Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Писма читалаца

08.08.2022 у 14:11

Трагање за подацима о знаменитим Шапчанима

Радећи на књизи о познатом писцу Бранимиру Ћосићу, рођеном у Штитару поред Шапца, пронашао сам податак да је намеравао да пише и филмски сценарио. О томе је он 10. септембра 1927. године написао: „Зашто не бих покушао са сценаријима за филм?” Других сигурних података нема да је Ћосић, неколико година касније, написао сценарио „Качаци у Топчидеру”. (Филиповић Станоје: Неостварени планови и последњи дани Бранимира Ћосића, Уствари бр. 29, Шабац, април–мај 1964). Такође, деценијама нисам ништа прочитао о Богдану Јовановићу Жоји (Шабац, 1921–1982). Није заступљен ни у локалној штампи, нити у књигама које представљају знамените Шапчане. Одговор нисам добио, нити га, пак, данас знам. Трагајући, наилазим поново на Јоцу Живановића, који обилато спомиње Богдана Јовановића, познатог Шапчанина,

Култура

08.08.2022 у 08:28

Филмичност књига има корен у њиховој универзалности

Односом прозе и филма, једном од најлепших есејистичких тема, бави се у књизи „Шарлотино двориште” Веселин Марковић, романсијер, приповедач и есејиста, који живи у Стразбуру. Ова књига је објављена у издању „Архипелага”, који је штампао и Марковићево „Израњање”, (роман из 2001. године, овенчан „Виталовом наградом”), а објавио је и његов роман „Ми различити”, путописну књигу „Светлост на води” и приповетке „Прошлост никад не прође”. У „Шарлотином дворишту” Веселин Марковић описује своје прво одушевљење књигама, везано за потребу да и сам постане аутор, али и фасцинацију филмом. „Тако су читање књига и гледање филмова моје љубави још од раног детињства”, пише Марковић. Предмети његових анализа су дела Станислава Лема, Хемингвеја, Џојса, Ијана Макјуана, Тенесија Вилијамса, као и њихове

Култура

02.08.2022 у 20:00

Хемингвејевим стопама по Дивљем западу

Шеридан, Вајоминг и Кук Сити, Монтана – Деветнаеста интернационална конференција о животу и делу Ернеста Хемингвеја, са темом „Путуј како би истражио и открио Хемингвеја”, коначно је одржана ове године од 17. до 23. јула, после отказаних датума 2020. године због ковида 19. Не само због тога што се на њега чекало четири године, овај скуп посебан је по томе јер се први пут одржао у две америчке државе! Требало је само чути Карла Ибија, председника Хемингвејевог друштва, и Ларија Грајмса, програмског директора 2022. конференције, и уверити се колико је организација сада зависила и од најситније карике, тј. од појединачног плана путовања сваког од нас излагача. Доћи из Београда у град Шеридан у Вајомингу, а онда путовати до Монтане кроз чудесне планинске пределе, поред величанствених стена

Култура

25.07.2022 у 20:00

Желео сам да опишем нашу земљу, век који сам доживео

Нови роман Ивана Ивањија, поетског наслова – „Усамљеност мањине”, (у издању „Лагуне”), прати Томија, банатског Мађара, од његовог детињства захваћеног Другим светским ратом, преко богате интернационалне каријере успешног економисте у сарадњи са западнонемачким партнерима па до старости коју проводи као амерички грађанин. Као и код других Ивањијевих ликова, и кроз Томијев животни пут одсликава се историја. У Новосадској рацији страдали су му најбољи другови, после рата гледао је како Мађари од повлашћеног положаја постају мањина. Он је био Југословен који се развијао заједно са друштвом у развоју. Можда је од Томијевог занимљивог односа према женама, Евама или онима од кова Лилит, још интригантнији однос према његовом оцу, стручњаку који је био хапшен у свакој власти, али који је мирно

Култура

18.07.2022 у 09:06

Посвете писаца пријатељима и политичарима

Ужице – Шта су наши познати писци у посветама писали некадашњем председнику државе и државним функционерима, колегама књижевницима, пријатељима и познаницима, драгим особама? Како су бирали речи о политичарима на власти, боравке с њима у реченици-две описивали? То открива управо објављена књига „Посвете српских писаца” (други део) аутора Радована Поповића. Овај стваралац, најзначајнији биограф српске књижевности, дугогодишњи новинар и уредник „Политике”, дародавац вредних књижевних и уметничких дела разним институцијама, потврђује да посвећено стваралачко перо године не признаје. Неуморни Радован (84), добитник Октобарске награде града Београда, Вукове награде, Рачанске повеље, награде „Лаза Костић” и других признања, објавио је сада у свом ужичком завичају „Посвете српских

Култура

13.07.2022 у 16:10

Чудесна путовања Дејвида Хомела

Нема лепше и занимљивије школе од путовања, а нема ни срећније деце од оне која путују са својим родитељима. Дејвид Хомел, америчко-канадски писац, сценариста, преводилац и новинар, који живи у Монтреалу, пише управо о таквим искуствима. Он је путовао са својим синовима (који су сада одрасли људи и имају своју децу), и са супругом, ауторком и илустраторком Мари-Луиз Геј. Те авантуре описао је у књигама: „Породична путовања”, „Пут под ноге”, „Лето у граду” и „Путујући циркус”. Ове романе за децу и младе објавио је „Архипелаг” у преводу Весне Рогановић, а Дејвид Хомел је недавно говорио о њима приликом своје посете Београду. – Мари-Луиз илуструје наше књиге, пишемо их заједно, а она је и мајка мојих синова. Наша путовања делују чудесно, код куће смо у Канади, а час у Америци, у Мексику,

Култура

07.07.2022 у 20:00

Вилас: Опседнут сам слободом

Постоји једна јака воља за животом, оличена у нашим родитељима, ствараоцима нових бића, која нема политички карактер, „што само по себи значи да се врзма око путева истине”. Ипак, нужно, ова воља постаје део друштва и историје, док у њеној бити опстаје вечна љубав. Па и књижевност је нешто неважно, све док нема љубави у њој. Ове идеје покрећу шпанског писца Мануела Виласа, аутора романа „Ордеса”, који је ових дана боравио у Београду, где је учествовао на скупу у Институту Сервантес на коме су разговарали књижевници и преводиоци. Ту књигу, овенчану наградом „Фемина” за најбоље страно штиво у 2019. години, код нас је објавила „Лагуна” у преводу Гордане Михајловић. Иначе, Мануел Вилас пише поезију, есеје, као и кратке приче, а предаје на Универзитету у Ајови. „Говорим о тим бићима, о

Београд

28.06.2022 у 12:08

Тајанствена башта у саксији

Биљке су као и људи – развијају се од лепе речи и хармоније. Вену кад љубави нема. А, како украсно, зачинско или неко друго биље и цевеће може да дуговечно живи у домаћинству објаснила је својим практичним саветима инжењер хортикултуре Славица Ступарушић, новинарка нашег листа. Она је занимљивости о биљном свету сместила у књигу „Башта у саксији”, а Задужбина Андрејевић ово дело одабрала је на јавном конкурсу за објављивање, са циљем промовисања хуманијег начина живљења у урбаним срединама. Промоција је приређена у „Београдској урбаној дестилерији” на Дорћолу. Међу корицама су занимљивости о градским баштама у свету и њиховом трајању кроз историју, али и поуке намењене свима који воле биљке и пророду. – Лимун, першун, нана, парадајз... не траже комфор. Они могу

Култура

24.06.2022 у 20:00

Балашевић је умео да својим песмама погоди срце као харпуном

На почетку књиге о Ђорђу Балашевићу, која је под називом „Панонски адмирал” истог дана, 17. јуна, објављена и у Србији (Лагуна, Београд) и у Хрватској (Наклада Љевак, Загреб), њен аутор Иван Ивачковић описује један лични моменат. Његова супруга и он чекали су да им кћерка довољно порасте за Балашевићев концерт, али управо кад су проценили да је то време стигло, он је преминуо, а они изгубили прилику да детету објасне део себе. А шта је то дете требало да схвати из Балашевићевог концерта, објашњава у разговору за наш лист Ивачковић, који је ову књигу писао готово три године, а одлучујући подстицај за тај рад добио од своје пријатељице Марије Десивојевић Цветковић: – Требало је да разуме зашто толико држимо до љубави и честитости међу људима. Не мислим да она то не разуме без Балашевића,

Култура

24.06.2022 у 11:34

Мексичко-српске културне везе

Пет врхунских романа мексичке књижевности, „Вести из царства” Фернанда дел Паса, „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле, „У потрази за Клингсором” Хорхеа Волпија, „Завера судбине” Ектора Агилара Камина и „Прво пролази воз” Елене Понијатовске, представљено је недавно у Народној библиотеци Србије, у организацији амбасаде Мексика у Србији и издавачке куће „Танеси”. Овај догађај у складу је и са обележавањем 76 година од успостављања дипломатских односа наше две земље. Амбасадор Мексика у Србији Карлос Феликс Корона овом приликом је истакао да су ове књиге објављене захваљујући програму подршке превођењу мексичких власти, а да велике поздраве српским читаоцима шаље Елена Понијатовска, која је недавно у Мексико Ситију примила важно књижевно признање и обележила свој 90. рођендан. Амбасадор Карлос

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 20:44

Железнички саобраћај у Паризу обустављен због нестанка струје

18.06.2026 у 20:38

Вранеш: Част би ми била да робијам због гусала и српских песама

18.06.2026 у 20:34

Пољска и САД близу договора о сталној америчкој војној бази

18.06.2026 у 20:31

Моџтаба Хамнеи о преговорима са САД: То не значи прихватање позиције непријатеља

18.06.2026 у 20:30

Британска амбасада у Београду организовала прославу рођендана краља Чарлса

18.06.2026 у 20:27

Жигманов почео званичну посету Румунији