Хиподром ће повезати Аду и Кошутњак

Пасарелом изнад Радничке улице пешаци ће са Аде Циганлије моћи да уђу у комплекс Старе шећерене – будући музеј индустрије и културне центре. Стазама испод крошњи дрвећа и поред обновљених фабричких хала стизаће до новог спортско-рекреативног центра и хотела који је замишљен на парцели бившег „Југопетрола”. Испод тог новог здања са зеленим фасадама посетиоци ће стазама моћи да дођу до Хиподрома, најстаријег спортског центра у престоници, који ће добити нове трибине.

Ове новине осмислио је трочлани тим архитеката – Марија Крсмановић Стрингета, Анђелка Бадњар и Милена Кордић, победнице јуче завршеног урбанистичко-архитектонског конкурса за уређење ширег подручја Хиподрома, које обухвата и Стару шећерану и локацију бившег „Југопетрола” у Радничкој улици. Реч је о 55 хектара просторне културно-историјске целине од изузетног значаја – „Топчидер” и због тога је, по прописима, било обавезно расписивање јавног надметања за избор решења по којем ће она бити уређена.   

– Пре него што смо почеле да пројектујемо, наш први утисак био је да је то изузетно неприступачна локација којом доминира саобраћајна инфраструктура, велика петља и два природна подручја кључна за град – Кошутњак и Ада Циганлија. Нисмо желеле да занемаримо њихов утицај и зато смо цео комплекс предвиделе као везу Аде и Кошутњака. Новим садржајима желимо да привучемо не само љубитеље коњичког спорта, него и да тај простор оплеменимо и укључимо га у јавни живот града – објашњава Милена Кордић, ауторка и добитница прве награде.

Хиподром остаје на 27,4 хектара и њему се ништа неће одузети – спорт ће да царује подно Кошутњачке шуме у сређеним и проширеним објектима: зградама за управу и администрацију, смештај и негу коња, едукативно-тренажним центром... Почасна трибина задржава се у изворном изгледу и габаритима, велика се обнавља, а гледалиште источно од велике трибине троструко повећава број седишта.

– У делу велике трибине планирале смо зелени амфитеатар и каскаде на којима ће бити ресторани и кафићи где ће живот пулсирати и када нема коњичких трка. Комерцијалних и угоститељских садржаја биће у све три целине јер су неопходни због финансијске одрживости комплекса – каже Кордићева.

Хотел и спортско-рекреативни центар на месту бившег „Југопетрола” имаће 64.000 квадрата и његова висина неће прећи 18 метара, односно четири спрата. Објекат подсећа на таласе, а испред њега предвиђен је градски трг.  

Постојећа здања, димњак некадашње топлане и кула осматрачница остају на локацији без могућности да се надограде или да им се промени изглед. То не значи да не могу бити обновљени, али под условом да се очува њихова аутентичност.

Она ће морати да се одржи и у кругу некадашње фабрике шећера. На 9, 9 хектара победнице конкурса осмислиле су културне садржаје који ће оплеменити туристичку понуду престонице: уметничке колоније, истраживачке центре, књижаре, продавнице сувенира...

Комплекс Старе шећеране је споменик културе у коме објекти попут машинске хале, сушаре, преносне траке са дизалицом, фабрике шпиритуса и квасца... морају да се сачувају без промене габарита, док ће биста Димитрија Туцовића и споменик погинулим штрајкачима у НОБ-у бити обновљени.

То је и обавеза у плану детаљне регулације за то подручје, подсећа Милутин Фолић, градски урбаниста.

– Град ће да уреди све јавне површине, пешачку пасарелу, стазе и тргове како би Стару шећерану и Хиподром, сада одсечене од градског миљеа, повезао са Кошутњаком, Бановим брдом и Адом. Хиподром ћемо сређивати или самостално или у сарадњи са приватним партнером. Зграде Старе шећеране не припадају граду и њихови власници ће моћи да их реконструишу и претворе у центре креативне индустрије, угоститељске објекте... Парцела некадашњег „Југопетрола” иде на продају и нови власник треба да зида објекат какав су предвиделе ауторке победничког рада – објашњава Фолић. 

Наградни фонд 2,68 милиона динара

Прва награда вредна 1.152.000 динара припала је ауторкама Марији Крсмановић Стрингети, Анђелки Бадњар и Милени Кордић. Друга није додељена, али јесу две једнако вредне треће награде од по 576.000. Њих су завределе архитекте Дејан Милановић, Гроздана Шишовић и Невена Балалић, као и Зорица Савичић и Зоран Дмитровић. Два откупа, по 192.000 динара, отишла су у руке др Ксеније Пантовић, Јасне Кавран, Бојане Станковић и Душана Мунћана, као и Павла Стаменовића, Душана Стојановића, Милоша Јокића и Бојана Јованчевића.