Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Riznica

01.08.2018 u 18:47

Senćanske stvarnosti

Senta, početkom maja Senta: grad u kome postoje udruženja momaka, udruženja gazda, velikih gazda, malih gazda, udruženja sopstvenika jednog konja, udruženja sopstvenika dva konja, grad u kome se, posle deset časova uveče, po kafanama naplaćuje naročita taksa, neka vrsta „kazne“ za noćno sedenje, obiluje raznovrsnostima života koji bi mogle da počnu sa šarene plakate što objavljuje da u tom i tom bioskopu igra Širli Templ, pa sve do onog bradatog eškenaskog Jevrejina što se krije od fotografske kamere kao od žive vatre... Kad je fotoreporter nemoćan... U Senti ima nekoliko hiljada Jevreja. Veća polovina su Eškenazi, ortodoksni Jevreji, koji se pridržavaju verskih pisanih zakona bolje i upornije od onih što krče zemlju po Palestini. Sefardi, manja polovina

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Kultura

21.07.2018 u 22:00

Verujem u svetove Miloša Crnjanskog

Novi, istorijski, roman Vuleta Žurića „Pomor i strah“ (u izdanju „Lagune“) pripovest je o epidemiji kuge u Irigu, 1795. godine. Najveći teret spasavanja stanovništva pao je na sveštenika Stevana Vezilića i na lekara Andriju Budaija, koji uz pomoć austrijskih vlasti otvaraju karantin i zaustavljaju epidemiju. Nad realističkim slikama stradanja stanovništva, provejavaju i mistični motivi; veruje se da je lepa nepoznata devojka sivih očiju, koja je došla negde od turske strane, u stvari donosilac bolesti. Pokazaće se da je njeno poreklo sasvim drugačije... Šta vas je podstaklo na to da se ovoga puta prepustite daljoj istoriji, i to baš ovoj temi? Za sve je „kriva” knjiga doktora Radivoja Simonovića (o čijem je životu i radu „Politika“ nedavno pisala) koju je o stogodišnjici epidemije

Kultura

20.07.2018 u 21:55

Ljubav se zove imenom majke

Sećanja na ljubav samo uvećavaju ovo osećanje u duši čoveka, koji je jednom bio dečak i kao u sobi sa ogledalima, ova se emocija prelama kroz zapamćene likove oca i majke: njega kako odlazi i ostavlja je samu sa decom, i nje, koja se miri sa sudbinom i isto tako mirno umire Taj čovek, nekada dečak, koji pamti ljude, slike i mirise detinjstva, junak je romana „Sećanje na ljubav” izraelskog pisca Jicaka Bara Josefa, koji je u prevodu s hebrejskog Dušice Čvorić objavila izdavačka kuća „Klio”. Jicak Bar Josef juče je bio gost „Klija”, a u Beogradu je boravio prvi put. Danas će gostovati u Subotici, od 20 časova, u Gradskoj biblioteci, da bi sa svojim beogradskim izdavačem 23. jula posetio Herceg Novi, a u utorak 24. jula boravio u Baru. Reč je o autoru koji potiče iz ugledne književne

Magazin

11.07.2018 u 13:15

Ostao veran lajkovačkom zavičaju

Pitate li poznatog pisca Radovana Belog Markovića zašto je ostao da živi i stvara u Lajkovcu, a mogao je u Beogradu ili drugde, odgovoriće u sekundi: – Meni je ovde lepo, i nikad nisam osećao bilo kakvu teskobu. Ako mi treba Beograd, eto me u njemu za sat vremena. Blizu su mi i drugi gradovi. Lajkovac, Kolubara, moje selo Ćelije, Valjevo, pa Povlen, Divčibare su ono što volim, čemu se svakog jutra obradujem, i zato sam valjda i ostao veran zavičaju. I te kako se može stvarati u malom mestu. Bitno je šta radite, a ne gde to činite. Pisac romana i pripovedaka, nekada ugledan novinar valjevskog lista „Napred”, kojeg su kolege izuzetno cenile, upravnik biblioteke u ovom simpatičnom mestu. To je, u najkraćem, njegova radna biografija. – Moja duša su Valjevo, Kolubara, Lajkovac i ceo

Kultura

07.07.2018 u 21:21

Književnice imaju više razloga da menjaju svet

Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kažu više me ni najmanje ne zanima, izjavila je češka književnica Ratka Denemarkova, čiju je knjigu „Prilog istoriji radosti” o nasilju nad ženama, kroz istoriju do danas, objavila izdavačka kuća „Štrik”. Denemarkova će biti gošća Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, koji će od 18. do 20. septembra biti održan u Domu omladine Beograda. Roman „Prilog istoriji radosti” podstakao je glavnu urednicu u „Štriku” Ljubicu Pupezin da književnosti koju stvaraju prevashodno autorke posveti ovaj festival. Međutim, i druga izdanja „Štrika”, iz pera književnica, jednako su podsticajna, što ona objašnjava činjenicom da žene danas imaju više razloga da menjaju svet.

Kultura

06.07.2018 u 22:00

Želeo sam da zavedem autora

„Ako mogu da ti pomognem, pomoći ću ti. Ali ako pre toga mogu da te ubijem, budi siguran da ću te ubiti”, moto je Crnog Petra, glavnog junaka novog romana „Posle potere” (izdanje Pablišera) Zorana Ćirića, niškog pisca poznatog i kao Magični Ćira, autora trideset knjiga. Crni Petar postaje legenda srpskih stočarskih ratova, desperados brz na potezu, poznat po zlu i ponekoj milosti koju je ukazao slabijima. Beogradski pašaluk i njegova birokratija bezuspešno ga love, a onaj koji ga je dokrajčio pripoveda ovaj roman. Ovo je priča o sukobima i osveti, zakonu koji leži u topuzu, o odsustvu pravde. Ali, najpre o epskoj poteri, o lovu na čoveka kao na divlju zver... U vašem novom romanu Srbija je u stvari Divlji zapad, gde „svako puca na svakoga”. Zašto se vraćate vesternskom pristupu

Riznica

27.03.2018 u 13:35

Smrtno ruvo Soje Čubrilove

Dođoše najzad poslednji dani pred završetak ispita, dani grozničavog iščekivanja kad su polumračnim hodnicima školskim rasle i pronosile se nevjerovatne i fantastične vijesti o rezultatima mature, a onda se i to sve svršilo nekako preko mjere obično, i kad je već jednom ugledao u rukama tu, toliko željenu diplomu, Bora Čubrilo, sada svršeni učitelj, pogledao je začuđenim očima u taj komad ispisane hartije i odjednom osjetio tako silnu utučenost i mukli bol da bi najradije jauknuo poput najcrnjeg očajnika. Postigao je taj – toliko željeni cilj – i toga istog časa popustila je napetost i u njemu kao da se sve srušilo i ostala mrtva bespokretna praznina. - Pa šta sad, odjeknulo je negdje u dubini duše i očajno pitanje. Dok je tako neodlučno stajao na izlazu školske zgrade prišla mu je je

Kultura

19.06.2018 u 22:00

Živim između dva sveta

Pripovedač Bruno, u romanu „Prve brazde” portugalskog pisca Bruna Viejre Amarala (u izdanju „Klija” i prevodu Jovana Tatića), kao da hodi Danteovim paklom, i to felinijevskog kova marginalaca i protuva, predvođen osobenom verzijom Vergilija – fotografom Viržilijem. To predvođenje sastoji se u pričama koje junaku pomažu da uhvati i zadrži slike mnoštva običnih, malih ljudi, gubitnika koji se trude da učine nešto od svojih života u siromašnom i izdvojenom lisabonskom kvartu, kao u nekom getu. Reč je o prvom romanu Bruna Viejre Amarala, koji je ujedno i piščev prvi roman objavljen na srpskom jeziku. Amaral se bavi i književnom kritikom, a dobitnik je portugalske nagrade za knjigu godine, zatim, PEN-ove i nagrada Fernando Namora i Žoze Saramago. Urednik je literarnog časopisa „LER”.

Kultura

08.06.2018 u 22:00

Možda sam bio Srbin u prošlom životu

Nagrađivani kanadski pisac, scenarista, novinar i prevodilac Dejvid Homel bio je jedan od učesnika nedavno završenog „Beogradskog kontrapunkta”, serije razgovora ne teme globalizacije, identiteta, stanja kulture u svetu. Inače autor deset romana, Homel je poznat našoj čitalačkoj publici najpre preko izdanja „Geopoetike”, kao i „Arhipelaga”, u čijem izdanju je ovom prilikom predstavio svoju knjigu za decu „Putujući cirkus”. Izražavajući utiske povodom Kontrapunkta, kaže da se najbolje razumeo sa piscem Fransiskom Lopezom Sačom, sa Kube, zato što obojica dolaze iz zemalja koje su podigli migranti, Evropljani koji su počinili nasilje nad starosedeocima. U Beogradu boravi posle 1999. godine, i primećuje da se grad razvio, da sa ministrom kulture može da razgovara nezvanično i o svemu, da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci