Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Регион

14.03.2022 у 08:32

Умро писац и књижевни критичар Игор Мандић

ЗАГРЕБ – Хрватски новинар, књижевни критичар и колумниста Игор Мандић умро је у недељу у 82. години, јављају хрватски медији. Вест о смрти Игора Мандића, који је обележио хрватско новинарство у другој половини 20. века, објавио је на Фејсбуку лексикограф Велимир Висковић. Игор Мандић је радио за бројне новине и магазине у СФРЈ, а касније у региону и био чест гост радијских и телевизијских емисија. Објављивао је социо-културолошке фељтоне, есеје, полемике и књижевне критике, написао је више од 30 књига, пренео је Танјуг.

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

11.03.2022 у 10:33

Изложба „Океан Пекић” о животу и опусу славног писца

Изложба „Океан Пекић”, коју ће данас у Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворити директорка БГБ Јасмина Нинков, писац Михаило Пантић и ауторка Олга Красић Марјановић, уприличена је поводом 30 година од одласка великог писца Борислава Пекића (1930‒1992), преноси Танјуг. Мултимедијални пројекат посвећен животу и стваралаштву једног од највећих српских писаца друге половине 20. века покушај је да се фотографијом, документом, личним предметима, рукописном грађом и видео и аудио-документацијом изнова скрене пажња на непролазне вредности књига које је писао Борислав Пекић, романсијер, приповедач, драмски писац, есејиста, сценариста. Обимна грађа изложбе презентована је на тридесет и осам великих плаката који су подељени у две целине. Прва прати шездесетдвогодишњи живот Борислава

Култура

10.03.2022 у 12:06

Тамо где је Влаја отпутовао...

Somewhere over the rainbow, way up high, There's a land that I heard of once in a lullaby. Somewhere over the rainbow skies are blue And the dreams that you dare to dream really do come true.Последњег дана октобра 2010, тренутак пошто је Вејн Шортер завршио београдско зен-магијање на путу ка бесконачности остављајући две трећине Сава центра збуњеним, једно лице у реду иза мене блистало је од среће. „Војо, ово је било сјајно/фантастично/величанствено/чудесно...!“ Волео бих да могу да се сетим шта је тачно тада изговорио Милан Влајчић. „Окупацијско дете из породице пропале буржоаске класе“, како је описао себе у монографији Београдски џез фестивал 1971–2020, иницијацију у свет џеза доживео је када га је мајка са десетак година одвела у биоскоп да види Серенаду у долини сунца. „Уз

Култура

09.03.2022 у 20:00

Јерговић: Сумњив ми је и добар човек

Нови Сад – Писац Миљенко Јерговић верује да добар човек може да буде и ратни злочинац. Такво његово уверење изазвало је пажњу у публици која га је слушала на Сајму књига у Новом Саду и која је од њега тражила више објашњења о погледу на добро и зло. Књижевни разговор са Јерговићем, који је на сцени „Сеобе душа” Европске престонице културе водио Иван Миленковић, представио је бројним окупљеним љубитељима књижевности, нову књигу овог писца „Тројица за картал”. У њој се Јерговић враћа истој теми као када је пре 27 година писао приче о опсади Сарајева и рату у БиХ, објављене у књизи „Сарајевски Марлборо”. Међутим, ради се о 29 нових прича у којима су, како је Јерговић објаснио, наситно посејане везе са „Сарајевским Марлбором”. – Глупо звучи, али то су концептуализиране књиге – казао

Култура

09.03.2022 у 11:21

Слобода је пала на испиту

Весна (Бјелогрлић) Голдсворти (1961) данас је најпознатија светска књижевница пореклом из Србије. Завршила је студије књижевности на Универзитету у Београду почетком осамдесетих, у доба социјализма на издисају. Од 1986. године живи у Уједињеном Краљевству, где ради као редовна професорка енглеске књижевности и креативног писања на угледним универзитетима. Њена студија Измишљање Руританије. Империјализам маште (1988) обавезна је лектира на бројним универзитетима у свету. За њену збирку песама Солунски анђео (2011) рецензију је писао нобеловац Џ. М. Куци. Весна Голдсворти написала је књигу мемоарске прозе Чернобиљске јагоде (2005), серијализоване у Тајмсу и на Би-Би-Сију, и романе Горски (2015), Господин Ка (2018) и Гвоздена завеса. Љубавна прича (2022). Књижевна дела објављује при највећим

Култура

03.03.2022 у 20:00

Доба лицемера

400 ГОДИНА: МОЛИЈЕР МЕЂУ САВРЕМЕНИЦИМА Уморна служавка пролази кроз празно гледалиште, прелази преко позорнице и долази до глумца који у импровизованој гардероби наноси слојеве беле шминке на своје лице... Први призор Молијера, француског филма о животу и времену драмског писца Жан-Батиста Поклена, познатог као Молијер. Сцена смрти је незаборавна: глумци носе уз степениште нашминканог Молијера који умире у агонији. Између тих призора ређају се епизоде и парадигматичне анегдоте једног живота посвећеног позоришту: рано преминула мајка, Луј Четрнаести са својим двором, насилничке религиозне силе, кола којима глумачка трупа путује Француском... Ова четворосатна филмска авантура у режији Ариане Мнушкине и њеног Театра ди Солеј, која би се Балзаковим речником могла звати и Људска

Култура

28.02.2022 у 19:05

Интересују ме дрхтаји уметника над свим појавама стварности

После „Књиге о фотографији”, коју је Жарко Радаковић написао у тандему са Давидом Албахаријем, управо је из штампе у „Лагуни” изашла и „Књига о пријатељству” Жарка Радаковића, нашег уметника који живи у Келну, и Американца Скота Абота, као природни наставак пријатељства ова два аутора, које још повезује и интересовање за Петера Хандкеа, чија дела преводе. Хандке је и јунак њихових заједничких књига… Веза ових двеју књига јесте пријатељство, али и сећање на прошлост, на заједничке разговоре, на места и слике које имају важну улогу у животима писаца. „Фотографија јесте уметнику увек уплив у ’оностраност’. Никада она није само документ. Није то ни уметничка повест, књижевни текст: увек је он далеко више од написаног. Мисија уметника је – указати на свеобухватност живота, на његово

Култура

25.02.2022 у 12:20

Весна Капор добитница награде „Меша Селимовић”

Весна Капор добитница је 34. награде „Меша Селимовић”, Компаније „Новости”, за роман „Небо, тако дубоко”, у издању „Српске књижевне задруге”, а овога пута у оквиру Великог жирија гласао је 61 књижевни критичар и било је издвојено укупно 98 наслова. Скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ биће лауреаткињи уручени у току априла. За дело награђене књижевнице свој глас дало је 26 критичара, међу којима су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић и други. Новинар „Вечерњих новости” Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде „Меша Селимовић”, саопштио је јуче да су у најужем избору била и дела „О садашњости и седативима”

Култура

24.02.2022 у 11:31

Нећу да идем у рат

Док светски медији пишу о свакодневној могућности напада руске војске на Украјину, па је чак био и прецизиран датум инвазије за 16. фебруар, управо тог дана Дивљи театар у Кијеву планира извођење позоришне преставе Карбид, направљене по мотивима истоименог романа Андрија Љупке. Тако се у Украјини живи већ осам година. Напето, смело, са срцем. Роман Карбид је у Србији објављен у децембру прошле године у издању угледног Архипелага, а у преводу Андрија Лаврика. Андриј Љупка (Рига, 1987) украјински је песник, романсијер, приповедач и есејист. Завршио је Војну школу у Мукачеву, украјинску филологију на Универзитету у Ужгороду и балканске студије на Универзитету у Варшави. Објавио је три књиге песама, две књиге прича, три књиге есеја, три романа и десетак књига превода, са српског,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 13:07

Амбасадори Немачке, Француске и Велике Британије стигли на разговор у Москву

11.06.2026 у 13:03

Преговори између Ирана и САД и даље у току

11.06.2026 у 12:58

Иран потврдио затварање Ормуског мореуза до даљег

11.06.2026 у 12:57

Игуман ватопедски Јефрем упутио писмо захвалности Патријарху српском Порфирију

11.06.2026 у 12:51

Мацут: До краја јуна кључни рокови за европске реформе

11.06.2026 у 12:50

Партизан остао у животу