Не купуј „Руке” на „Купинду”

Један пријатељ ми је пре извесног времена скренуо пажњу на то да интернет платформа „Купиндо” оглашава продају моје воковизуелне компјутерске графике Руке на недоличан начин. Та вест ме је изненадила: како ико може да продаје ту моју графику када се и њен оригинал и једина аутентична копија налазе код мене! Изишао сам на сајт „Купиндо”, прочитао оглас који се изгледа повремено мења и издвајам оно што је битније. „Владан Радовановић – оригинал рад као на изложби. Цена 112.500 РСД. Културно добро: Предмет који продајем није културно добро или овлашћена институција одбија право прече куповине. Рад је репродукован у антологијској књизи Српска уметност од XIX (19-ог) до почетка XX (20-ог) века, чији је аутор Слободан Малдини и само из тог разлога овај рад владана Радовановића има јачу цену. Владан Радовановић, Руке – Arms, 1992... Сигнирана и датирана. Претходни власник стекао ју је директно од аутора...”

Осим што ми није јасна реченица о културном добру, све остало представља нетачности, кривотворење и вређање. И сам Слободан Малдини, у листу Новости од 19. априла, кратко је поменуо „спорну интернет продају” моје графике Руке преко платформе „Купиндо”, али је Културни додатак свакако право место да се тај проблем представи потпуније.

Нека се у огласу и занемари ерата у писању мога имена (малим словом, прим.ред.), не може се прећи преко потпуно наопаког писања наслова Малдинијеве књиге, (тачан назив књиге је  Историја српске уметности XVIII-XXI век) док је исказ како је „Купиндов” артикал „оригинал рад као на изложби” потпуно проблематичан. Овде тврдим да оглашени рад не може бити оригинал, јер оригинал постоји једино у моме компјутеру и нигде више. Али не само што оглашени рад није оригинал, он није ни легално стечена копија, већ је кривотворина. А за разлику од „Купиндове” кривотворене копије Руку, досад постоји само једна аутентична копија тога рада, и њу сам био изложио у Галерији РТС-а, 2018. године. Напомињем да се у овом тексту усредсређујем само на две слике између више њих које су приказане у „Купиндовом” огласу. То су слика моје аутентичне копије, снимљене на изложби с легендом испод ње, и слика „Купиндове” кривотворене копије. Већ на основу тога што је у „Купиндов” оглас укључена слика моје аутентичне копије, која је могла бити снимљена само на изложби у Галерији РТС-а, може се претпоставити да је на истом месту могла бити снимљена и „Купиндова” кривотворена копија. Наравно, моја графика Руке евентуално је могла бити копирана и из мојих публикација и скинута с мога сајта.

Даље није представљало проблем да се на лажну копију у дигиталном виду у фотошопу намонтира мој дигитализован потпис. Но, питање је откуд на лажној копији мој потпис доле десно, када досад нисам потписао ниједну одштампану копију Руку, осим своју, и то на полеђини. Знам само да ми је бланко аутограм с навођењем наслова рада и године настанка, једини у животу тражио, у присуству моје супруге, Милош Вујасиновић, продавац с „Купинда”. Вујасиновић је објаснио да ми аутограм тражи због тога што је репродукција мојих Руку објављена у Малдинијевој Историји српске уметности. Овим поводом подсећам на то и како у огласу стоји да је Купиндова копија „сигнирана”. И сад, тачно је да сам ја на маргини неке књиге – никако не Малдинијеве Историје – дао свој потпис, али је лаж да сам га ситуирао на маргину испод „Купиндове” копије.

У огласу се, даље, наводи још да је „Купиндову” копију „претходни власник стекао... директно од аутора”. Не знам ни ко је претходни ни садашњи власник лажне копије, али знам да је и та изјава лажна, те и поводом ње тврдим да нико од мене није „стекао” никакву копију Руку, нити сам је коме продао нити поклонио.

Објашњење, како „овај рад Владана Радовановића има јачу цену” само зато што је репродукован у Малдинијевој Историји српске уметности било је раније срочено у још увредљивијем тону. Гласило је у том смислу да је мој рад попримио извесну вредност тек пошто га је Малдини уврстио у своју Историју. Ко год саставио тај текст, није схватао да је неинтелигентно омаловажавати рад који желиш да продаш. Затим, није увидео да је поред мене увредио и Малдинија, јер излази да он није био кадар да процени вредност радова које је укључивао у своју Историју! Но, дотична особа је и незналица. Не зна да је већ прва верзија Руку била приказана на мојој изложби Димензије синтезе, која је награђена Наградом града Београда 1992. године, нити зна да је друга верзија истог рада била у поставци моје изложбе Синтезијска уметност, која је 2008. године такође награђена Наградом града Београда. Дакле, тој графици није било неопходно да негде буде уврштена да би вредела.

На крају, предлажем директору платформе „Купиндо” Владимиру Николићу да престане са оглашавањем и продајом украдене копије моје графике Руке, као и да уништи ту копију и одговарајући компјутерски фајл, иначе ћу против дотичног директора поднети тужбу. Али, и док се не разреши та злоупотреба моје интелектуалне својине и вређање моје личности, имаћу бар извесну сатисфакцију што сам разобличио један покушај преваре купаца. Дакле, наслов важи што се тиче Руку, а поводом куповине осталих артикала – треба бити веома опрезан.