Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Društvo

10.02.2017 u 18:13

Preminuo akademik Đorđe Zloković

Đorđe Zloković, arhitekta i građevinski inženjer, redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, preminuo je 9. februara 2017. godine u 89. godini, saopštila je juče SANU. Đorđe Zloković rođen je 30. septembra 1927. godine u Trstu. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1951, a na Građevinskom 1955. godine. Zvanje doktora tehničkih nauka stekao je 1961. godine na Arhitektonskom fakultetu. Bio je redovni profesor tog fakulteta od 1975. godine, na predmetima konstruktivni sistemi i prostorne strukture. Za dopisnog člana Odeljenja tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine, a za redovnog 1994. godine. Bio je dugogodišnji zamenik sekretara Odeljenja, potpredsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i urednik njene Redakcije za

Ritam

04.02.2017 u 20:00

Otvorena najakustičnija sala na svetu

Krov koji podseća na naborano jedro starog jedrenjaka, bočne fasade od stakla, metala i crvene cigle, a u unutrašnjosti centralna sala sa 2.150 mesta, zvučno izolovana od svih spoljnih zvukova, čiji plafon krasi 1.000 sijalica od duvanog stakla. To su tek delovi transformacije nekadašnjeg skladišta u hamburškoj luci, gde je nedavno otvorena nova zgrada tamošnje filharmonije – „Elba”. Zdanje koje je sredinom šezdesetih godina 20. veka zidano kao skladište za duvan, čaj i kafu, danas je, kako tvrde nemački mediji, najakustičnija sala na svetu. Novu adresu hamburške filharmonije projektovao je arhitektonski biro „Hercog i Mojron” iz Švajcarske, po ideji slavne arhitektkinje Zahe Hadid. Rekonstrukcija i dogradnja su trajali skoro deceniju a pratili su je brojni finansijski skandali. Od

Beograd

11.01.2017 u 12:40

Park na krovu filharmonije

Kuća muzike u parku, park na njenom krovu – ukratko bi se moglo opisati buduće zdanje filharmonije na temeljima nikad sagrađenog muzeja revolucije. Taj park na vrhu objekta je zeleni krov i vidikovac troetažne zgrade, novo mesto okupljanja i rekreacije, koje su osmislile arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović, autori pobedničkog rešenja konkursa za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu. Prema njihovom projektu, fontana, biciklistička staza i mini trg krasiće 47,2 hektara između Palate Srbija i poslovne zgrade „Ušće”. Mondenska prestonička publika u zdanje filharmonije (oko 27.000 kvadrata) ulaziće iz Bulevara Mihajla Pupina, a pored glavnog ulaza biće letnja scena. Stepeništem će se uspinjati na prvu etažu, na kojoj je predviđen ulazni hol i foaje velike koncertne sale od 1.500

Beograd

03.12.2016 u 20:30

Spor oko autorstva nad drugom kulom na Ušću

U „Politici” od 27. oktobra ove godine na 17. strani objavljen je tekst „Kula bliznakinja na Ušću”. Informacijama u njemu naneta je profesionalna i marketinška šteta beogradskom projektnom birou ARCVS i meni kao njegovom suosnivaču i suvlasniku. Zato želimo da obavestimo javnost, posebno stručnu, da je češki ogranak projektnog biroa „Chapman Taylor”, koga je angažovao „MPC Properties” (prema informaciji iz vašeg lista), neovlašćeno koristio i preradio ARCVS-ovo idejno rešenje kule 2, potceline 1, blok 16 – Ušće, iz juna i septembra 2007. godine. Na to nedvosmisleno ukazuje u vašem listu plasirana slika eksterijera kule 2, potceline 1, blok 16 Ušće. ARCVS, dakle, nije na predlog investitora ustupio svoja autorska prava na tom arhitektonskom autorskom delu, nije konsultovan i nije dao

Društvo

29.11.2016 u 13:20

Dve Srpkinje među 100 najboljih žena arhitekata Evrope

Ivanka Raspopović i Ljiljana Bakić našle su se među 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od 1918. do 2018. godine, u knjizi „MoMoWo - 100 radova u 100 godina - Evropske žene u arhitekturi i dizajnu - 1918-2018”. U okviru projekta „MoMoWo - Modern Movement Women”, koji realizuje šest zemalja Evropske unije - Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Portugalija i Španija, specijalni žiri je odabrao 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od jednog veka i svakoj dodelio određenu godinu u objavljenoj knjizi. Među njima su se našle članice Akademije arhitekture Srbije - Ivanki Raspopović za Muzej savremene umetnosti dodeljena je 1965. godina, a Ljiljani Bakić za halu „Pionir” 1973. godina. Knjiga je prvi put predstavljena na izložbi u Istorijskoj zgradi na

Kultura

16.11.2016 u 18:04

Nova komisija odlučuje o radu Ljiljane Blagojević

Univerzitetski ombudsman Branko Rakić, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, trenutno ima oko 80 tzv. „živih” predmeta koje rešava, a značajan broj njih tiče se izbora profesora u više zvanje na fakultetima. Još 2011. tražio je od uprave univerziteta da se pravila bolje postave i da glasanje za naučna zvanja bude javno, kao što je na pojedinim fakultetima. I ponovo će, kaže, to da učini. Ombudsman je posredovao i povodom žalbe dr Ljiljane Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta koja u junu nije izabrana u zvanje redovnog profesora zbog nedovoljnog broja pozitivnih glasova sa svoje katedre na tajnom glasanju.

Beograd

11.11.2016 u 08:30

Lenje arhitekte projektuju visoke zgrade

Za Jana Gela, danskog arhitektu i urbanistu, moglo bi se reći da je doktor za gradove. Njegove lekovite pilule pomogle su Kopenhagenu, Njujorku, Melburnu, Stokholmu, San Francisku, Sidneju... da smanje široke i nepregledne bulevare, ozelene ih i pretvore u pešačke i biciklističke zone. Zato ne iznenađuje to što je Gelov moto da dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se zgradama. Tome je posvetio knjigu „Gradovi za ljude”, a njeno izdanje na srpskom jeziku bilo je povod da Inženjerska komora Srbije i Palgo centar ugoste Gela u Beogradu. Prvi put ovde je došao 2009. na poziv „Luke Beograd” da oblikuje dunavsko priobalje od dorćolske marine do Ade Huje. Ako smo tada prokockali šansu da „Gel arhitekts”, vodeća svetska kompanija za uređenje javnih gradskih prostora, transformiše zapuštenu obalu

Beograd

01.11.2016 u 21:30

Izložba srpskih i ruskih arhitekata u Progresu

U beogradskoj galeriji Progres je pod nazivom „Konekcija” otvorena izložba arhitektonskih ostvarenja poznatih srpskih, ruskih, beloruskih i ukrajinskih arhitekata i inžinjera. Tom prilikom glavni gradski arhitekta Milutin Folić najavio je da će Beograd uskoro podići spomenik u parku Manjež ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji je projektovao zgradu današnje vlade Srbije i zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Folić je u izjavi za Tanjug rekao da je uticaj ruske arhitekture u Srbiji je ogroman pogotovo između dva rata. Tada je, kako je naveo, velika intelektualna imigracija iz Rusije uticala da Beograd iz palanke preraste u metropolu. Takođe je podsetio da je tokom nedavne posete delegacije Moskve Beogradu otvarana spomen ploča Nikolaju Krasnovu, kao i da je tom prilikom

Magazin

01.11.2016 u 12:50

Plutajući stanovi za studente u Kopenhagenu

Živeti na što manjem prostoru postao je najnoviji trend širom sveta. Uskoro će neki studenti iskusiti kako je to živeti u malom, ali i veoma neobičnom prostoru – brodskom kontejneru. Reciklirani kontejneri su ukotvljeni u novom, ekološkom plutajućem kompleksu, u luci kod Kopenhagena, a studenti će početi da se useljavaju u ove plutajuće stanove već ovih dana. Novi stambeni kompleks nazvan „Urban ridžer” u prevodi „urbani brodski mehaničar”, sagrađen je od recikliranih kontejnera za brodski prevoz, koji su postavljeni na betonski ponton. Dizajn tih kompaktnih stanova bio je poveren studentima Univerziteta u Kopenhagenu, izvestio je Glas Amerike.

Beograd

23.10.2016 u 19:04

Arhitekte komponuju Novi Beograd za buduću filharmoniju

Mondenska prestonička publika bi u zdanje ulazila iz Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle. U velikoj koncertnoj sali sa 1.500 mesta i binom od 500 kvadrata slušala bi dela klasične muzike, a mogla bi da uživa i na letnjoj sceni koja bi bila tik uz zgradu buduće filharmonije u Bloku 13. Ona bi primala dvostruko više ljubitelja lepih tonova nego sada u Kolarcu. Ova privremena koncertna dvorana jednog od vodećih evropskih orkestara – Beogradske filharmonije – iznuđeno je rešenje, jer sedište orkestra u Ulici Studentski trg 11 neuslovno je za ovu kulturnu instituciju. Osim posetilaca, na dobitku bi bili i muzičari pošto bi dobili neuporedivo više prostora nego što im je sada dostupno u zdanju od 1.200 kvadrata u centru grada, rekonstruisanom 2004. godine. A prestonica bi konačno mogla da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhitektura