Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Ризница

01.08.2018 у 18:47

Сенћанске стварности

Сента, почетком маја Сента: град у коме постоје удружења момака, удружења газда, великих газда, малих газда, удружења сопственика једног коња, удружења сопственика два коња, град у коме се, после десет часова увече, по кафанама наплаћује нарочита такса, нека врста „казне“ за ноћно седење, обилује разноврсностима живота који би могле да почну са шарене плакате што објављује да у том и том биоскопу игра Ширли Темпл, па све до оног брадатог ешкенаског Јеврејина што се крије од фотографске камере као од живе ватре... Кад је фоторепортер немоћан... У Сенти има неколико хиљада Јевреја. Већа половина су Ешкенази, ортодоксни Јевреји, који се придржавају верских писаних закона боље и упорније од оних што крче земљу по Палестини. Сефарди, мања половина Јевреја, сасвим

Култура

25.07.2018 у 22:00

Део нас је увек слободан

Није тако далеко време ратова из деведесетих година, када је у Србији војна полиција мобилисала младе људе, пресрећући их на улицама и у кафићима, да би затим били депортовани на ратишта у Хрватској и Босни. То је време безнађа и хаоса на које опомиње Владимир Арсенијевић у свом новом, трећем роману тетралогије „Cloaca Maxima” названом „Ка граници” (у издању „Лагуне”). Први део тетралогије „У потпалубљу”, овенчан НИН-овом наградом, настао је пре више од 20 година, да би 1997. године уследио други – „Анђела” (2016. објављен је римејк „Ти и ја, Анђела”). На недавном представљању трећег дела – „Ка граници”, у препуном гледалишту Центра за културну деконтаминацију, и у разговору са уредницом издања Јасмином Радојичић, Арсенијевић је указао на то да се не слаже са учесталим поређењима

Култура

21.07.2018 у 22:00

Верујем у светове Милоша Црњанског

Нови, историјски, роман Вулета Журића „Помор и страх“ (у издању „Лагуне“) приповест је о епидемији куге у Иригу, 1795. године. Највећи терет спасавања становништва пао је на свештеника Стевана Везилића и на лекара Андрију Будаија, који уз помоћ аустријских власти отварају карантин и заустављају епидемију. Над реалистичким сликама страдања становништва, провејавају и мистични мотиви; верује се да је лепа непозната девојка сивих очију, која је дошла негде од турске стране, у ствари доносилац болести. Показаће се да је њено порекло сасвим другачије... Шта вас је подстакло на то да се овога пута препустите даљој историји, и то баш овој теми? За све је „крива” књига доктора Радивоја Симоновића (о чијем је животу и раду „Политика“ недавно писала) коју је о стогодишњици епидемије куге у

Култура

20.07.2018 у 21:55

Љубав се зове именом мајке

Сећања на љубав само увећавају ово осећање у души човека, који је једном био дечак и као у соби са огледалима, ова се емоција прелама кроз запамћене ликове оца и мајке: њега како одлази и оставља је саму са децом, и ње, која се мири са судбином и исто тако мирно умире Тај човек, некада дечак, који памти људе, слике и мирисе детињства, јунак је романа „Сећање на љубав” израелског писца Јицака Бара Јосефа, који је у преводу с хебрејског Душице Чворић објавила издавачка кућа „Клио”. Јицак Бар Јосеф јуче је био гост „Клија”, а у Београду је боравио први пут. Данас ће гостовати у Суботици, од 20 часова, у Градској библиотеци, да би са својим београдским издавачем 23. јула посетио Херцег Нови, а у уторак 24. јула боравио у Бару. Реч је о аутору који потиче из угледне књижевне

Магазин

11.07.2018 у 13:15

Остао веран лајковачком завичају

Питате ли познатог писца Радована Белог Марковића зашто је остао да живи и ствара у Лајковцу, а могао је у Београду или другде, одговориће у секунди: – Мени је овде лепо, и никад нисам осећао било какву тескобу. Ако ми треба Београд, ето ме у њему за сат времена. Близу су ми и други градови. Лајковац, Колубара, моје село Ћелије, Ваљево, па Повлен, Дивчибаре су оно што волим, чему се сваког јутра обрадујем, и зато сам ваљда и остао веран завичају. И те како се може стварати у малом месту. Битно је шта радите, а не где то чините. Писац романа и приповедака, некада угледан новинар ваљевског листа „Напред”, којег су колеге изузетно цениле, управник библиотеке у овом симпатичном месту. То је, у најкраћем, његова радна биографија. – Моја душа су Ваљево, Колубара, Лајковац и цео тај

Култура

07.07.2018 у 21:21

Књижевнице имају више разлога да мењају свет

Књижевност за мене представља последње уточиште где се још може рећи истина. Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова, чију је књигу „Прилог историји радости” о насиљу над женама, кроз историју до данас, објавила издавачка кућа „Штрик”. Денемаркова ће бити гошћа Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, који ће од 18. до 20. септембра бити одржан у Дому омладине Београда. Роман „Прилог историји радости” подстакао је главну уредницу у „Штрику” Љубицу Пупезин да књижевности коју стварају превасходно ауторке посвети овај фестивал. Међутим, и друга издања „Штрика”, из пера књижевница, једнако су подстицајна, што она објашњава чињеницом да жене данас имају више разлога да мењају свет.

Култура

06.07.2018 у 22:00

Желео сам да заведем аутора

„Ако могу да ти помогнем, помоћи ћу ти. Али ако пре тога могу да те убијем, буди сигуран да ћу те убити”, мото је Црног Петра, главног јунака новог романа „После потере” (издање Паблишера) Зорана Ћирића, нишког писца познатог и као Магични Ћира, аутора тридесет књига. Црни Петар постаје легенда српских сточарских ратова, десперадос брз на потезу, познат по злу и понекој милости коју је указао слабијима. Београдски пашалук и његова бирократија безуспешно га лове, а онај који га је докрајчио приповеда овај роман. Ово је прича о сукобима и освети, закону који лежи у топузу, о одсуству правде. Али, најпре о епској потери, о лову на човека као на дивљу звер... У вашем новом роману Србија је у ствари Дивљи запад, где „свако пуца на свакога”. Зашто се враћате вестернском приступу

Ризница

27.03.2018 у 13:35

Смртно руво Соје Чубрилове

Дођоше најзад последњи дани пред завршетак испита, дани грозничавог ишчекивања кад су полумрачним ходницима школским расле и проносиле се невјероватне и фантастичне вијести о резултатима матуре, а онда се и то све свршило некако преко мјере обично, и кад је већ једном угледао у рукама ту, толико жељену диплому, Бора Чубрило, сада свршени учитељ, погледао је зачуђеним очима у тај комад исписане хартије и одједном осјетио тако силну утученост и мукли бол да би најрадије јаукнуо попут најцрњег очајника. Постигао је тај – толико жељени циљ – и тога истог часа попустила је напетост и у њему као да се све срушило и остала мртва беспокретна празнина. - Па шта сад, одјекнуло је негдје у дубини душе и очајно питање. Док је тако неодлучно стајао на излазу школске зграде пришла му је је

Култура

19.06.2018 у 22:00

Живим између два света

Приповедач Бруно, у роману „Прве бразде” португалског писца Бруна Виејре Амарала (у издању „Клија” и преводу Јована Татића), као да ходи Дантеовим паклом, и то фелинијевског кова маргиналаца и протува, предвођен особеном верзијом Вергилија – фотографом Виржилијем. То предвођење састоји се у причама које јунаку помажу да ухвати и задржи слике мноштва обичних, малих људи, губитника који се труде да учине нешто од својих живота у сиромашном и издвојеном лисабонском кварту, као у неком гету. Реч је о првом роману Бруна Виејре Амарала, који је уједно и пишчев први роман објављен на српском језику. Амарал се бави и књижевном критиком, а добитник је португалске награде за књигу године, затим, ПЕН-ове и награда Фернандо Намора и Жозе Сарамаго. Уредник је литерарног часописа „ЛЕР”.

Култура

08.06.2018 у 22:00

Можда сам био Србин у прошлом животу

Награђивани канадски писац, сценариста, новинар и преводилац Дејвид Хомел био је један од учесника недавно завршеног „Београдског контрапункта”, серије разговора не теме глобализације, идентитета, стања културе у свету. Иначе аутор десет романа, Хомел је познат нашој читалачкој публици најпре преко издања „Геопоетике”, као и „Архипелага”, у чијем издању је овом приликом представио своју књигу за децу „Путујући циркус”. Изражавајући утиске поводом Контрапункта, каже да се најбоље разумео са писцем Франсиском Лопезом Сачом, са Кубе, зато што обојица долазе из земаља које су подигли мигранти, Европљани који су починили насиље над староседеоцима. У Београду борави после 1999. године, и примећује да се град развио, да са министром културе може да разговара незванично и о свему, да људи мање

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске