Pandemiju virusa korona prate i masovnije mentalne tegobe

Društvo psihologa Srbije (DPS) izražava duboku zabrinutost povodom društvene krize koja, pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških i zdravstvenih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče mnoga istraživanja u oblasti psihologije sprovedena u poslednje vreme. Kako se ističe u saopštenju za javnost strukovne organizacije psihologa, društveni kontekst u kome živimo opterećen je brojnim problemima, a građani se već dugo suočavaju s egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize – a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti i urušavanja kvaliteta obrazovanja, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju.

„Od početka pandemije, od kada su građani direktno životno ugroženi virusom, način obaveštavanja građana o širenju pandemije i njenim posledicama često je bio kontraproduktivan, šireći dodatnu uznemirenost i nepoverenje stanovništva što je, između ostalog, pogodovalo i dodatnom osnaživanju antivakserskih uticaja. Nepreduzimanje dovoljno efikasnih preventivnih mera dovelo je do porasta sindroma sagorevanja među zdravstvenim radnicima, koji su ulagali ogroman napor u borbi s pandemijom. Istraživanje koje je sprovedeno među pripadnicima ove profesije pokazalo je da je 46,8 odsto učesnika imalo povišen nivo depresivnih tegoba, 60,6 odsto doživljava povišeni nivo anksioznosti, dok je 62,2 procenta njih iskusilo visok ili umeren nivo stresa”, ističe Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ona dodaje da Društvo psihologa Srbije ima posebnu odgovornost i obavezu da deluje u skladu s javnim interesom i reaguje na negativne društvene pojave koje ugrožavaju interese i prava građana Srbije. U kriznim periodima ta obaveza i odgovornost su utoliko veće.

„Zabrinjavajuće zagađenje životne sredine dodatno ugrožava zdravlje građana, pri čemu se naučno argumentovana upozorenja stručnjaka u značajnoj meri ignorišu. Pored toga, i mentalno zagađenje ovog prostora takođe dovodi do negativnih posledica. Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koje unose nemir i sukobe među građanima”, upozorava predsednica Društva psihologa Srbije.

„Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljeno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija. Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter”, dodaje Tamara Džamonja Ignjatović.

Naša sagovornica ističe da DPS, zajedno sa zdravstvenim ustanovama i drugim organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem, kontinuirano pruža psihološku podršku građanima tokom pandemije, ali su ovi napori u velikoj meri otežani stanjem u društvu. Pandemija mentalnih tegoba upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na ranjivost pojedinaca i da ih pre treba razumeti kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti je potencijalno štetno.