Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

06.03.2022 u 21:55

Kad se mladi nađu pred „nerešivim” problemima

Tokom ambulantnog dana između 20 i 30 adolescenata uđe u ordinaciju dr Danila Pešića, psihijatra na odseku namenjenog adolescentima Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, a dugogodišnje iskustvo ovog stručnjaka za dušu mladih govori da će jedan od njih sigurno potražiti pomoć zbog svađe s roditeljima, a nakon njega u ordinaciju će ući tinejdžerka na ivici suza koju je ostavio dečko. Posle nje pojaviće se mladić koji „čuje neke glasove”, njega će zameniti vidno uznemirena devojka koju je grupa drugarica ismevala na „Instagramu”, a nakon toga pomoć će potražiti tinejdžer koji je pokušao da se ubije jer mu se čini da život više nema smisla. Iako su pandemija virusa korona, višemesečni život o socijalnom karantinu i embargo na proslave punoletstva, ekskurzije i maturske večeri svakako

Magazin

02.02.2022 u 16:15

Negativne misli i blokirajuće emocije

Svi ponekad imamo doživljaj da nas svet „guši”, da smo potpuno neuspešni u životu, kada, kako bi to pesnik rekao, „duša od svega tugu tka”. Nekima se to dešava veoma često i značajno utiče na kvalitet njihovog života. U tim slučajevima najčešće se radi o stvaranju „začaranog kruga” između negativnih misli i blokirajućih emocija. Da bismo znali da se borimo protiv negativnih misli, potrebno je da znamo da ih prepoznamo. One se uvek javljaju kao gotovi zaključci kojima nisu potrebni dalji dokazi: „lift će se sigurno pokvariti”, „danas padam na ispitu”, „ljudi oko mene stalno me lažu”... Često se javljaju pred neke važne događaje u našem životu i posle stresnih situacija, ali mogu da se jave u bilo kom trenutku. Opasne isključive tvrdnje Prema sadržaju mogu biti

Društvo

29.01.2022 u 20:52

Pandemiju virusa korona prate i masovnije mentalne tegobe

Društvo psihologa Srbije (DPS) izražava duboku zabrinutost povodom društvene krize koja, pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških i zdravstvenih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče mnoga istraživanja u oblasti psihologije sprovedena u poslednje vreme. Kako se ističe u saopštenju za javnost strukovne organizacije psihologa, društveni kontekst u kome živimo opterećen je brojnim problemima, a građani se već dugo suočavaju s egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize – a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti i urušavanja kvaliteta obrazovanja, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju. „Od početka pandemije,

Magazin

25.01.2022 u 15:56

Odlažemo neprijatne odluke i obaveze

Većina nas je ispratila staru i dočekala novu godinu, verujući da će ona doneti toliko željene ili toliko odlagane promene. Nova godina – nova ja. Međutim, kao što se Pepeljuga suočila sa stvarnošću kada je sat otkucao ponoć, tako se i mi budimo svesni da je stigla još jedna kalendarska godina, ali da s njom nije stigla neka nova verzija nas. Kada je sat otkucao ponoć, mi smo ostali Pepeljuga. Zašto nam je toliko teško da ispunimo novogodišnja obećanja sebi? Druga strana euforije Na drugom kraju praznične euforije je depresivno raspoloženje, „praznični bluz” koji nastaje upravo zbog prenaglašenosti značaja Nove godine i verovanja da bi od tog trenutka sve trebalo da bude drugačije i bolje. Ipak, činjenica je: s prvim danima nove godine ništa se neće promeniti. Sve što smo odlagali do

Magazin

13.12.2021 u 15:42

Šta je savršeno za mene

Približavaju se novogodišnji i božićni praznici, a s njima se bude razmišljanja o sopstvenim ostvarenim i neostvarenim željama. Ideja o tome kako treba da izgleda naš život često je uslovljena socijalnim časovnikom, odnosno očekivanjima sredine da se određeni životni događaju moraju dogoditi u posebnom dobu i uzrastu. Sameravajući sebe prema tom časovniku neretko nalikujemo Belom zecu iz „Alise u Zemlji čuda” koji panično trči i viče „Kasnim, kasnim, ja užasno kasnim”. Međutim, jedno su socijalne norme koje je društvo postavilo u odnosu na tok i razvoj civilizacije, a drugo je naš unutrašnji sat. Socijalni časovnik postoji kao smernica, ali ni u kom slučaju ne treba da nam bude omča oko vrata zbog koje ćemo, po cenu na papiru savršenog života, činiti stvari za koje nismo spremni ili za koje

Magazin

06.12.2021 u 16:40

Nije sramota tražiti pomoć

U medijima su sve prisutnije akcije, tekstovi i prilozi koji treba da podstaknu ljude da ukoliko imaju problem potraže savete od stručnjaka. Nažalost, i dalje se brojevi telefona specijalizovanih savetovališta nalaze pri dnu tekstova i na kraju priloga o novom slučaju samoubistva, porodičnog nasilja, mobinga. Anđelija Simić, master psihologije, iz Novog Sada, navodi da sve češće, boraveći u različitim društvima, dobija pitanje „Da li mi je potrebna psihoterapija?”. Takođe, upiti iste sadržine stižu joj elektronskom poštom, na fejsbuk stranici. – Pitanje „Da li sam normalan/normalna?”, takođe je često. Ono predstavlja odraz radoznalosti, ponekad i želje za promenom, ali na jedan prikriven način. U našem društvu još uvek vladaju različite predrasude za odlaske kod

Društvo

30.11.2021 u 18:27

Počela obuka psihologa i psihijatara za pomoć posle saobraćajne nezgode

Agencija za bezbednost saobraćaja je počela obuka psihologa i psihijatara za intervencije nakon saobraćajne nezgode. Obuka je bazirana na radu na traumi, prevenciji depresije, fobija, anksioznosti, posttraumatskog stresnog sindroma... Radiće se sa žrtvama saobraćajnih nezgoda, počinioca, njihovih porodica, dece učesnika saobraćajnih nezgoda, kao i neposrednih pomagača prilikom saobraćajne nezgode, a to je policija, lekari, vatrogasci i svi drugi polagači. Nakon edukacije polagaće se ispit i dodeljivati sertifikat da mogu da rade individualno i u grupi korisnika. Obuku je sertifikovalo Društvo psihologa Srbije. U poslednjih pet godina u Srbiji prosečno godišnje pogine oko 550 ljudi u saobraćajnim nesrećama a više od 20.000 ljudi bude povređeno. Programi podrške razvijaće u tri smera, ka

Magazin

26.11.2021 u 16:16

Dete nikad ne plače bez razloga

Danas sve možemo saznati preko interneta: od toga kako otvoriti teglu krastavaca do toga kako napraviti ormar. Internet je tako prepun i saveta o roditeljstvu. Jedna od najčešćih tema za koju svi misle da imaju rešenje jeste plač deteta. Jedna anegdota koju mi je moja majka ispričala zauvek mi je promenila razumevanje ove teme – uz moje proučavanje i bavljenje psihologijom i psihologijom ranog detinjstva. U doba moje majke govorilo se da bebu treba pustiti da plače. Na taj način, nalagalo je mišljenje, beba će naučiti sama da se uteši i neće biti zavisna od majke, odnosno nošenja. Moja novopečena majka sedela je, dakle, sa svojim ocem, kada je moja starija sestra, tada odojče od mesec dana, počela da plače. Moja majka nije ustala, već je nastavila da priča. Njen otac, a moj deda, upitao ju je

Magazin

05.04.2021 u 19:15

Kako raskrinkati lažljivca

Svako od nas – osim ako ne živimo kao pustinjaci usred neke nedođije – svakoga dana izgovori ili čuje oko dve stotine laži. Većinom su to male, bezazlene neistine ili „zaobilaženje istine”, izgovorene da se ne bi povredila nečija osećanja („Da, baš ti je super ta nova frizura”), uspostavio kontakt („Možete li mi reći koliko je sati, ugasio mi se mobilni?”), održao razgovor („Svakako želim da vidim vaše slike s poslednjeg letovanja”) ili izbeglo preterano objašnjavanje („Izvini što kasnim, gužva u saobraćaju”). Među njima se, međutim, provuku i one opasne, koje mogu ozbiljno da utiču na život, karijeru, odnose s ljudima. Kako ih prepoznati? To nije lako, mada postoje mnogi signali koji će nekoga odati kao lažljivca, tvrdi Pamela Mejer, autorka knjige „Otkrijte laž – kako da uočite kad neko želi da

Društvo

22.03.2021 u 18:11

Aforizam se kreće od luka do strele

Kada je naša korona bila u petom mesecu, Slavica Maksić je presavila tabak i stavila na papir aforizme koje je godinama sakupljala kroz razgovore s kolegama, komšijama i prijateljima, u gradskom prevozu, gledajući televiziju, pričajući sa darovitom decom i njihovim roditeljima.... Još jedna knjiga još jednog aforističara, pomislićete. Greška. Ova doktorka psihologije je višedecenijska dragocena sagovornica „Politike” o temama iz oblasti obrazovanja i vaspitanja darovite talentovane dece i mladih prvo kao naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja, a potom i kao direktor. Darovitu decu nije otkrivala samo u Srbiji, već i u Japanu, Rusiji, Velikoj Britaniji i Holandiji i ta iskustva pretočila je u nekoliko knjiga kao „prvu pomoć” roditeljima, ali i učiteljima i nastavnicima u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: psiholozi