Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

ТВ ревија

23.03.2022 у 13:38

Глума ме је научила да волим живот

Глумица Нина Јанковић Дичић не посустаје. Само што је завршила снимање друге сезоне серије „Мама и тата се играју врата”, обула је ципеле једне Маје у филму „Индиго кристал”. Тумачи лик наставнице хемије која започиње љубавни однос са својим некадашњим другом Вуком, управо пуштеним из затвора. Да прихвати улогу у филму „Индиго кристал”, како каже, привукла је Мајина љубавна заврзлама; те то што се филм снима у њеном родном Шапцу, али и чињеница да један млади Шапчанин Лука Михаиловић, студент ФДУ, снима свој дипломски филм. Она је увек ту да подржи младе, сматра то професионалном обавезом. „Индиго кристал” реализује се у оквиру пројекта дипломских филмова студената београдског Факултета драмских уметности, у сарадњи са РТС. Глумицу Нину Јанковић Дичић гледали смо последњих годину

Култура

21.03.2022 у 20:00

Помахнитали воз нашег времена

Комад „Ролеркостер” Јелене Кајго осликава свет у коме живимо, понајвише кроз визуру главне јунакиње коју тумачи Дара Џокић, која покушава да одржи корак с убрзањем, с новим правилима игре. Она осећа да је ово време и овај свет полако одбацују као изношен капут. Њена кћерка која с породицом живи у Лондону и пријатељи се пак боре да одрже ритам… Премијера представе „Ролеркостер” у режији Милице Краљ је у четвртак, 24. марта, од 19.30 на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Сценограф је Милица Бајић, костимограф Селена Орб. У глумачкој екипи су и Катарина Марковић, Јелена Петровић, Милица Михајловић, Владислав Михаиловић, Петар Михаиловић и Теодор Винчић. „Ролеркостер” носи симболику гломазних машина из забавних паркова. Да ли имате понекад осећај да живимо као да смо на неком

Култура

10.03.2022 у 20:00

Свет је у барци која пропушта воду

Јер читав свет је тамница, цитат је из Шекспировог „Хамлета” који савремени руски аутор Иван Вирипајев користи као цитат којим почиње једну од својих најзрелијих драма „Иранска конференција”. Редитељка Ивана Вујић управо је поставила овај комад на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, уједно је урадила идејно сценско решење и избор музике. Дело је превела Сања Милић, драматург је Љубинка Стојановић, у уметничком тиму су и: Душица Кнежевић, костимограф, Соња Вукићевић, кореограф... Како сте редитељски разрешили овај ребус Ивана Вирипајева? Ребус представља мисао изражену сликом и знацима које треба решити. То је најузбудљивији задатак и за редитеља и за глумца. Драмско писање Ивана Вирипајева представља облик отвореног дела на начин на који то дефинише Умберто Еко, који

Култура

09.03.2022 у 11:21

Слобода је пала на испиту

Весна (Бјелогрлић) Голдсворти (1961) данас је најпознатија светска књижевница пореклом из Србије. Завршила је студије књижевности на Универзитету у Београду почетком осамдесетих, у доба социјализма на издисају. Од 1986. године живи у Уједињеном Краљевству, где ради као редовна професорка енглеске књижевности и креативног писања на угледним универзитетима. Њена студија Измишљање Руританије. Империјализам маште (1988) обавезна је лектира на бројним универзитетима у свету. За њену збирку песама Солунски анђео (2011) рецензију је писао нобеловац Џ. М. Куци. Весна Голдсворти написала је књигу мемоарске прозе Чернобиљске јагоде (2005), серијализоване у Тајмсу и на Би-Би-Сију, и романе Горски (2015), Господин Ка (2018) и Гвоздена завеса. Љубавна прича (2022). Књижевна дела објављује при највећим

Култура

08.03.2022 у 20:00

Част је бити уметнички директор националног балета

Иза мене je 30 година активне каријере, педагози, кореографи, партнери, награде, аплаузи... Живела сам улогу првакиње толико дуго читавим својим бићем, a моја садашња, нова позиција уметничког директора Балета Народног позоришта je другачија, каже Ана Павловић, примабалерина, у разговору за „Политику”, сумирајући утиске после ступања на нову дужност. И одмах потом додаје: – Инсистираћу на побољшању стандарда у сваком смислу. Рад и квалитет су за мене увек били једини критеријуми. Желим да играчи раде у пријатној атмосфери, поштујући себе, професију и једни друге, уз мотивацију за стални напредак. То мора бити императив. Верујем у наш балет, сматрам да има велики потенцијал и да ће у будућности моћи да искаже сав свој капацитет и таленат. Зато сам прихватила ову одговорну позицију.

Политика

04.03.2022 у 12:29

Наставак сарадње са СНС-ом у обостраном је интересу

На парламентарним изборима 3. априла желимо да добијемо подршку око 72.000 грађана и грађанки, колико смо имали на прошлим изборима. На основу тог броја гласова имали смо девет посланика у Народној скупштини Србије. Трудићемо се у изборној кампањи да дођемо до што више грађана, да непосредно чујемо њихове проблеме и поразговарамо с њима и надамо се добром изборном резултату, каже у интервјуу за „Политику” потпредседник СВМ-а Балинт Пастор, први на изборној листи „Савеза војвођанских Мађара – Иштван Пастор” на републичким изборима. На чему темељите предизборни оптимизам? Ми рачунамо на континуитет изборног програма СВМ-а, а на првом месту је очување стабилности државе и просперитета. Оно што је потпуно ново јесте јака амбиција у вези с очувањем идентитета нас као Мађара у Војводини.

Култура

01.03.2022 у 18:15

Острво призора из брачно-стваралачког живота

50. ФЕСТ Београдски 50. Фест је у програму „Гала” угостио и филм „Бергманово острво” француске редитељке и сценаристкиње Мие Хансен-Лов („Све је опроштено”, „Отац моје деце”, „Све што долази”), који је био један од највећих миљеника критике на прошлогодишњем Канском фестивалу. Ауторка је повела своје филмске јунаке, које глуме Тим Рот и Вики Криспи, на шведско острво Фаро где је легендарни Ингмар Бергман снимио кадрове неких од својих најбољих филмова, тамо живео у кући која је данас претворена у његов музеј и свратиште писаца и синеаста из целог света, на острво на којем је и сахрањен. И баш ту Миа Хансен-Лов приповеда своју причу о животу у пару, о сударима креативности и различитог стваралачког сензибилитета и о „духовима” од којих је сасвим логично најприсутнији онај

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Политика

26.02.2022 у 20:49

Само снажна држава може да одоли свим притисцима

Желим да изградимо снажну Србију, само тако можемо да сачувамо захтевну, али исправну позицију војне неутралности, сувереност и независност, каже Милош Јовановић, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат Српске коалиције НАДА на предстојећим изборима. Истиче: „Снажна Србија не подразумева само војно јачање, већ и идеолошко, економско, институционално, не можете у безакоњу и непоштовању правног поретка земље, што смо видели протеклих година, градити снажну државу.” Рат у Украјини уздрмао је свет, погодиће и нас, како бисте се ви, да сте власт, понашали у оваквој ситуацији, будући да су се притисци на Србију већ појачали? Могуће је појачање притисака, али много је мања могућност Запада да неке притиске реализује, јер је у релативном губитку моћи, а верујем да се много

Култура

24.02.2022 у 11:31

Нећу да идем у рат

Док светски медији пишу о свакодневној могућности напада руске војске на Украјину, па је чак био и прецизиран датум инвазије за 16. фебруар, управо тог дана Дивљи театар у Кијеву планира извођење позоришне преставе Карбид, направљене по мотивима истоименог романа Андрија Љупке. Тако се у Украјини живи већ осам година. Напето, смело, са срцем. Роман Карбид је у Србији објављен у децембру прошле године у издању угледног Архипелага, а у преводу Андрија Лаврика. Андриј Љупка (Рига, 1987) украјински је песник, романсијер, приповедач и есејист. Завршио је Војну школу у Мукачеву, украјинску филологију на Универзитету у Ужгороду и балканске студије на Универзитету у Варшави. Објавио је три књиге песама, две књиге прича, три књиге есеја, три романа и десетак књига превода, са српског,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 12:23

АИ алати у рукама ботаничара могу да спрече нестанак биљних врста

16.06.2026 у 12:22

Број становника Немачке опао први пут од 2020. године

16.06.2026 у 12:20

Брнабићева сазвала ванредну седницу Скупштине, на дневном реду више од 30 тачака

16.06.2026 у 12:18

Руски танкери ударили на британске власти

16.06.2026 у 12:15

Басконија чува играча: Коби Симонс продужио уговор до јуна 2028. године

16.06.2026 у 12:08

Дмитријев: ЕУ покушава да спречи мировне преговоре са Украјином