Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: уметници

Магазин

15.01.2021 у 13:39

Што оком види, од дрвета направи

„Што оком види, од дрвета направи”, поносно кажу Златиборци за Миладина Лекића (42), народног вајара и дрворезбара. Мноштво скулптура он је направио за око две деценије стварања, углавном с изворним мотивима. Талентом, надахнућем и алатом (дрвеним чекићем званим бат, длетима, а и моторном тестером за веће фигуре) дрвету даје душу. Мотиви са села Миладин је посвећен стваралац, неретко ради по наруџбинама. Купци његових особених дрвених скулптура су власници етно-села, ресторана, угоститељских објеката, кућа на Златибору и широм Србије и других земаља. Од тог посла породицу издржава, а каткад уради и какав комад намештаја, иконе у дуборезу и друго. Каже да инспирацију налази у непосредном окружењу. Само понекад у ликовима познатих, чешће у људима које среће свакодневно и мотивима

Култура

11.01.2021 у 21:10

Не пристај на компромисе

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ. И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје. На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац,

Култура

08.01.2021 у 18:15

Прве награде, стипендија и оперски студио

Млади тенор Ермин Ашћерић освојио је у прошлој пандемијској години три прве награде на међународним такмичењима, добио је трећи пут стипендију из Фонда „Меланије Бугариновић и кћерке Мирјане Калиновић Калин” у Новом Саду, положио је и аудицију за оперски студио у Народном позоришту у Београду, где му је ментор Сања Керкез, првакиња опере. А још је студент треће године на музичкој Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Љиљане Лишковић. Награде је 21-годишњи Ермин Ашћерић освојио на Међународном такмичењу соло певача „Лазар Јовановић” и на „Фестивалу словенске музике” онлајн у Београду, као и прву награду на првом престоничком Интернационалном онлајн такмичењу за младе певаче „Canto Bene”. Млади тенор је добио и стипендију Академије уметности

Култура

01.01.2021 у 15:00

Година у којој се читало и – умирало

На питање да ли се у 2020. години, у којој смо због пандемије живели мање-више изоловано, више читало, већина ће одговорити негативно и рећи да су књиге читали они који су их читали и раније. То је можда тачно, али је одговор на постављено питање ипак – да, јер су они који су читали и раније сада читали много више. А имали су и добар избор, јер су се издавачи борили да одрже продукцију. Подједнаку похвалу заслужују и преводиоци, никад довољно вредновани у овој средини, захваљујући којима до нас стижу најбоље књиге из светске продукције, враћајући нам веру у књижевно стваралаштво коју бисмо, у релативно малој књижевној средини, лако могли изгубити. Друго питање везано за 2020. годину, из очаја постављено толико пута на друштвеним мрежама, тиче се одласка уметника. Шта је ово,

Култура

30.12.2020 у 20:15

Ово је била њихова година

КЊИЖЕВНОСТ Наставићу да пишем Ленка Настасић добитница је литерарне награде „Наталија – Натка Ћатовић”, првог места на конкурсу „Голубић” Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора, као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић”, и све је то остварила прошле године. Ова је, пак, за њу посебна због тога што је објавила своју прву збирку поезије, као резултат „Десанкине награде”. – Ова година је посебна за мене јер ми се остварио дуго сањани сан: објављивање прве самосталне књиге. Након што је жири у саставу Матија Бећковић, Драган Лакићевић и Вера Ваш прогласио моју књигу најбољом и самим тим јој дао шансу за објављивање, била сам пресрећна. Моја менторка, професорка Лидија Неранџић Чанда и ја посветиле смо се овим песмама, не очекујући превише, а добиле

Култура

15.12.2020 у 14:21

Просвећени нови лапот

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Наш познати Новосађанин, уметник Никола Џафо, један од добитника „Политикине” награде за ликовну уметност, покретач и творац групе „Лед

Култура

01.12.2020 у 22:00

Сагоревање с публиком

Бранко Милисковић (1982) представио се изложбом „Обмане” у Галерији Подрум Културног центра Београда. Ова изложба, чији је кустос Катарина Костандиновић, најављена је као „до сада можда најинтимније дело” овог уметника. Бранко Милисковић студирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Мрђана Бајића на одсеку за скулптуру, а потом наставио школовање у Хагу и Холандији. Од 2005. године ради у пољу живог перформанса, модерног театра и опере, кабареа, радија, а перформанси овог уметника изведени су широм Европе, као и у Канади и САД. Изложбу коју сте представили у Галерији Подрум КЦБ назвали сте „Delusions” – Обмане. О каквим је обманама реч – личним, друштвеним, међуљудским…? Шта је у основи идеје за ову видео-инсталацију и перформанс који сте извели? Обмане су

Култура

30.11.2020 у 20:15

Сто година од рођења Јована Солдатовића

Нови Сад – Пре 100 година рођен је један од знаменитих српских вајара и зачетника модерне скулптуре Јован Солдатовић. Сремац, родом из Черевића, подарио је Новом Саду, у коме је провео велики део свог живота, неке од најпрепознатљивијих симбола овог града ‒ фигуре „Породице” на кеју (1971), „Разиграних коња” (1973) на сајму, „Борбе јелена” (1965) на Петроварадинској тврђави. Његов новосадски „Ђура Јакшић” (1982), у бронзаном мантилу и са шеширом на глави седи у Дунавском парку. Иста таква фигура песника постоји и у београдској Скадарлији, где дочекује неке нове боеме. У меморијалном комплексу Крагујевца, кошчате фигуре старица, „Суђаје” (1979), држе новорођенче и одређују му судбину. У спомен жртвама фашизма Шајкашке области посветио је своје издужене фигуре људи у атару Жабља, висине

Београд

12.11.2020 у 10:08

Акробатска игра младих уметника

Трећег дана Фестивала „Циркобалкана” љубитељи савременог циркуса могли су у Центру за културну деконтаминацију да уживају у „радовима у настајању” под називом „Нула”, односно „Само кости в1.6”. У првом перформансу, уз „живи” наступ музичара Филипа Јевтића, млади уметници Владана Манић, Немања Јовановић, Данка Секуловић, Христина Шормаз и Милан Манић показали су задивљујуће умеће у дисциплини акробатика. Они су се „играли” кретањем, уобичајеним и циркуским објектима и тражили баланс. Пркосећи ситуацији када је физичка дистанца прилично пожељна, слободно су се кретали и користили физички контакт као неопходни ослонац. Њихов коначни рад у ствари јесте рад у настајању, ту на лицу места, произашао из експериментисања са предметима, звуком и покретом. „Само кости в1.6” је концепт у

Култура

15.10.2020 у 12:15

„Нећу може, хоћу мора” у Цвијети Зузорић

Вечерас у 19 сати у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” биће отворена изложба „Нећу може, хоћу мора”, чији наслов реферише на члан 64а Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којим се предвиђа да локалне самоуправе „могу”, чиме се не стављају у обавезујући положај да „морају” да уплаћују доприносе самосталним уметницима који живе на њиховој територији. Оваква необавезујућа формулација допринела је креирању дуговања за велики број самосталних уметника, који су у неким случајевима доведени у ситуацију да сами себи уплаћују доприносе како би омогућили здравствено осигурање за себе и чланове породица који зависе од њих. Под налетом урушавања општих друштвених и хуманистичких тековина који једнако захвата све области друштва, а своје посебно

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 11:15

Реми за сладокусце

16.06.2026 у 11:13

Нови Београд завршио 2025. са суфицитом од 95 милиона динара

16.06.2026 у 11:12

Формира се један од најјачих Ел Ниња у последњих седам деценија

16.06.2026 у 11:11

Вестеа: Мој став се није променио, нећу вратити свој мандат

16.06.2026 у 11:10

Славље до касно у ноћ: голман Зеленортских Острва изненадио Шпанце

16.06.2026 у 11:03

САД у трци за „Ђердап 3”: инвестиција од 2,63 милијарде евра нова шанса за енергетику Србије