Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: архитектура

Друштво

10.02.2017 у 18:13

Преминуо академик Ђорђе Злоковић

Ђорђе Злоковић, архитекта и грађевински инжењер, редован члан Српске академије наука и уметности, преминуо је 9. фебруара 2017. године у 89. години, саопштила је јуче САНУ. Ђорђе Злоковић рођен је 30. септембра 1927. године у Трсту. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1951, а на Грађевинском 1955. године. Звање доктора техничких наука стекао је 1961. године на Архитектонском факултету. Био је редовни професор тог факултета од 1975. године, на предметима конструктивни системи и просторне структуре. За дописног члана Одељења техничких наука Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године, а за редовног 1994. године. Био је дугогодишњи заменик секретара Одељења, потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије и уредник њене Редакције за грађевинарство

Ритам

04.02.2017 у 20:00

Отворена најакустичнија сала на свету

Кров који подсећа на наборано једро старог једрењака, бочне фасаде од стакла, метала и црвене цигле, а у унутрашњости централна сала са 2.150 места, звучно изолована од свих спољних звукова, чији плафон краси 1.000 сијалица од дуваног стакла. То су тек делови трансформације некадашњег складишта у хамбуршкој луци, где је недавно отворена нова зграда тамошње филхармоније – „Елба”. Здање које је средином шездесетих година 20. века зидано као складиште за дуван, чај и кафу, данас је, како тврде немачки медији, најакустичнија сала на свету. Нову адресу хамбуршке филхармоније пројектовао је архитектонски биро „Херцог и Мојрон” из Швајцарске, по идеји славне архитекткиње Захе Хадид. Реконструкција и доградња су трајали скоро деценију а пратили су је бројни финансијски скандали. Од

Београд

11.01.2017 у 12:40

Парк на крову филхармоније

Кућа музике у парку, парк на њеном крову – укратко би се могло описати будуће здање филхармоније на темељима никад саграђеног музеја револуције. Тај парк на врху објекта је зелени кров и видиковац троетажне зграде, ново место окупљања и рекреације, које су осмислиле архитекте Драган Марчетић и Милан Максимовић, аутори победничког решења конкурса за дизајн дела Блока 13 у Новом Београду. Према њиховом пројекту, фонтана, бициклистичка стаза и мини трг красиће 47,2 хектара између Палате Србија и пословне зграде „Ушће”. Монденска престоничка публика у здање филхармоније (око 27.000 квадрата) улазиће из Булевара Михајла Пупина, а поред главног улаза биће летња сцена. Степеништем ће се успињати на прву етажу, на којој је предвиђен улазни хол и фоаје велике концертне сале од 1.500 места и

Београд

03.12.2016 у 20:30

Спор око ауторства над другом кулом на Ушћу

У „Политици” од 27. октобра ове године на 17. страни објављен je текст „Кула близнакиња на Ушћу”. Информацијама у њему нанета је професионална и маркетиншка штета београдском пројектном бироу ARCVS и мени као његовом суоснивачу и сувласнику. Зато желимо да обавестимо јавност, посебно стручну, да је чешки огранак пројектног бироа „Chapman Taylor”, кога је ангажовао „MPC Properties” (према информацији из вашег листа), неовлашћено користио и прерадио ARCVS-ово идејно решење куле 2, потцелине 1, блок 16 – Ушће, из јуна и септембра 2007. године. На то недвосмислено указује у вашем листу пласирана слика екстеријера куле 2, потцелине 1, блок 16 Ушће. ARCVS, дакле, није на предлог инвеститора уступио своја ауторска права на том архитектонском ауторском делу, није консултован и није дао

Друштво

29.11.2016 у 13:20

Две Српкиње међу 100 најбољих жена архитеката Европе

Иванка Распоповић и Љиљана Бакић нашле су се међу 100 најбољих жена архитеката Европе у периоду од 1918. до 2018. године, у књизи „MoMoWo - 100 радова у 100 година - Европске жене у архитектури и дизајну - 1918-2018”. У оквиру пројекта „MoMoWo - Modern Movement Women”, који реализује шест земаља Европске уније - Француска, Холандија, Италија, Словенија, Португалија и Шпанија, специјални жири је одабрао 100 најбољих жена архитеката Европе у периоду од једног века и свакој доделио одређену годину у објављеној књизи. Међу њима су се нашле чланице Академије архитектуре Србије - Иванки Распоповић за Музеј савремене уметности додељена је 1965. година, а Љиљани Бакић за халу „Пионир” 1973. година. Књига је први пут представљена на изложби у Историјској згради на Универзитету Овиедо у

Култура

16.11.2016 у 18:04

Нова комисија одлучује о раду Љиљане Благојевић

Универзитетски омбудсман Бранко Ракић, редовни професор на Правном факултету у Београду, тренутно има око 80 тзв. „живих” предмета које решава, а значајан број њих тиче се избора професора у више звање на факултетима. Још 2011. тражио је од управе универзитета да се правила боље поставе и да гласањe за научна звања будe јавнo, као што je на појединим факултетима. И поново ће, каже, то да учини. Омбудсман је посредовао и поводом жалбе др Љиљане Благојевић са Архитектонског факултета која у јуну није изабрана у звање редовног професора због недовољног броја позитивних гласова са своје катедре на тајном гласању.

Београд

11.11.2016 у 08:30

Лење архитекте пројектују високе зграде

За Јана Гела, данског архитекту и урбанисту, могло би се рећи да је доктор за градове. Његове лековите пилуле помогле су Копенхагену, Њујорку, Мелбурну, Стокхолму, Сан Франциску, Сиднеју... да смање широке и непрегледне булеваре, озелене их и претворе у пешачке и бициклистичке зоне. Зато не изненађује то што је Гелов мото да добра архитектура почиње од људи, а завршава се зградама. Томе је посветио књигу „Градови за људе”, а њено издање на српском језику било је повод да Инжењерска комора Србије и Палго центар угосте Гела у Београду. Први пут овде је дошао 2009. на позив „Луке Београд” да обликује дунавско приобаље од дорћолске марине до Аде Хује. Ако смо тада прокоцкали шансу да „Гел архитектс”, водећа светска компанија за уређење јавних градских простора, трансформише запуштену обалу

Београд

01.11.2016 у 21:30

Изложба српских и руских архитеката у Прогресу

У београдској галерији Прогрес је под називом „Конекција” отворена изложба архитектонских остварења познатих српских, руских, белоруских и украјинских архитеката и инжињера. Том приликом главни градски архитекта Милутин Фолић најавио је да ће Београд ускоро подићи споменик у парку Мањеж руском архитекти Николају Краснову, који је пројектовао зграду данашње владе Србије и зграду Југословенског драмског позоришта. Фолић је у изјави за Танјуг рекао да је утицај руске архитектуре у Србији је огроман поготово између два рата. Тада је, како је навео, велика интелектуална имиграција из Русије утицала да Београд из паланке прерасте у метрополу. Такође је подсетио да је током недавне посете делегације Москве Београду отварана спомен плоча Николају Краснову, као и да је том приликом

Магазин

01.11.2016 у 12:50

Плутајући станови за студенте у Копенхагену

Живети на што мањем простору постао је најновији тренд широм света. Ускоро ће неки студенти искусити како је то живети у малом, али и веома необичном простору – бродском контејнеру. Рециклирани контејнери су укотвљени у новом, еколошком плутајућем комплексу, у луци код Копенхагена, а студенти ће почети да се усељавају у ове плутајуће станове већ ових дана. Нови стамбени комплекс назван „Урбан риџер” у преводи „урбани бродски механичар”, саграђен је од рециклираних контејнера за бродски превоз, који су постављени на бетонски понтон. Дизајн тих компактних станова био је поверен студентима Универзитета у Копенхагену, известио је Глас Америке.

Београд

23.10.2016 у 19:04

Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију

Монденска престоничка публика би у здање улазила из Булевара Михајла Пупина и Николе Тесле. У великој концертној сали са 1.500 места и бином од 500 квадрата слушала би дела класичне музике, а могла би да ужива и на летњој сцени која би била тик уз зграду будуће филхармоније у Блоку 13. Она би примала двоструко више љубитеља лепих тонова него сада у Коларцу. Ова привремена концертна дворана једног од водећих европских оркестара – Београдске филхармоније – изнуђено је решење, јер седиште оркестра у Улици Студентски трг 11 неусловно је за ову културну институцију. Осим посетилаца, на добитку би били и музичари пошто би добили неупоредиво више простора него што им је сада доступно у здању од 1.200 квадрата у центру града, реконструисаном 2004. године. А престоница би коначно могла да се

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 20:59

Невреме у Далмацији, удари громова изазвали пожаре

21.06.2026 у 20:54

Дончић: Јокић и ја смо тимски играчи а у Звезду можда и дођем

21.06.2026 у 20:49

Сенатор Грејем поновио претњу о преузимању Ормуског мореуза

21.06.2026 у 20:33

Лавров: Европа убеђује Трампа да прихвати њену стратегију

21.06.2026 у 20:29

Брнабић одговорила Пицули: Убаците „звучни топ” у све резолуције и не заборавите пчеле

21.06.2026 у 20:29

Преминуо најстарији ветеран Другог светског рата, борио се за СССР