Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Pisma čitalaca

08.08.2022 u 14:11

Traganje za podacima o znamenitim Šapčanima

Radeći na knjizi o poznatom piscu Branimiru Ćosiću, rođenom u Štitaru pored Šapca, pronašao sam podatak da je nameravao da piše i filmski scenario. O tome je on 10. septembra 1927. godine napisao: „Zašto ne bih pokušao sa scenarijima za film?” Drugih sigurnih podataka nema da je Ćosić, nekoliko godina kasnije, napisao scenario „Kačaci u Topčideru”. (Filipović Stanoje: Neostvareni planovi i poslednji dani Branimira Ćosića, Ustvari br. 29, Šabac, april–maj 1964). Takođe, decenijama nisam ništa pročitao o Bogdanu Jovanoviću Žoji (Šabac, 1921–1982). Nije zastupljen ni u lokalnoj štampi, niti u knjigama koje predstavljaju znamenite Šapčane. Odgovor nisam dobio, niti ga, pak, danas znam. Tragajući, nailazim ponovo na Jocu Živanovića, koji obilato spominje Bogdana Jovanovića, poznatog

Kultura

08.08.2022 u 08:28

Filmičnost knjiga ima koren u njihovoj univerzalnosti

Odnosom proze i filma, jednom od najlepših esejističkih tema, bavi se u knjizi „Šarlotino dvorište” Veselin Marković, romansijer, pripovedač i esejista, koji živi u Strazburu. Ova knjiga je objavljena u izdanju „Arhipelaga”, koji je štampao i Markovićevo „Izranjanje”, (roman iz 2001. godine, ovenčan „Vitalovom nagradom”), a objavio je i njegov roman „Mi različiti”, putopisnu knjigu „Svetlost na vodi” i pripovetke „Prošlost nikad ne prođe”. U „Šarlotinom dvorištu” Veselin Marković opisuje svoje prvo oduševljenje knjigama, vezano za potrebu da i sam postane autor, ali i fascinaciju filmom. „Tako su čitanje knjiga i gledanje filmova moje ljubavi još od ranog detinjstva”, piše Marković. Predmeti njegovih analiza su dela Stanislava Lema, Hemingveja, Džojsa, Ijana Makjuana, Tenesija Vilijamsa, kao i njihove

Kultura

02.08.2022 u 20:00

Hemingvejevim stopama po Divljem zapadu

Šeridan, Vajoming i Kuk Siti, Montana – Devetnaesta internacionalna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja, sa temom „Putuj kako bi istražio i otkrio Hemingveja”, konačno je održana ove godine od 17. do 23. jula, posle otkazanih datuma 2020. godine zbog kovida 19. Ne samo zbog toga što se na njega čekalo četiri godine, ovaj skup poseban je po tome jer se prvi put održao u dve američke države! Trebalo je samo čuti Karla Ibija, predsednika Hemingvejevog društva, i Larija Grajmsa, programskog direktora 2022. konferencije, i uveriti se koliko je organizacija sada zavisila i od najsitnije karike, tj. od pojedinačnog plana putovanja svakog od nas izlagača. Doći iz Beograda u grad Šeridan u Vajomingu, a onda putovati do Montane kroz čudesne planinske predele, pored veličanstvenih

Kultura

25.07.2022 u 20:00

Želeo sam da opišem našu zemlju, vek koji sam doživeo

Novi roman Ivana Ivanjija, poetskog naslova – „Usamljenost manjine”, (u izdanju „Lagune”), prati Tomija, banatskog Mađara, od njegovog detinjstva zahvaćenog Drugim svetskim ratom, preko bogate internacionalne karijere uspešnog ekonomiste u saradnji sa zapadnonemačkim partnerima pa do starosti koju provodi kao američki građanin. Kao i kod drugih Ivanjijevih likova, i kroz Tomijev životni put odslikava se istorija. U Novosadskoj raciji stradali su mu najbolji drugovi, posle rata gledao je kako Mađari od povlašćenog položaja postaju manjina. On je bio Jugosloven koji se razvijao zajedno sa društvom u razvoju. Možda je od Tomijevog zanimljivog odnosa prema ženama, Evama ili onima od kova Lilit, još intrigantniji odnos prema njegovom ocu, stručnjaku koji je bio hapšen u svakoj vlasti, ali koji

Kultura

18.07.2022 u 09:06

Posvete pisaca prijateljima i političarima

Užice – Šta su naši poznati pisci u posvetama pisali nekadašnjem predsedniku države i državnim funkcionerima, kolegama književnicima, prijateljima i poznanicima, dragim osobama? Kako su birali reči o političarima na vlasti, boravke s njima u rečenici-dve opisivali? To otkriva upravo objavljena knjiga „Posvete srpskih pisaca” (drugi deo) autora Radovana Popovića. Ovaj stvaralac, najznačajniji biograf srpske književnosti, dugogodišnji novinar i urednik „Politike”, darodavac vrednih književnih i umetničkih dela raznim institucijama, potvrđuje da posvećeno stvaralačko pero godine ne priznaje. Neumorni Radovan (84), dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, Vukove nagrade, Račanske povelje, nagrade „Laza Kostić” i drugih priznanja, objavio je sada u svom užičkom zavičaju „Posvete srpskih

Kultura

13.07.2022 u 16:10

Čudesna putovanja Dejvida Homela

Nema lepše i zanimljivije škole od putovanja, a nema ni srećnije dece od one koja putuju sa svojim roditeljima. Dejvid Homel, američko-kanadski pisac, scenarista, prevodilac i novinar, koji živi u Montrealu, piše upravo o takvim iskustvima. On je putovao sa svojim sinovima (koji su sada odrasli ljudi i imaju svoju decu), i sa suprugom, autorkom i ilustratorkom Mari-Luiz Gej. Te avanture opisao je u knjigama: „Porodična putovanja”, „Put pod noge”, „Leto u gradu” i „Putujući cirkus”. Ove romane za decu i mlade objavio je „Arhipelag” u prevodu Vesne Roganović, a Dejvid Homel je nedavno govorio o njima prilikom svoje posete Beogradu. – Mari-Luiz ilustruje naše knjige, pišemo ih zajedno, a ona je i majka mojih sinova. Naša putovanja deluju čudesno, kod kuće smo u Kanadi, a čas u Americi, u

Kultura

07.07.2022 u 20:00

Vilas: Opsednut sam slobodom

Postoji jedna jaka volja za životom, oličena u našim roditeljima, stvaraocima novih bića, koja nema politički karakter, „što samo po sebi znači da se vrzma oko puteva istine”. Ipak, nužno, ova volja postaje deo društva i istorije, dok u njenoj biti opstaje večna ljubav. Pa i književnost je nešto nevažno, sve dok nema ljubavi u njoj. Ove ideje pokreću španskog pisca Manuela Vilasa, autora romana „Ordesa”, koji je ovih dana boravio u Beogradu, gde je učestvovao na skupu u Institutu Servantes na kome su razgovarali književnici i prevodioci. Tu knjigu, ovenčanu nagradom „Femina” za najbolje strano štivo u 2019. godini, kod nas je objavila „Laguna” u prevodu Gordane Mihajlović. Inače, Manuel Vilas piše poeziju, eseje, kao i kratke priče, a predaje na Univerzitetu u Ajovi. „Govorim o tim bićima, o

Beograd

28.06.2022 u 12:08

Tajanstvena bašta u saksiji

Biljke su kao i ljudi – razvijaju se od lepe reči i harmonije. Venu kad ljubavi nema. A, kako ukrasno, začinsko ili neko drugo bilje i ceveće može da dugovečno živi u domaćinstvu objasnila je svojim praktičnim savetima inženjer hortikulture Slavica Stuparušić, novinarka našeg lista. Ona je zanimljivosti o biljnom svetu smestila u knjigu „Bašta u saksiji”, a Zadužbina Andrejević ovo delo odabrala je na javnom konkursu za objavljivanje, sa ciljem promovisanja humanijeg načina življenja u urbanim sredinama. Promocija je priređena u „Beogradskoj urbanoj destileriji” na Dorćolu. Među koricama su zanimljivosti o gradskim baštama u svetu i njihovom trajanju kroz istoriju, ali i pouke namenjene svima koji vole biljke i prorodu. – Limun, peršun, nana, paradajz... ne traže komfor. Oni mogu

Kultura

24.06.2022 u 20:00

Balašević je umeo da svojim pesmama pogodi srce kao harpunom

Na početku knjige o Đorđu Balaševiću, koja je pod nazivom „Panonski admiral” istog dana, 17. juna, objavljena i u Srbiji (Laguna, Beograd) i u Hrvatskoj (Naklada Ljevak, Zagreb), njen autor Ivan Ivačković opisuje jedan lični momenat. Njegova supruga i on čekali su da im kćerka dovoljno poraste za Balaševićev koncert, ali upravo kad su procenili da je to vreme stiglo, on je preminuo, a oni izgubili priliku da detetu objasne deo sebe. A šta je to dete trebalo da shvati iz Balaševićevog koncerta, objašnjava u razgovoru za naš list Ivačković, koji je ovu knjigu pisao gotovo tri godine, a odlučujući podsticaj za taj rad dobio od svoje prijateljice Marije Desivojević Cvetković: – Trebalo je da razume zašto toliko držimo do ljubavi i čestitosti među ljudima. Ne mislim da ona to ne razume bez

Kultura

24.06.2022 u 11:34

Meksičko-srpske kulturne veze

Pet vrhunskih romana meksičke književnosti, „Vesti iz carstva” Fernanda del Pasa, „Svetkovina” Huana Hosea Areole, „U potrazi za Klingsorom” Horhea Volpija, „Zavera sudbine” Ektora Agilara Kamina i „Prvo prolazi voz” Elene Ponijatovske, predstavljeno je nedavno u Narodnoj biblioteci Srbije, u organizaciji ambasade Meksika u Srbiji i izdavačke kuće „Tanesi”. Ovaj događaj u skladu je i sa obeležavanjem 76 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje. Ambasador Meksika u Srbiji Karlos Feliks Korona ovom prilikom je istakao da su ove knjige objavljene zahvaljujući programu podrške prevođenju meksičkih vlasti, a da velike pozdrave srpskim čitaocima šalje Elena Ponijatovska, koja je nedavno u Meksiko Sitiju primila važno književno priznanje i obeležila svoj 90. rođendan.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci