Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Регион

08.07.2021 у 10:42

Породице српских жртава траже смену Бисере Турковић

БАЊАЛУКА- Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице траже да Савет министара смени, односно разреши дужности министра иностраних послова у Савету министара БиХ Бисеру Турковић због иницијативе да 11. јул буде проглашен даном жалости. Председник ове организације Бранимир Којић рекао је у изјави за Срну да у протеклом рату није гинуо само један народ, па да само њему буде посвећен дан жалости. „Због самовоље Турковићеве, непоштовања свих жртава и континуираног саминицијативног неовлашћеног деловања, тражимо од наших представника у Савету министара да покрену иницијативу за њену смену и тако покажу породицама погинулих да се нико не сме да се поиграва нашим жртвама и вређа њихове породице, нити наше жртве да минимизира, а друге велича.

Култура

05.07.2021 у 15:57

Изабрана дела Дејана Медаковића у 25 књига

Изабрана дела академика Дејана Медаковића биће обављена у најмање 25 књига поводом 100 година од његовог рођења, најавио је директор издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија. Говорећи на „Дану сећања на Дејан Медаковића” (7. јул 1922 – 5. јул 2008), уприличеном данас у Вуковој задужбини где су се окупили чланови Медаковићеве породице, пријатељи, сарадници и поштоваоци, Колунџија је рекао да је планирано да ове и наредне године буде објављено по десет књига истакнутог историчара уметности, научника и писца. „Последњих месеци се интензивно бавим прегледањем шта је урадио Медаковић и то је врло импресивно по количини, али је по непролазности мисли фасцинантно”, истакао је Колунџија, који је подсетио да се као прва књига из планираног пројекта недавно појавило репрезентативно реиздање

Писма читалаца

03.06.2021 у 09:00

Сећање на балетског великана Милорада Мишковића

Међу многим медијима који су објавили вест о смрти велике италијанске балерине Карле Фрачи (1936–2021) издваја се опширни текст ваше сараднице Биљане Лијескић „Одлазак ненадмашне Жизеле”, објављен 29. маја у „Политикиној” рубрици Култура. У тексту се наводи изјава Фрачијеве о њеној сарадњи с великим уметницима, где поред Нурејева и Баришњикова помиње и најпознатијег југословенског балетског играча Милорада Мишковића. Међутим, остали домаћи медији који су пренели вест о смрти Карле Фрачи не помињу ту сарадњу с нашим уметником светске репутације Милорадом Мишковићем. С Карлом Фрачи први пут је играо 1960. у целовечерњем балету „La Commedia umana”, да би 1962. наступили у „Парисовом суду”, за који је радио и кореографију. Њен партнер био је и у балетима „Сан летње ноћи”, „Галеб”,

Култура

27.05.2021 у 18:35

Увек се враћала родном Банату

Милена Јефтић Ничева Костић, сликар, костимограф и сценограф, преминула је прексиноћ у Београду оставивши за собом богати уметнички опус. Својим измаштаним костимима, сценографијама и луткама ова јединствена уметница дала је посебан печат сценској илузији, показавши колико је танана линија између ликовног и позоришног стваралаштва. Рођена 1943. године у Томашевцу, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршила постдипломске студије на одсеку за сценски костим. Своје легате за живота Милена Јефтић Ничева Костић завештала је Галерији Матице српске и Кући легата, којој је 2006. године поклонила својих 30 оригиналних радова, а пре неколико месеци и стан-атеље, у којем је живела и стварала. Мултимедијалност ове уметнице огледа се у њеном дугогодишњем раду, у

ТВ ревија

25.05.2021 у 14:29

Господину музичкој звезди с поштовањем

За 19 година, колико постоји емисија Тање Петернек Алексић „ТВ лица... као сав нормалан свет”, није се догодило, као протеклог викенда, да и у суботу и недељу буду емитоване оне које су носиле тужни предзнак In memoriam. Тања Петернек Алексић снимила је око седам стотина емисија с људима различитих генерација и професија, али увек занимљивих биографија. Захваљујући њеној богатој архиви, у суботу 15. маја, на РТС репризирана је емисија у којој је гост био Братислав Браца Петковић, посластичар с дипломом режије, некадашњи министар културе и информисања и оснивач Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража. Тог дана стигла је вест да је преминуо легендарни певач Ђорђе Марјановић и већ сутрадан Тања Петернек је од своје две емисије измонтирала „In memoriam – ТВ лица...” у којој је

Београд

10.05.2021 у 13:37

Положени венци поводом Дана сећања на жртве Холокауста у Београду

Поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста у Београду данас су положени венци на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту. Венце су положили председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, заменик градоначелника Горан Весић и представници Јеврејске општине Београд, дипломатског кора и удружења грађана. Весић је подсетио да је прва одлука Скупштине града, после избора 2014. године, била да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду, додајући да је тај дан изабран зато што су 10. маја 1942. године нацистички окупатори прогласили Београд градом без Јевреја. „На нашу срећу, а њихову жалост, то није било потпуно тачно јер су неки Јевреји успели да преживе тако што су се скривали код пријатеља Срба, били у народно-ослободилачкој борби, али,

Култура

07.05.2021 у 18:14

Одлазак човека без илузија

Мислим да је прошло то витешко време да се боримо за истину. Окружени смо лажима и искључиво личним интересима. После свих превара и разочарaња више никоме не верујем. Ове речи изговорио је пре нешто више од годину дана, у интервјуу за наш лист, глумац Феђа Стојановић, који је преминуо прекјуче у Београду после дуге и тешке болести. Признао је тада, у марту 2020, да се одлично осећа јер више нема илузије, а повод разговору била је представа „Дабогда те мајка родила” у Атељеу 212, где је Феђа играо једину мушку улогу – лик Оца. – Ово је за мене потпуно ново искуство. Девет партнерки, редитељка, сценографкиња, композиторка, а ја сам. Али са женама је много пријатније радити. Оне су вредне, поуздане, кооперативне... Нећу више да их хвалим. Али уживао сам. „Дабогда само радио са

Култура

30.04.2021 у 17:43

Разиграна поезија „младог Рембоа”

Данас се навршава десет година од смрти Петру Крдуа, песника, преводиоца, новинара и дугогодишњег председника и уредника Књижевне општине Вршац, који је изненада преминуо 30. априла 2011. године. Рођен је у Барицама поред Вршца 1952. године, у кући у којој се одувек говорило „више језика”. Из Вршца на универзитетске студије одлази у Београд, на Катедру за румунски језик Филолошког факултета. Потом, у настојању да стекне знања о једном од највећих вајара 20. века – Бранкушију, одлази и у Букурешт где успешно завршава студије историје уметности. Петру Крду је писао на два језика – румунском и српском. Прву збирку поезије објавио је на румунском у 17. години живота, а две године касније и другу, такође на румунском. Назван „млади

Писма читалаца

27.04.2021 у 10:22

Сећање на Тозовца

Тужна вест о смрти Предрага Живковића Тозовца подстакла ме да са читаоцима „Политике” поделим своје сећање које говори о томе какав је човек био овај наш уметник. Давне 1970. године, кад је тек започињао своју величанствену каријеру, затекао сам се са својим друштвом у ресторану „Стара слобода” у Панчеву у касним вечерњим сатима. Око поноћи улази Тозовац носећи хармонику на рамену и у ходу, идући ка подијуму за оркестар, каже: „Ко је ушао – ушао је. Ко није, и не треба да уђе. Затварај врата!” Са друштвом сам седео у самом углу ресторана. А онда је почео тзв. Тозовчев шоу. Певао је и свирао сатима. Сви су наручивали музику и песме, па и ја. Време је брзо пролазило, али ја не дочеках „своју” песму. Тозовац је, наиме, напустио ресторан око три ујутру, ваљда је негде журио. Прошла

Култура

26.04.2021 у 13:27

Корифеј ликовне уметности

Сликар Богољуб Боба Јовановић (1924-2021), својом професионалном биографијом представља једног од корифеја ликовне уметности у Србији друге половине 20. века. Све је почело 1953. године са две самосталне изложбе у Београду (УЛУС и Графички колектив) и предговорима Зорана Мишића и Васка Попе који су сачували своју актуелност и антиципаторски карактер и данас поетизујући матрицу флуидног и необичног у убедљивом уметничком концепту. У историзацији епохе модернизма, у контексту југословенског културног простора, Јовановићево дело је, више од епизоде, изазвало велику пажњу (посебно циклуси „Мађионичари” и „Пословице”); у стручним круговима препозната је значајна ауторска појава која прави искорак из тада владајући идеолошких схема. Исто тако, његово дело је издржало строга критичарска

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске