Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Магазин

11.11.2022 у 12:15

Стјуард „бабица” на 8.000 метара

Албуми с фотографијама, исечци из новина, дипломе, похвале, разна признања.

Култура

01.11.2022 у 10:23

Ненаметљиво свој

Дела архитекте Слободана Дрињаковића у срцу престонице, стожерно су важна за културу.

Магазин

17.10.2022 у 17:22

„Већ виђено” је феномен или проблем с мозгом

Сигурно вам се бар једном у животу догодило да сте имали онај чудан осећај да сте се већ налазили у истој ситуацији, иако је то потпуно немогуће.

Друштво

16.09.2022 у 18:17

Културу сећања подићи на виши ниво

Не дозволимо да сећања на нашу славу историју, на славне партизане предвођене Јосипом Брозом Титом, бледе...

Култура

16.09.2022 у 10:18

Одлазак Радка Полича

Радко Полич, словеначки позоришни, филмски и телевизијски глумац, преминуо је јуче у 81. години оставивши иза себе бројне сценске јунаке: Капетана Дитриха, Дејвида Мисона, Дедића, Доситеја, Бориса, Франца Кенига, Лудвига Клауберга…

Култура

08.09.2022 у 10:16

Оставила је наслеђе као да је имала три живота

Ако се за некога с пуним правом може рећи да је живео за уметност, онда је то Иванка Живковић.

Култура

03.09.2022 у 10:57

Одлазак конзерватора, фреско и иконописца

Последњег дана августа, на Новом бежанијском гробљу сахрањен је Драгомир Јашовић Јаша, један од најбољих српских конзерватора, фреско и иконописаца. Рођен је у 1937. године у Сиги, код Пећи. Пошто је у свом родном крају, завршио Школу примењене уметности, Јашовић уписује Академију за ликовне уметности, коју, у класи професора Мила Милуновића завршава године 1963. После завршетка студија и одбране магистратуре, Завод за заштиту споменика културе Србије ангажује Јашовића на конзерваторским радовима, међу којима измештање манастира Пиве, због изградње хидроцентрале Мратиње, којем Јаша даје немерљив допринос, представља прави подвиг. Нарочито значајан био је његов рад на копирању фресака за које га је ангажовала Галерија фресака у Београду. Његове копије су осим у овој галерији,

Друштво

28.08.2022 у 18:41

Сремско крваво лето није преживело шест хиљада Срба

У здању Црквене ризнице српске православне црквене општине Шид изложбом „Срем 1942” биће обележена једна тужна годишњица – осам деценија хрватских и немачких масовних ратних злочина почињених над Србима у Срему. Поставка ће бити отворена данас у подне, а ауторски тим Музеја жртава геноцида потрудио се да фотографијама, прикладним текстовима и публикацијом употпуни сећање на то – како га многи називају – сремско крваво лето. Казнена експедиција, коју је предводио Виктор Томић, главни опуномоћеник усташког поглавника Анте Павелића, за месец и по дана, убила је више од 6.000 невиних мушкараца, жена и деце и ухапсила више од десет хиљада цивила. Само на простору поред православног гробља, у највећој заједничкој гробници на овим просторима нађено је око 2.800 посмртних остатака стрељаних

Регион

22.08.2022 у 20:28

Глинске жртве без права на сећање

Свако подсећање на покољ у глинској цркви одавно је уклоњено из видокруга јавности. Сведочења су скрајнута и повучена међу пожутелу архивску грађу. Мало је учињено да се трагичан догађај који је обележио цео један век на Банији памти, а изгледа да су много више успеха имали они који су радили на томе да се он заборави. У православном храму Пресвете Богородице у Глини ноћу је извршена ликвидација Срба са Кордуна и Баније. То се догодило крајем јула 1941, а већ почетком августа се искристалисала намера власти да се злочин заташка мада је усташки режим у Глини био у пуној снази и од њих тада нико није помишљао да би због злочина неко могао да одговара. Историчар Игор Мркаљ истражује бурна догађања на Банији у Другом светском рату и дошао је до изјава грађевинских

Култура

10.08.2022 у 14:18

Одлазак Оливије Њутн Џон

Оливија Њутн Џон, глумица и певачица, која је преминула прекјуче, у 73. години, била је надалеко позната и по чувеном мјузиклу „Бриљантин” из 1978, у којем је играла са Џоном Траволтом, али и по активизму у вези са лечењем и третманима против карцинома, са којим се борила готово три деценије, подсећају страни медији. Рођена је у Великој Британији, у Kембриџу 1948, али се њена породица у њеној петој години преселила у Мелбурн. Kако подсећа „Гардијан”, била је поносна на оца, који је као агент британске тајне службе радио у Блечли парку на пројекту „Енигма” током Другог светског рата, и на деду по мајци, физичара Макса Борна, добитника Нобелове награде. Први сингл снимила је 1966. у земљи рођења, а у САД је постала позната 1973, након што је нумера „Let me be there” ушла међу десет

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса