Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

20.03.2022 u 22:39

Barišnjikov: Ne kažnjavati ruske umetnike i sportiste

Baletski igrač Mihail Barišnjikov ocenio je danas da ruski umetnici i sportisti ne bi trebalo da budu žrtva ukrajinske krize, kao i da kultura ne bi smela da bude kolateralna šteta Putinove invazije na Ukrajinu. „Ruski izvođači i umetnici ne bi smeli da plaćaju cenu rata u Ukrajini”, rekao je za ''Gardijan'' jedan od navećih plešaca svih vremena, koji je Rusiju napustio 1974. godine. Bivša zvezda serije „Seks i grad” kaže i da ruskom teniseru Danilu Medvedevu ne bi trebalo da bude zabranjeno da igra na Vimbldonu ako ne osudi Putinovu invaziju na Ukrajinu. „Mislim da nije u redu težinu političkih odluka jedne zemlje stavljati na leđa umetnika ili sportista, koji možda u svojoj zemlji mogu da imaju ugoržene članove porodica”, rekao je Barišnjikov, koji je 2017. bio u Beogradu gde

TV revija

16.03.2022 u 21:15

Društvo mora biti zdravo

Nemam knjižicu! Poručuje kantautorka Konstrakta, dojučerašnja autsajderka, kako su je mediji okarakterisali, a od subote i pobednica izbora Pesme za Evroviziju 2022. Šta reći do – pobedili su umetnost, različitost, autentičnost, otvorenost, pravo na stav i slobodu mišljenja... Pobedili su skromnost, kvalitet! Pobedili smo mi, obični ljudi koji se bore sa birokratskim procedurama, izgubljeni u lavirintu sistema... U čekaonicama, pred šalterima... Pobedila je majka dvoje dece i predsednica stambene zajednice. Pobedila je arhitekta! Pobedio je rokenrol! Zar nije ovo dovoljno razloga za sreću i slavlje? Koliko god su i drugi izvođači bili kvalitetni, Srbija i njeni građani pokazali su da su željni drugačijih vrednosti. Da smo prezasićeni veličanja telesnih lepota i uvek istih banalnih

Kultura

02.03.2022 u 20:29

„Stvari vibrantne” o našim avangardistima

Stvaraoci o kojima je reč jesu oni markantni pojedinci čiji se umetički rad dešavao u periodu istorijskih avangardi, oni koji su, suprotstavljajući se modernističkom modelu sagledavanja umetnosti u odnosu prema realnom životu, uvodili nove pristupe u kojima se umetnost i život izjednačavaju. To su umetnici poput Vana Bora, Milana Dedinca, Rastka Petrovića, Marka Ristića, kao i oni iz kasnijeg perioda šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka – Leonid Šejka, Ivan Tabaković, Milica Zorić Čolaković i Miroljub Todorović. Oni će posredstvom svojih dela, ali pre svega obilja ličnih predmeta, arhivskih dokumenata i dokumentarnog materijala biti pred očima posetilaca Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (MSUB) sve do 6. juna na izložbi „Stvari vibrantne – stvari svečane”. Suočeni

Magazin

02.03.2022 u 21:36

Maestro na harmonici

Izbijanje pandemije koncertnog majstora na harmonici Petra Marića (32) zateklo je, pogodite gde, u kineskom gradu Vuhanu, odakle je virus korona krenuo u pohod po svetu. Tih dana, poklopilo se, potpisao je ugovor za turneju od 50 koncerata u Kini. Održao je sedam nastupa i usled nove realnosti morao da spakuje kofere. – Svi su se u Kini tokom tih dana ponašali uobičajeno. Sve je funkcionisalo normalno, nije bilo panike. Više su bili zabrinuti porodica i prijatelji ovde. Na vreme smo se vratili i prva dva meseca iznenadnog odmora izuzetno su prijala – priseća se Petar, višestruki svetski šampion u sviranju harmonike, kojeg smo zbog otkazanih umetničkih događaja lako ovih dana našli u Beogradu. U rodnom gradu konačno boravi duže u odnosu na prethodnu deceniju i po, koliko uspešno gradi

Kultura

02.03.2022 u 15:05

O civilizaciji u zadatom formatu

Pančevo - Kakva je naša savremenost, dokle je dogurala civilizacija? Da li savremenu civilizaciju određuje viši stepen solidarnosti i empatije? Stvara li uslove da ljudi žive skladno u zajednici? Kako je lokalno, kako globalno? Šta smo uradili da globalno tonemo i da taj pad preti svim našim civilizacijama? Gube li velesile svoju verodostojnost? Kako je moguće da intelekt napreduje, a da je ratova sve više? Kako se manipuliše ljudima? Zašto ne postoji globalna solidarnost? Zar ne umemo da stvorimo svet bez ratova i nesreće? Misliš li o idealnom stanju zajednice? Kako ti je kad vidiš da je moć zasnovana na nasilju? Šta možeš da preduzmeš kad se moć širi u sve sfere ljudskog života: kulturni, umetnički i lični porodični život? Strepiš li za budućnost? Kuda ide ova civilizacija, jedna je od

Kultura

01.03.2022 u 15:25

Udruženja traže hitan otpis dugovanja samostalaca

Petnaest reprezentativnih udruženja obavestilo je medije da je 24. februara uputilo zajednički zahtev Ministarstvu kulture i informisanja u kojem se traži hitna reakcija u cilju rešavanja problema samostalnih umetnika, i to na jedini način koji u ovom trenutku, kako kažu, deluje mogući – uplatom osnovice dugovanja iz budžeta RS, otpisom kamata i formiranjem zajedničke radne grupe za pitanja samostalaca. U saopštenju koje nam je dostavljeno kaže se da „i pored brojnih pokušaja reprezentativnih udruženja koja zastupaju prava samostalnih umetnika, višegodišnje dugovanje samostalaca na osnovu uplata doprinosa nije rešeno, a Ministarstvo kulture i informisanja ne pokazuje interesovanje za ovaj problem”. Dalje se navodi da se više od 2.300 samostalnih umetnika suočava s brojnim problemima

Kultura

28.02.2022 u 14:00

Život i snovi Milene Pavlović Barili u gradu pod Bukuljom

Aranđelovac – Zahvaljujući Narodnom muzeju u Aranđelovcu, radovi potomka najstarije Karađorđeve ćerke Save, Milene Pavlović Barili, predstavljeni su na aranđelovačkoj izložbi do 19. marta u gradu pod Bukuljom. Tanja Vićentić, kustos istoričar umetnosti aranđelovačkog muzeja, predstavila je jednu od najzanimljivijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata, podsećajući na njen značaj u evropskoj i srpskoj umetnosti. Milena se veoma brzo pozicionirala na sceni evropskog kontinenta, a svojim izložbama u Londonu, Parizu, Rimu i drugim gradovima, privlačila je veliku pažnju publike, likovnih kritičara i teoretičara. Više informacija o Mileninoj postvaci u ustaničkom gradu, dala je Violeta Tomić, viši kustos istoričar umetnosti Fondacije „Milenin dom” ‒ Galerije „Milena Pavlović

Kultura

23.02.2022 u 18:00

Spomen na kompozitore, žrtve Holokausta

Naš vrsni književnik i prevodilac Kolja Mićević (1941‒2020) bio je autor jednog neobičnog izdanja koje je izdavačka kuća „Zlatno runo” objavila posthumno, a reč je o delu „Moleban za kompozitore žrtve Holokausta”, u kojem je predstavljeno više od 30 stvaralaca. Mićević je sabrao imena umetnika koji su stradali u Terezijenštatu, Aušvicu i drugim logorima. U uvodnoj napomeni je napisao: „Tokom 1940. godine Gestapo je odlučio da jedan grad po imenu Terezin u Moravskoj pretvori u jedinstveni koncentracioni logor, u kome su, pored desetina hiljada čeških i poljskih Jevreja, ali ne samo njih, bili zatvoreni i istaknuti intelektualci, slikari, naučnici, književnici, a posebno kompozitori. Njima su dali iluziju da mogu stvarati, slikati, pisati i komponovati. Bila je to vešto smišljena varka, čudovišnija,

Kultura

22.02.2022 u 14:19

Ptice sputanih krila

U ovogodišnjem izložbenom programu Galerije „Haos” našla se i Danka Dimitrijević, umetnica prefinjenog senzibiliteta koja od svojih početaka do danas pristupa veoma ozbiljno svim zadatim likovnim problemima. Ovoga puta ona se predstavlja u dva izložbena prostora, u istoj ulici sa dve različite postavke koje čine jednu koncepcijsku i tematsku celinu. U Galeriji „Sanjaj” naziv izložbe koja će biti otvorena večeras od 18 do 20 sati je „Društvo”, a u već pomenutoj Galeriji „Haos” postavka pod imenom „Priroda” biće otvorena u 20 sati. Kako ističu iz Galerije „Haos”, svedoci smo danas gigantskih promena, kako u društvima tako još više u prirodi, budući da je čovek toliko zagadio planetu da se dešavaju neverovatne kataklizme i klimatske promene. Ekološke teme su inače u fokusu današnjice tako

Magazin

16.02.2022 u 18:08

Kakva Novosađanka u Parizu

Ovog meseca navršava se tačno 10 godina otkako Sonja Bajić kada je pitaju za adresu navodi pariski arondisman. Ilustratorka, po formalnom obrazovanju arhitekta, u razgovoru koji smo vodili mejlom, priznaje da se ponekad zapita o brzini protoka vremena. – Kažu da je to odlika starenja, to brže krunjenje vremena. Postoji nekoliko mesta na svetu gde se čini da je sve moguće i Pariz je jedno od njih. Zato je ovaj grad bio i ostao moj izbor. Dovoljno blizu ravnici Rođena Novosađanka u argumente zašto je dunavske obale i senke Petrovaradina i Fruške gore zamenila Gradom svetlosti navodi da je Pariz „dovoljno blizu druge kuće, u Evropi, dobro povezan i lep”. Porodicu i prijatelje iz mladosti u Novom Sadu posećuje redovno, najmanje dva-tri puta godišnje. Kuje plan za skori dolazak u Srbiju, jer

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnici