобраћајне незгоде, а то је полиција, лекари, ватрогасци и сви други полагачи. Након едукације полагаће се испит и додељивати сертификат да могу да раде индивидуално и у групи корисника. Обуку је сертификовало Друштво психолога Србије. У последњих пет година у Србији просечно годишње погине око 550 људи у саобраћајним несрећама а више од 20.000 људи буде повређено. Програми подршке развијаће у три смера, ка

Магазин

26.11.2021 у 16:16

Дете никад не плаче без разлога

Данас све можемо сазнати преко интернета: од тога како отворити теглу краставаца до тога како направити ормар. Интернет је тако препун и савета о родитељству. Једна од најчешћих тема за коју сви мисле да имају решење јесте плач детета. Једна анегдота коју ми је моја мајка испричала заувек ми је променила разумевање ове теме – уз моје проучавање и бављење психологијом и психологијом раног детињства. У доба моје мајке говорило се да бебу треба пустити да плаче. На тај начин, налагало је мишљење, беба ће научити сама да се утеши и неће бити зависна од мајке, односно ношења. Моја новопечена мајка седела је, дакле, са својим оцем, када је моја старија сестра, тада одојче од месец дана, почела да плаче. Моја мајка није устала, већ је наставила да прича. Њен отац, а мој деда, упитао ју је

Магазин

05.04.2021 у 19:15

Како раскринкати лажљивца

Свако од нас – осим ако не живимо као пустињаци усред неке недођије – свакога дана изговори или чује око две стотине лажи. Већином су то мале, безазлене неистине или „заобилажење истине”, изговорене да се не би повредила нечија осећања („Да, баш ти је супер та нова фризура”), успоставио контакт („Можете ли ми рећи колико је сати, угасио ми се мобилни?”), одржао разговор („Свакако желим да видим ваше слике с последњег летовања”) или избегло претерано објашњавање („Извини што касним, гужва у саобраћају”). Међу њима се, међутим, провуку и оне опасне, које могу озбиљно да утичу на живот, каријеру, односе с људима. Како их препознати? То није лако, мада постоје многи сигнали који ће некога одати као лажљивца, тврди Памела Мејер, ауторка књиге „Откријте лаж – како да уочите кад неко жели да

Друштво

22.03.2021 у 18:11

Афоризам се креће од лука до стреле

Када је наша корона била у петом месецу, Славица Максић је пресавила табак и ставила на папир афоризме које је годинама сакупљала кроз разговоре с колегама, комшијама и пријатељима, у градском превозу, гледајући телевизију, причајући са даровитом децом и њиховим родитељима.... Још једна књига још једног афористичара, помислићете. Грешка. Ова докторка психологије је вишедеценијска драгоцена саговорница „Политике” о темама из области образовања и васпитања даровите талентоване деце и младих прво као научни саветник Института за педагошка истраживања, а потом и као директор. Даровиту децу није откривала само у Србији, већ и у Јапану, Русији, Великој Британији и Холандији и та искуства преточила је у неколико књига као „прву помоћ” родитељима, али и учитељима и наставницима у школи. Осмех

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 07:23

Москва преко ОЕБС-а и даље саопштава став европским земљама

09.06.2026 у 07:12

„Градска чистоћа” данас сузбија комарце са земље и воде

09.06.2026 у 07:10

Поступак за прву отмицу „земунског клана” може да застари

09.06.2026 у 07:08

Америчка конгресменка: Преговори о Украјини живи и здрави

09.06.2026 у 07:05

Бекерат: Подржавамо Србију на путу ка ЕУ

09.06.2026 у 07:04

Теретњаци чекају сатима, за путничка возила нема задржавања