Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Тесла_Никола

Друштво

10.07.2016 у 11:35

Николић: Никола Тесла је највећи геније кога је српска мајка отхранила

Председник Србије Томислав Николић открио је данас, поводом 160 година од рођења Николе Тесле, споменик славном научнику у Карађорђевом парку, на платоу између Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије. Тиме се, како је поручио, испуњава обећање од пре три године да у ће у Београду осванути споменик попут оног испред Теслине лабораторије Ворденклифу код Њујорка. „Истоветне споменике подижемо у част највећег генија кога је српска мајка отхранила и поклонила човечанству”, поручио је Николић, пренео је Танјуг. Председник Србије оценио је да допринос Тесле човечанству поприма митске димензије, јер је својим изумима задужио цело човечанство. „Рођен као Србин, умро као Американац, Тесла је постао још један историјски чвор који би требало да повезује судбине и пријатељство ваших

Друштво

11.07.2016 у 13:00

Болести у замци Теслиних струја

У тадашњој Римској улици број 3 код Бајлонијеве пијаце у једну кућу се до 1939. већ годинама стицао свет, „као на ћабу”, мада се у тој кући „не дели ни злато ни благо, ни зимска помоћ”. „Ту се добија здравље”, пошто се у тој кући налази ординација др Илића-Раковачког, који је „познати наш лекар помоћу нарочито нове и данас у целом свету признате методе, лечи болесне и крепи здраве електричном струјом”, писала је „Политика” 8. маја 1939. у тексту под насловом „Лекарска ординација која је свакодневно опседнута многобројним пацијентима”. Објављен преко целе странице, на пет стубаца, чланак је имао наднаслов „Теслина струја у служби медицине” и у оно време био нека врста сензације, пошто је читалишту представљено „најјевтиније лечилиште у Југославији”, које је „преко целе године отворено”

Београд

10.07.2016 у 09:57

Тесла у Кући краља Петра

Обртно магнетно поље, Теслин осцилатор трансформатор, генератор Теслиних скаларних таласа – неки су од експоната представљених у Кући Краља Петра у оквиру манифестације „Теслин народ 2016”, којим се обележава годишњица рођења великог проналазача. Један од највећих умова цивилизације, Никола Тесла, свој живот посветио је науци. Бројни научници који су дошли после њега посветили су живот изучавању српског генија. Такви су и аутори поставке, инжењери Радомир Путник, Бранислав Јурановић, Чедомир Мраз, Горан Марјановић и Ненад Андрић. Док су около севале варнице, посетиоцима здања на Сењаку они су говорили о великом научнику, показивали им како у пракси функционишу његови изуми и колико би свет изгледао другачије да није било Тесле. – Никола Тесла један је од првих научника из наше

Србија

10.07.2016 у 09:50

Година без договора око Лебдећег Тесле

Ужице – Спремају се Ужичани да програмом „Тесла на Ђетињи”, као и лане, пригодно обележе годишњицу рођења славног научника. Већ је утврђен програм, а почиње вечерас у градској кући предавањем „Живот и дело Николе Тесле” Милића Стојића, професора Електротехничког факултета у пензији. Главно дешавање предвиђено је за 11. јул увече крај старе ужичке хидроцентрале, прве на Балкану саграђене по Теслиним принципима полифазних струја, која и сада струју производи у 116. години постојања. Ту ће се, по изјави ужичког градског већника Петра Благојевића, у заједничкој организацији града Ужица, Удружења Ужичана у Београду и Удружења „Српски кривак” приредити мултимедијални програм са низом садржаја. – Окупљенима ће говорити неурохирург Даница Грујичић, која је заслужна што у Србији имамо први гама

Друштво

13.07.2016 у 18:15

Прослава Теслиног 80. рођендана

Захваљујући вишегодишњим напорима инжењера Славка Бокшана, неуморног борца за ширење истине о доприносима Николе Тесле науци, електротехници и индустрији, 26. јануара 1936. одржана је Оснивачка скупштина Друштва за подизање Института Николе Тесле у Београду. За председника је изабран угледни професор Техничког факултета Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, математичар др Богдан Гавриловић. Уредба о оснивању Института Николе Тесле представљена је јавности током обележавања његовог 80. рођендана, на свечаностима одржаним од 28. до 31. маја у Београду. Биће још вреднији Никола Тесла је организаторима и учесницима свечаности упутио телеграм, уобичајено скромно интониран: „Молим изразите овом приликом моју најтоплију захвалу на великој части

Друштво

11.07.2016 у 22:00

Савети за Хаила Селасија, цара Етиопије

Једна од најважнијих интелектуалних преокупација Николе Тесле, од најранијих година до краја његовог живота, била је испитивање узрока који човека уводе у рат и трагање за одговором како да се успостави мир, како би појединац и човечанство могли слободно да развијају своје креативне снаге и да повећавају своју стваралачку енергију. Питање рата и мира дошло је на дневни ред и када је фашистички диктатор Бенито Мусолини, вођен фикс-идејом о успостављању новог Римског царства, кренуо у њено остваривање. Испровоцирао је прве сукобе у Етиопији почетком децембра 1934. а онда извршио инвазију на древну Абисинију. Без објаве рата, поход је започео 3. октобра 1935. из Еритреје, обалског појаса Црвеног мора на Рогу Африке, уз ангажовање пола милиона војника, 76 ратних бродова, 795 тенкова, 595

Друштво

09.07.2016 у 18:15

Намргођени Тесла о Пупину и Марконију

У небројеним приликама, поготово амерички дневни и недељни листови, објављивали су на преласку из 19. у 20. век на првим страницама текстове о Николи Тесли и његове фотографије, чак и његова писма. У њима је Тесла реаговао на писање новинара, изјаве научних ауторитета, оповргавао нетачне информације о својим експериментима или појашњавао своје изуме. После Првог светског рата наступила је пауза која ће потрајати све до средине тридесетих година 20. века, кад је Тесла опет почео да плени пажњу, пошто је годинама потискиван у сенку јавности. Диктирали су то различити разлози и интереси, уз остале и свесно настојање његових конкурената и корпорација које су користиле Теслине изуме да се забашуре његови доприноси, а он означи као већ остарели научник који више није у стању да пружи

Друштво

08.07.2016 у 15:06

Телефонски спектакл у част генија

Поуздани спољни сарадник „Политике”, изванредан познавалац историје Београда инжењер Димитрије Ц. Ђорђевић (1861–1941), објавио је 28. маја 1936. у нашем листу текст под насловом „Пре 41 годину, наши поштари приредили су у Београду и Нишу велике свечаности у част Николе Тесле”. Ђорђевић је описао подухват који је омогућио да се 28. јануара 1895. телефонском линијом преносе концерти на релацији Београд–Ниш, у част тада 39-годишњег Тесле, његових великих открића и изума. Ову „лепу манифестацију” приредила је Поштанско-телеграфска задруга у Београду, „у време када у Србији још није био уведен међуградски телефонски јавни саобраћај”, у „доба почетка великих успеха и славе Теслине”, пише Ђорђевић. Задруга је донела одлуку „да на један видан, необичан и оригиналан начин, истакне пред

Друштво

07.07.2016 у 16:00

Нобелова награда које није било

„Из Копенхагена добијамо вест, да је за Нобелову награду за физику предложен чувени електротехничар Србин Никола Тесла.” Наведену вест, под насловом „Нобелова награда Србину”, „Политика” је објавила 7/20. октобра 1911. на трећој страни, што је послужило као повод да читаоце на сажет начин упозна с најважнијим моментима из Теслиног живота, пошто његова слава „има за нас, сасвим појамно, нарочитог интереса, јер он је чистокрвни Србин, можда једини, који српском имену чини тако огромну част у туђем свету”. Одбио прво одличје Видосава Јанковић, професорка Београдског универзитета у пензији, у тексту „Тесла и Пупин према породичним сећањима”, објављеном у часопису „Теслиана” 1994, наводи и детаљ из бележнице свог оца Радоја Јанковића, југословенског конзула у Чикагу и

Друштво

06.07.2016 у 16:00

Три српска горостаса – Тесла, Пупин и Чокор

Колпортери који су у касне поподневне сате истрчали на улице Београда 12/25. јануара 1904. године, узвикујући име дневног листа који се зове „Политика”, морали су брзо да се враћају до штампарије, да узму додатне нарамке тог новог листа, за који су се читаоци грабили, изненађени и обрадовани што су се такве, на четири листа штампане новине у великом формату, појавиле на улицама српске престонице. После крваве смене српских династија и потоњег новог Устава из 1903. био је изгласан и нови, либералан Закон о штампи у јануару 1904. године, неколико дана пре него што ће се појавити „Политика”. Тај нови лист нашао се у богатом венцу тадашњих српских новина, показујући већ првим бројем да су деценије борбе за слободу штампе у Србији награђене и „Политиком”. Њену изузетност одмах је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 21:44

Три особе погинуле у два инцидента на Монблану

13.06.2026 у 21:31

Алабама тражи извршење смртне казне ињекцијом

13.06.2026 у 21:23

Додик: Република Српска неће гласати на референдуму о приступању ЕУ

13.06.2026 у 21:22

Израелац Абу Фани ново појачање Црвене звезде

13.06.2026 у 21:08

Швајцарски експеримент какав никада раније није виђен

13.06.2026 у 21:03

Погинуо мушкарац након превртања рафтинг чамца код Коњица