Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

10.07.2016 u 11:35

Nikolić: Nikola Tesla je najveći genije koga je srpska majka othranila

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkrio je danas, povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle, spomenik slavnom naučniku u Karađorđevom parku, na platou između Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije. Time se, kako je poručio, ispunjava obećanje od pre tri godine da u će u Beogradu osvanuti spomenik poput onog ispred Tesline laboratorije Vordenklifu kod Njujorka. „Istovetne spomenike podižemo u čast najvećeg genija koga je srpska majka othranila i poklonila čovečanstvu”, poručio je Nikolić, preneo je Tanjug. Predsednik Srbije ocenio je da doprinos Tesle čovečanstvu poprima mitske dimenzije, jer je svojim izumima zadužio celo čovečanstvo. „Rođen kao Srbin, umro kao Amerikanac, Tesla je postao još jedan istorijski čvor koji bi trebalo da povezuje sudbine i prijateljstvo

Društvo

11.07.2016 u 13:00

Bolesti u zamci Teslinih struja

U tadašnjoj Rimskoj ulici broj 3 kod Bajlonijeve pijace u jednu kuću se do 1939. već godinama sticao svet, „kao na ćabu”, mada se u toj kući „ne deli ni zlato ni blago, ni zimska pomoć”. „Tu se dobija zdravlje”, pošto se u toj kući nalazi ordinacija dr Ilića-Rakovačkog, koji je „poznati naš lekar pomoću naročito nove i danas u celom svetu priznate metode, leči bolesne i krepi zdrave električnom strujom”, pisala je „Politika” 8. maja 1939. u tekstu pod naslovom „Lekarska ordinacija koja je svakodnevno opsednuta mnogobrojnim pacijentima”. Objavljen preko cele stranice, na pet stubaca, članak je imao nadnaslov „Teslina struja u službi medicine” i u ono vreme bio neka vrsta senzacije, pošto je čitalištu predstavljeno „najjevtinije lečilište u Jugoslaviji”, koje je „preko cele godine otvoreno”

Beograd

10.07.2016 u 09:57

Tesla u Kući kralja Petra

Obrtno magnetno polje, Teslin oscilator transformator, generator Teslinih skalarnih talasa – neki su od eksponata predstavljenih u Kući Kralja Petra u okviru manifestacije „Teslin narod 2016”, kojim se obeležava godišnjica rođenja velikog pronalazača. Jedan od najvećih umova civilizacije, Nikola Tesla, svoj život posvetio je nauci. Brojni naučnici koji su došli posle njega posvetili su život izučavanju srpskog genija. Takvi su i autori postavke, inženjeri Radomir Putnik, Branislav Juranović, Čedomir Mraz, Goran Marjanović i Nenad Andrić. Dok su okolo sevale varnice, posetiocima zdanja na Senjaku oni su govorili o velikom naučniku, pokazivali im kako u praksi funkcionišu njegovi izumi i koliko bi svet izgledao drugačije da nije bilo Tesle. – Nikola Tesla jedan je od prvih

Srbija

10.07.2016 u 09:50

Godina bez dogovora oko Lebdećeg Tesle

Užice – Spremaju se Užičani da programom „Tesla na Đetinji”, kao i lane, prigodno obeleže godišnjicu rođenja slavnog naučnika. Već je utvrđen program, a počinje večeras u gradskoj kući predavanjem „Život i delo Nikole Tesle” Milića Stojića, profesora Elektrotehničkog fakulteta u penziji. Glavno dešavanje predviđeno je za 11. jul uveče kraj stare užičke hidrocentrale, prve na Balkanu sagrađene po Teslinim principima polifaznih struja, koja i sada struju proizvodi u 116. godini postojanja. Tu će se, po izjavi užičkog gradskog većnika Petra Blagojevića, u zajedničkoj organizaciji grada Užica, Udruženja Užičana u Beogradu i Udruženja „Srpski krivak” prirediti multimedijalni program sa nizom sadržaja. – Okupljenima će govoriti neurohirurg Danica Grujičić, koja je zaslužna što u Srbiji imamo

Društvo

13.07.2016 u 18:15

Proslava Teslinog 80. rođendana

Zahvaljujući višegodišnjim naporima inženjera Slavka Bokšana, neumornog borca za širenje istine o doprinosima Nikole Tesle nauci, elektrotehnici i industriji, 26. januara 1936. održana je Osnivačka skupština Društva za podizanje Instituta Nikole Tesle u Beogradu. Za predsednika je izabran ugledni profesor Tehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, matematičar dr Bogdan Gavrilović. Uredba o osnivanju Instituta Nikole Tesle predstavljena je javnosti tokom obeležavanja njegovog 80. rođendana, na svečanostima održanim od 28. do 31. maja u Beogradu. Biće još vredniji Nikola Tesla je organizatorima i učesnicima svečanosti uputio telegram, uobičajeno skromno intoniran: „Molim izrazite ovom prilikom moju najtopliju zahvalu na velikoj časti

Društvo

11.07.2016 u 22:00

Saveti za Haila Selasija, cara Etiopije

Jedna od najvažnijih intelektualnih preokupacija Nikole Tesle, od najranijih godina do kraja njegovog života, bila je ispitivanje uzroka koji čoveka uvode u rat i traganje za odgovorom kako da se uspostavi mir, kako bi pojedinac i čovečanstvo mogli slobodno da razvijaju svoje kreativne snage i da povećavaju svoju stvaralačku energiju. Pitanje rata i mira došlo je na dnevni red i kada je fašistički diktator Benito Musolini, vođen fiks-idejom o uspostavljanju novog Rimskog carstva, krenuo u njeno ostvarivanje. Isprovocirao je prve sukobe u Etiopiji početkom decembra 1934. a onda izvršio invaziju na drevnu Abisiniju. Bez objave rata, pohod je započeo 3. oktobra 1935. iz Eritreje, obalskog pojasa Crvenog mora na Rogu Afrike, uz angažovanje pola miliona vojnika, 76 ratnih brodova, 795 tenkova, 595

Društvo

09.07.2016 u 18:15

Namrgođeni Tesla o Pupinu i Markoniju

U nebrojenim prilikama, pogotovo američki dnevni i nedeljni listovi, objavljivali su na prelasku iz 19. u 20. vek na prvim stranicama tekstove o Nikoli Tesli i njegove fotografije, čak i njegova pisma. U njima je Tesla reagovao na pisanje novinara, izjave naučnih autoriteta, opovrgavao netačne informacije o svojim eksperimentima ili pojašnjavao svoje izume. Posle Prvog svetskog rata nastupila je pauza koja će potrajati sve do sredine tridesetih godina 20. veka, kad je Tesla opet počeo da pleni pažnju, pošto je godinama potiskivan u senku javnosti. Diktirali su to različiti razlozi i interesi, uz ostale i svesno nastojanje njegovih konkurenata i korporacija koje su koristile Tesline izume da se zabašure njegovi doprinosi, a on označi kao već ostareli naučnik koji više nije u stanju da pruži

Društvo

08.07.2016 u 15:06

Telefonski spektakl u čast genija

Pouzdani spoljni saradnik „Politike”, izvanredan poznavalac istorije Beograda inženjer Dimitrije C. Đorđević (1861–1941), objavio je 28. maja 1936. u našem listu tekst pod naslovom „Pre 41 godinu, naši poštari priredili su u Beogradu i Nišu velike svečanosti u čast Nikole Tesle”. Đorđević je opisao poduhvat koji je omogućio da se 28. januara 1895. telefonskom linijom prenose koncerti na relaciji Beograd–Niš, u čast tada 39-godišnjeg Tesle, njegovih velikih otkrića i izuma. Ovu „lepu manifestaciju” priredila je Poštansko-telegrafska zadruga u Beogradu, „u vreme kada u Srbiji još nije bio uveden međugradski telefonski javni saobraćaj”, u „doba početka velikih uspeha i slave Tesline”, piše Đorđević. Zadruga je donela odluku „da na jedan vidan, neobičan i originalan način, istakne pred

Društvo

07.07.2016 u 16:00

Nobelova nagrada koje nije bilo

„Iz Kopenhagena dobijamo vest, da je za Nobelovu nagradu za fiziku predložen čuveni elektrotehničar Srbin Nikola Tesla.” Navedenu vest, pod naslovom „Nobelova nagrada Srbinu”, „Politika” je objavila 7/20. oktobra 1911. na trećoj strani, što je poslužilo kao povod da čitaoce na sažet način upozna s najvažnijim momentima iz Teslinog života, pošto njegova slava „ima za nas, sasvim pojamno, naročitog interesa, jer on je čistokrvni Srbin, možda jedini, koji srpskom imenu čini tako ogromnu čast u tuđem svetu”. Odbio prvo odličje Vidosava Janković, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, u tekstu „Tesla i Pupin prema porodičnim sećanjima”, objavljenom u časopisu „Tesliana” 1994, navodi i detalj iz beležnice svog oca Radoja Jankovića, jugoslovenskog konzula u Čikagu i

Društvo

06.07.2016 u 16:00

Tri srpska gorostasa – Tesla, Pupin i Čokor

Kolporteri koji su u kasne popodnevne sate istrčali na ulice Beograda 12/25. januara 1904. godine, uzvikujući ime dnevnog lista koji se zove „Politika”, morali su brzo da se vraćaju do štamparije, da uzmu dodatne naramke tog novog lista, za koji su se čitaoci grabili, iznenađeni i obradovani što su se takve, na četiri lista štampane novine u velikom formatu, pojavile na ulicama srpske prestonice. Posle krvave smene srpskih dinastija i potonjeg novog Ustava iz 1903. bio je izglasan i novi, liberalan Zakon o štampi u januaru 1904. godine, nekoliko dana pre nego što će se pojaviti „Politika”. Taj novi list našao se u bogatom vencu tadašnjih srpskih novina, pokazujući već prvim brojem da su decenije borbe za slobodu štampe u Srbiji nagrađene i „Politikom”. Njenu izuzetnost odmah je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Tesla_Nikola