Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: уметници

Свет

20.03.2022 у 22:39

Баришњиков: Не кажњавати руске уметнике и спортисте

Балетски играч Михаил Баришњиков оценио је данас да руски уметници и спортисти не би требало да буду жртва украјинске кризе, као и да култура не би смела да буде колатерална штета Путинове инвазије на Украјину. „Руски извођачи и уметници не би смели да плаћају цену рата у Украјини”, рекао је за ''Гардијан'' један од навећих плешаца свих времена, који је Русију напустио 1974. године. Бивша звезда серије „Секс и град” каже и да руском тенисеру Данилу Медведеву не би требало да буде забрањено да игра на Вимблдону ако не осуди Путинову инвазију на Украјину. „Мислим да није у реду тежину политичких одлука једне земље стављати на леђа уметника или спортиста, који можда у својој земљи могу да имају угоржене чланове породица”, рекао је Баришњиков, који је 2017. био у Београду где је у

ТВ ревија

16.03.2022 у 21:15

Друштво мора бити здраво

Немам књижицу! Поручује кантауторка Констракта, дојучерашња аутсајдерка, како су је медији окарактерисали, а од суботе и победница избора Песме за Евровизију 2022. Шта рећи до – победили су уметност, различитост, аутентичност, отвореност, право на став и слободу мишљења... Победили су скромност, квалитет! Победили смо ми, обични људи који се боре са бирократским процедурама, изгубљени у лавиринту система... У чекаоницама, пред шалтерима... Победила је мајка двоје деце и председница стамбене заједнице. Победила је архитекта! Победио је рокенрол! Зар није ово довољно разлога за срећу и славље? Колико год су и други извођачи били квалитетни, Србија и њени грађани показали су да су жељни другачијих вредности. Да смо презасићени величања телесних лепота и увек истих баналних стихова...

Култура

02.03.2022 у 20:29

„Ствари вибрантне” о нашим авангардистима

Ствараоци о којима је реч јесу они маркантни појединци чији се уметички рад дешавао у периоду историјских авангарди, они који су, супротстављајући се модернистичком моделу сагледавања уметности у односу према реалном животу, уводили нове приступе у којима се уметност и живот изједначавају. То су уметници попут Вана Бора, Милана Дединца, Растка Петровића, Марка Ристића, као и они из каснијег периода шездесетих и седамдесетих година двадесетог века – Леонид Шејка, Иван Табаковић, Милица Зорић Чолаковић и Мирољуб Тодоровић. Они ће посредством својих дела, али пре свега обиља личних предмета, архивских докумената и документарног материјала бити пред очима посетилаца Легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (МСУБ) све до 6. јуна на изложби „Ствари вибрантне – ствари свечане”. Суочени једни

Магазин

02.03.2022 у 21:36

Маестро на хармоници

Избијање пандемије концертног мајстора на хармоници Петра Марића (32) затекло је, погодите где, у кинеском граду Вухану, одакле је вирус корона кренуо у поход по свету. Тих дана, поклопило се, потписао је уговор за турнеју од 50 концерата у Кини. Одржао је седам наступа и услед нове реалности морао да спакује кофере. – Сви су се у Кини током тих дана понашали уобичајено. Све је функционисало нормално, није било панике. Више су били забринути породица и пријатељи овде. На време смо се вратили и прва два месеца изненадног одмора изузетно су пријала – присећа се Петар, вишеструки светски шампион у свирању хармонике, којег смо због отказаних уметничких догађаја лако ових дана нашли у Београду. У родном граду коначно борави дуже у односу на претходну деценију и по, колико успешно гради

Култура

02.03.2022 у 15:05

О цивилизацији у задатом формату

Панчево - Каква је наша савременост, докле је догурала цивилизација? Да ли савремену цивилизацију одређује виши степен солидарности и емпатије? Ствара ли услове да људи живе складно у заједници? Како је локално, како глобално? Шта смо урадили да глобално тонемо и да тај пад прети свим нашим цивилизацијама? Губе ли велесиле своју веродостојност? Како је могуће да интелект напредује, а да је ратова све више? Како се манипулише људима? Зашто не постоји глобална солидарност? Зар не умемо да створимо свет без ратова и несреће? Мислиш ли о идеалном стању заједнице? Како ти је кад видиш да је моћ заснована на насиљу? Шта можеш да предузмеш кад се моћ шири у све сфере људског живота: културни, уметнички и лични породични живот? Стрепиш ли за будућност? Куда иде ова цивилизација, једна је од

Култура

01.03.2022 у 15:25

Удружења траже хитан отпис дуговања самосталаца

Петнаест репрезентативних удружења обавестило је медије да је 24. фебруара упутило заједнички захтев Министарству културе и информисања у којем се тражи хитна реакција у циљу решавања проблема самосталних уметника, и то на једини начин који у овом тренутку, како кажу, делује могући – уплатом основице дуговања из буџета РС, отписом камата и формирањем заједничке радне групе за питања самосталаца. У саопштењу које нам је достављено каже се да „и поред бројних покушаја репрезентативних удружења која заступају права самосталних уметника, вишегодишње дуговање самосталаца на основу уплата доприноса није решено, а Министарство културе и информисања не показује интересовање за овај проблем”. Даље се наводи да се више од 2.300 самосталних уметника суочава с бројним проблемима а да Управа

Култура

28.02.2022 у 14:00

Живот и снови Милене Павловић Барили у граду под Букуљом

Аранђеловац – Захваљујући Народном музеју у Аранђеловцу, радови потомка најстарије Карађорђеве ћерке Саве, Милене Павловић Барили, представљени су на аранђеловачкој изложби до 19. марта у граду под Букуљом. Тања Вићентић, кустос историчар уметности аранђеловачког музеја, представила је једну од најзанимљивијих личности уметничке Европе између два светска рата, подсећајући на њен значај у европској и српској уметности. Милена се веома брзо позиционирала на сцени европског континента, а својим изложбама у Лондону, Паризу, Риму и другим градовима, привлачила је велику пажњу публике, ликовних критичара и теоретичара. Више информација о Милениној постваци у устаничком граду, дала је Виолета Томић, виши кустос историчар уметности Фондације „Миленин дом” ‒ Галерије „Милена Павловић Барили”

Култура

23.02.2022 у 18:00

Спомен на композиторе, жртве Холокауста

Наш врсни књижевник и преводилац Коља Мићевић (1941‒2020) био је аутор једног необичног издања које је издавачка кућа „Златно руно” објавила постхумно, а реч је о делу „Молебан за композиторе жртве Холокауста”, у којем је представљено више од 30 стваралаца. Мићевић је сабрао имена уметника који су страдали у Терезијенштату, Аушвицу и другим логорима. У уводној напомени је написао: „Током 1940. године Гестапо је одлучио да један град по имену Терезин у Моравској претвори у јединствени концентрациони логор, у коме су, поред десетина хиљада чешких и пољских Јевреја, али не само њих, били затворени и истакнути интелектуалци, сликари, научници, књижевници, а посебно композитори. Њима су дали илузију да могу стварати, сликати, писати и компоновати. Била је то вешто смишљена варка, чудовишнија,

Култура

22.02.2022 у 14:19

Птице спутаних крила

У овогодишњем изложбеном програму Галерије „Хаос” нашла се и Данка Димитријевић, уметница префињеног сензибилитета која од својих почетака до данас приступа веома озбиљно свим задатим ликовним проблемима. Овога пута она се представља у два изложбена простора, у истој улици са две различите поставке које чине једну концепцијску и тематску целину. У Галерији „Сањај” назив изложбе која ће бити отворена вечерас од 18 до 20 сати је „Друштво”, а у већ поменутој Галерији „Хаос” поставка под именом „Природа” биће отворена у 20 сати. Како истичу из Галерије „Хаос”, сведоци смо данас гигантских промена, како у друштвима тако још више у природи, будући да је човек толико загадио планету да се дешавају невероватне катаклизме и климатске промене. Еколошке теме су иначе у фокусу данашњице тако да и

Магазин

16.02.2022 у 18:08

Каква Новосађанка у Паризу

Овог месеца навршава се тачно 10 година откако Соња Бајић када је питају за адресу наводи париски арондисман. Илустраторка, по формалном образовању архитекта, у разговору који смо водили мејлом, признаје да се понекад запита о брзини протока времена. – Кажу да је то одлика старења, то брже круњење времена. Постоји неколико места на свету где се чини да је све могуће и Париз је једно од њих. Зато је овај град био и остао мој избор. Довољно близу равници Рођена Новосађанка у аргументе зашто је дунавске обале и сенке Петроварадина и Фрушке горе заменила Градом светлости наводи да је Париз „довољно близу друге куће, у Европи, добро повезан и леп”. Породицу и пријатеље из младости у Новом Саду посећује редовно, најмање два-три пута годишње. Кује план за скори долазак у Србију, јер

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 18:52

Концерт Ленија Кравица вечерас у 20 часова на Ушћу

17.06.2026 у 18:50

Шпанија: заплењене хиљаде фалсификованих дресова

17.06.2026 у 18:48

Реална слика Европе: Евростат открио где се троши највише, а где грађани једва купе просек

17.06.2026 у 18:46

Вујић: Некоме сметају похвале које је Србија добила за правосуђе

17.06.2026 у 18:39

Леће продужио уговор са Ди Франческом до 2028. године

17.06.2026 у 18:31

Трамп: Да нисам убио Сулејманија, овог споразума са Ираном данас не би ни било