Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Region

14.03.2022 u 08:32

Umro pisac i književni kritičar Igor Mandić

ZAGREB – Hrvatski novinar, književni kritičar i kolumnista Igor Mandić umro je u nedelju u 82. godini, javljaju hrvatski mediji. Vest o smrti Igora Mandića, koji je obeležio hrvatsko novinarstvo u drugoj polovini 20. veka, objavio je na Fejsbuku leksikograf Velimir Visković. Igor Mandić je radio za brojne novine i magazine u SFRJ, a kasnije u regionu i bio čest gost radijskih i televizijskih emisija. Objavljivao je socio-kulturološke feljtone, eseje, polemike i književne kritike, napisao je više od 30 knjiga, preneo je Tanjug.

Kultura

11.03.2022 u 20:00

Dnevnik Živojina Pavlovića

Danas, dok besni rat u Ukrajini, i dok mnogi pogled upravljaju ka Balkanu, čitati „Dnevnik 1994‒1998” Živojina Pavlovića, (izdanje „Agore”, priređivača Snežane Lukić Pavlović), može da bude obeshrabrujuće zbog toga što izgleda da svekolika kriza iz devedesetih još traje. I onda, kao i sada, stradaće nedužni, a intelektualac, umetnik, poput Žike Pavlovića, beležiće te događaje da bi ostali upamćeni i da bi ih shvatili oni koji znaju da misle i koji naravno ništa ne mogu da promene. Poput ratnog izveštača, čuveni pisac i reditelj zapisao je povodom rata u BiH 3. maja 1994. godine ono što se doslovno preslikava na pomenutu današnju situaciju: „Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ?... Ili se

Kultura

11.03.2022 u 10:33

Izložba „Okean Pekić” o životu i opusu slavnog pisca

Izložba „Okean Pekić”, koju će danas u Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda otvoriti direktorka BGB Jasmina Ninkov, pisac Mihailo Pantić i autorka Olga Krasić Marjanović, upriličena je povodom 30 godina od odlaska velikog pisca Borislava Pekića (1930‒1992), prenosi Tanjug. Multimedijalni projekat posvećen životu i stvaralaštvu jednog od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka pokušaj je da se fotografijom, dokumentom, ličnim predmetima, rukopisnom građom i video i audio-dokumentacijom iznova skrene pažnja na neprolazne vrednosti knjiga koje je pisao Borislav Pekić, romansijer, pripovedač, dramski pisac, esejista, scenarista. Obimna građa izložbe prezentovana je na trideset i osam velikih plakata koji su podeljeni u dve celine. Prva prati šezdesetdvogodišnji život

Kultura

10.03.2022 u 12:06

Tamo gde je Vlaja otputovao...

Somewhere over the rainbow, way up high, There's a land that I heard of once in a lullaby. Somewhere over the rainbow skies are blue And the dreams that you dare to dream really do come true.Poslednjeg dana oktobra 2010, trenutak pošto je Vejn Šorter završio beogradsko zen-magijanje na putu ka beskonačnosti ostavljajući dve trećine Sava centra zbunjenim, jedno lice u redu iza mene blistalo je od sreće. „Vojo, ovo je bilo sjajno/fantastično/veličanstveno/čudesno...!“ Voleo bih da mogu da se setim šta je tačno tada izgovorio Milan Vlajčić. „Okupacijsko dete iz porodice propale buržoaske klase“, kako je opisao sebe u monografiji Beogradski džez festival 1971–2020, inicijaciju u svet džeza doživeo je kada ga je majka sa desetak godina odvela u bioskop da vidi Serenadu u dolini sunca. „Uz

Kultura

09.03.2022 u 20:00

Jergović: Sumnjiv mi je i dobar čovek

Novi Sad – Pisac Miljenko Jergović veruje da dobar čovek može da bude i ratni zločinac. Takvo njegovo uverenje izazvalo je pažnju u publici koja ga je slušala na Sajmu knjiga u Novom Sadu i koja je od njega tražila više objašnjenja o pogledu na dobro i zlo. Književni razgovor sa Jergovićem, koji je na sceni „Seobe duša” Evropske prestonice kulture vodio Ivan Milenković, predstavio je brojnim okupljenim ljubiteljima književnosti, novu knjigu ovog pisca „Trojica za kartal”. U njoj se Jergović vraća istoj temi kao kada je pre 27 godina pisao priče o opsadi Sarajeva i ratu u BiH, objavljene u knjizi „Sarajevski Marlboro”. Međutim, radi se o 29 novih priča u kojima su, kako je Jergović objasnio, nasitno posejane veze sa „Sarajevskim Marlborom”. – Glupo zvuči, ali to su

Kultura

09.03.2022 u 11:21

Sloboda je pala na ispitu

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti (1961) danas je najpoznatija svetska književnica poreklom iz Srbije. Završila je studije književnosti na Univerzitetu u Beogradu početkom osamdesetih, u doba socijalizma na izdisaju. Od 1986. godine živi u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde radi kao redovna profesorka engleske književnosti i kreativnog pisanja na uglednim univerzitetima. Njena studija Izmišljanje Ruritanije. Imperijalizam mašte (1988) obavezna je lektira na brojnim univerzitetima u svetu. Za njenu zbirku pesama Solunski anđeo (2011) recenziju je pisao nobelovac Dž. M. Kuci. Vesna Goldsvorti napisala je knjigu memoarske proze Černobiljske jagode (2005), serijalizovane u Tajmsu i na Bi-Bi-Siju, i romane Gorski (2015), Gospodin Ka (2018) i Gvozdena zavesa. Ljubavna priča (2022). Književna dela objavljuje pri najvećim

Kultura

03.03.2022 u 20:00

Doba licemera

400 GODINA: MOLIJER MEĐU SAVREMENICIMA Umorna služavka prolazi kroz prazno gledalište, prelazi preko pozornice i dolazi do glumca koji u improvizovanoj garderobi nanosi slojeve bele šminke na svoje lice... Prvi prizor Molijera, francuskog filma o životu i vremenu dramskog pisca Žan-Batista Poklena, poznatog kao Molijer. Scena smrti je nezaboravna: glumci nose uz stepenište našminkanog Molijera koji umire u agoniji. Između tih prizora ređaju se epizode i paradigmatične anegdote jednog života posvećenog pozorištu: rano preminula majka, Luj Četrnaesti sa svojim dvorom, nasilničke religiozne sile, kola kojima glumačka trupa putuje Francuskom... Ova četvorosatna filmska avantura u režiji Ariane Mnuškine i njenog Teatra di Solej, koja bi se Balzakovim rečnikom mogla zvati i Ljudska

Kultura

28.02.2022 u 19:05

Interesuju me drhtaji umetnika nad svim pojavama stvarnosti

Posle „Knjige o fotografiji”, koju je Žarko Radaković napisao u tandemu sa Davidom Albaharijem, upravo je iz štampe u „Laguni” izašla i „Knjiga o prijateljstvu” Žarka Radakovića, našeg umetnika koji živi u Kelnu, i Amerikanca Skota Abota, kao prirodni nastavak prijateljstva ova dva autora, koje još povezuje i interesovanje za Petera Handkea, čija dela prevode. Handke je i junak njihovih zajedničkih knjiga… Veza ovih dveju knjiga jeste prijateljstvo, ali i sećanje na prošlost, na zajedničke razgovore, na mesta i slike koje imaju važnu ulogu u životima pisaca. „Fotografija jeste umetniku uvek upliv u ’onostranost’. Nikada ona nije samo dokument. Nije to ni umetnička povest, književni tekst: uvek je on daleko više od napisanog. Misija umetnika je – ukazati na sveobuhvatnost života, na

Kultura

25.02.2022 u 12:20

Vesna Kapor dobitnica nagrade „Meša Selimović”

Vesna Kapor dobitnica je 34. nagrade „Meša Selimović”, Kompanije „Novosti”, za roman „Nebo, tako duboko”, u izdanju „Srpske književne zadruge”, a ovoga puta u okviru Velikog žirija glasao je 61 književni kritičar i bilo je izdvojeno ukupno 98 naslova. Skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos biće laureatkinji uručeni u toku aprila. Za delo nagrađene književnice svoj glas dalo je 26 kritičara, među kojima su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović i drugi. Novinar „Večernjih novosti” Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade „Meša Selimović”, saopštio je juče da su u najužem izboru bila i dela „O sadašnjosti i

Kultura

24.02.2022 u 11:31

Neću da idem u rat

Dok svetski mediji pišu o svakodnevnoj mogućnosti napada ruske vojske na Ukrajinu, pa je čak bio i preciziran datum invazije za 16. februar, upravo tog dana Divlji teatar u Kijevu planira izvođenje pozorišne prestave Karbid, napravljene po motivima istoimenog romana Andrija Ljupke. Tako se u Ukrajini živi već osam godina. Napeto, smelo, sa srcem. Roman Karbid je u Srbiji objavljen u decembru prošle godine u izdanju uglednog Arhipelaga, a u prevodu Andrija Lavrika. Andrij Ljupka (Riga, 1987) ukrajinski je pesnik, romansijer, pripovedač i esejist. Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Objavio je tri knjige pesama, dve knjige priča, tri knjige eseja, tri romana i desetak knjiga prevoda, sa srpskog,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci