Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

11.01.2021 u 21:10

Ne pristaj na kompromise

„Kad duša može da pogleda svet i tamo vidi i oseti bol i usamljenost, i kad može da posegne duboko unutar sebe i pronađe glas kojim će pevati o tome, ta duša može da leči”, jedno je od najlepših svedočenja o umetnosti Dženis Džoplin, koje je izrekla američka pevačica i gitaristkinja Melisa Eteridž. I zaista, u biografiji „Dženis, njen život i muzika” autorke Holi Džordž-Voren, u prevodu Gorana Skrobonje i u izdanju „Lagune”, kao da se sa svakom sličnom izjavom o moćnom talentu ove svestrane muzičarke čuje taj njen glas neverovatnog raspona. On slušaoca ščepa, prodrma, pa ga baci u dubine duha za koje nije ni znao da postoje. Na početku ljubavi njenih roditelja, otac Set Džoplin savetovao je njenu majku da ne piše o onome što svakodnevno radi već da mu saopštava stvari o kojima

Kultura

08.01.2021 u 18:15

Prve nagrade, stipendija i operski studio

Mladi tenor Ermin Ašćerić osvojio je u prošloj pandemijskoj godini tri prve nagrade na međunarodnim takmičenjima, dobio je treći put stipendiju iz Fonda „Melanije Bugarinović i kćerke Mirjane Kalinović Kalin” u Novom Sadu, položio je i audiciju za operski studio u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde mu je mentor Sanja Kerkez, prvakinja opere. A još je student treće godine na muzičkoj Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesorke Ljiljane Lišković. Nagrade je 21-godišnji Ermin Ašćerić osvojio na Međunarodnom takmičenju solo pevača „Lazar Jovanović” i na „Festivalu slovenske muzike” onlajn u Beogradu, kao i prvu nagradu na prvom prestoničkom Internacionalnom onlajn takmičenju za mlade pevače „Canto Bene”. Mladi tenor je dobio i stipendiju Akademije

Kultura

01.01.2021 u 15:00

Godina u kojoj se čitalo i – umiralo

Na pitanje da li se u 2020. godini, u kojoj smo zbog pandemije živeli manje-više izolovano, više čitalo, većina će odgovoriti negativno i reći da su knjige čitali oni koji su ih čitali i ranije. To je možda tačno, ali je odgovor na postavljeno pitanje ipak – da, jer su oni koji su čitali i ranije sada čitali mnogo više. A imali su i dobar izbor, jer su se izdavači borili da održe produkciju. Podjednaku pohvalu zaslužuju i prevodioci, nikad dovoljno vrednovani u ovoj sredini, zahvaljujući kojima do nas stižu najbolje knjige iz svetske produkcije, vraćajući nam veru u književno stvaralaštvo koju bismo, u relativno maloj književnoj sredini, lako mogli izgubiti. Drugo pitanje vezano za 2020. godinu, iz očaja postavljeno toliko puta na društvenim mrežama, tiče se odlaska umetnika. Šta

Kultura

30.12.2020 u 20:15

Ovo je bila njihova godina

KNjIŽEVNOST Nastaviću da pišem Lenka Nastasić dobitnica je literarne nagrade „Natalija – Natka Ćatović”, prvog mesta na konkursu „Golubić” Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” iz Sombora, kao i prvog mesta na literarnom konkursu „Desanka Maksimović”, i sve je to ostvarila prošle godine. Ova je, pak, za nju posebna zbog toga što je objavila svoju prvu zbirku poezije, kao rezultat „Desankine nagrade”. – Ova godina je posebna za mene jer mi se ostvario dugo sanjani san: objavljivanje prve samostalne knjige. Nakon što je žiri u sastavu Matija Bećković, Dragan Lakićević i Vera Vaš proglasio moju knjigu najboljom i samim tim joj dao šansu za objavljivanje, bila sam presrećna. Moja mentorka, profesorka Lidija Nerandžić Čanda i ja posvetile smo se ovim pesmama, ne očekujući previše, a dobile

Kultura

15.12.2020 u 14:21

Prosvećeni novi lapot

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Naš poznati Novosađanin, umetnik Nikola Džafo, jedan od dobitnika „Politikine” nagrade za likovnu umetnost, pokretač i tvorac grupe „Led

Kultura

01.12.2020 u 22:00

Sagorevanje s publikom

Branko Milisković (1982) predstavio se izložbom „Obmane” u Galeriji Podrum Kulturnog centra Beograda. Ova izložba, čiji je kustos Katarina Kostandinović, najavljena je kao „do sada možda najintimnije delo” ovog umetnika. Branko Milisković studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Mrđana Bajića na odseku za skulpturu, a potom nastavio školovanje u Hagu i Holandiji. Od 2005. godine radi u polju živog performansa, modernog teatra i opere, kabarea, radija, a performansi ovog umetnika izvedeni su širom Evrope, kao i u Kanadi i SAD. Izložbu koju ste predstavili u Galeriji Podrum KCB nazvali ste „Delusions” – Obmane. O kakvim je obmanama reč – ličnim, društvenim, međuljudskim…? Šta je u osnovi ideje za ovu video-instalaciju i performans koji ste izveli? Obmane su

Kultura

30.11.2020 u 20:15

Sto godina od rođenja Jovana Soldatovića

Novi Sad – Pre 100 godina rođen je jedan od znamenitih srpskih vajara i začetnika moderne skulpture Jovan Soldatović. Sremac, rodom iz Čerevića, podario je Novom Sadu, u kome je proveo veliki deo svog života, neke od najprepoznatljivijih simbola ovog grada ‒ figure „Porodice” na keju (1971), „Razigranih konja” (1973) na sajmu, „Borbe jelena” (1965) na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njegov novosadski „Đura Jakšić” (1982), u bronzanom mantilu i sa šeširom na glavi sedi u Dunavskom parku. Ista takva figura pesnika postoji i u beogradskoj Skadarliji, gde dočekuje neke nove boeme. U memorijalnom kompleksu Kragujevca, koščate figure starica, „Suđaje” (1979), drže novorođenče i određuju mu sudbinu. U spomen žrtvama fašizma Šajkaške oblasti posvetio je svoje izdužene figure ljudi u ataru Žablja,

Beograd

12.11.2020 u 10:08

Akrobatska igra mladih umetnika

Trećeg dana Festivala „Cirkobalkana” ljubitelji savremenog cirkusa mogli su u Centru za kulturnu dekontaminaciju da uživaju u „radovima u nastajanju” pod nazivom „Nula”, odnosno „Samo kosti v1.6”. U prvom performansu, uz „živi” nastup muzičara Filipa Jevtića, mladi umetnici Vladana Manić, Nemanja Jovanović, Danka Sekulović, Hristina Šormaz i Milan Manić pokazali su zadivljujuće umeće u disciplini akrobatika. Oni su se „igrali” kretanjem, uobičajenim i cirkuskim objektima i tražili balans. Prkoseći situaciji kada je fizička distanca prilično poželjna, slobodno su se kretali i koristili fizički kontakt kao neophodni oslonac. Njihov konačni rad u stvari jeste rad u nastajanju, tu na licu mesta, proizašao iz eksperimentisanja sa predmetima, zvukom i pokretom. „Samo kosti v1.6” je

Kultura

15.10.2020 u 12:15

„Neću može, hoću mora” u Cvijeti Zuzorić

Večeras u 19 sati u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” biće otvorena izložba „Neću može, hoću mora”, čiji naslov referiše na član 64a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se predviđa da lokalne samouprave „mogu”, čime se ne stavljaju u obavezujući položaj da „moraju” da uplaćuju doprinose samostalnim umetnicima koji žive na njihovoj teritoriji. Ovakva neobavezujuća formulacija doprinela je kreiranju dugovanja za veliki broj samostalnih umetnika, koji su u nekim slučajevima dovedeni u situaciju da sami sebi uplaćuju doprinose kako bi omogućili zdravstveno osiguranje za sebe i članove porodica koji zavise od njih. Pod naletom urušavanja opštih društvenih i humanističkih tekovina koji jednako zahvata sve oblasti društva, a svoje posebno

Kultura

13.10.2020 u 15:26

Dela srpskih umetnika u Beču uprkos pandemiji

Galerija Rima već dve godine svake jeseni predstavlja naše umetnike na Međunarodnom sajmu umetnosti u Beču (Viennacontemporary) i ta praksa nastavljena je i ove, treće godine uprkos pandemiji koja je mnoga umetnička dešavanja odložila ili otkazala. Upravo to, ovo njihovo učešće čini posebnim, jer posebna su vremena u kojima se dešava, a posebni su i napor i smelost bečkih domaćina da se usude da sve organizuju i potrude se da smotra protekne na najbezbedniji način. U poznatoj Hali Marks tokom četiri sajamska dana (od 24. do 27. septembra), bilo je okupljeno 65 galerija iz 16 zemalja sa fokusom na gostima iz centralne i istočne Evrope, a bivši jugoslovenski kulturni prostor predstavljali su samo naša Rima i dve slovenačke galerije iz Ljubljane. Srpski umetnici čija su dela bila izložena

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnici