Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

14.03.2017 у 17:30

Распад Југославије поделио је српске писце

Није могуће, тврди др Зоран Аврамовић (1949), наш познати социолог културе, дати неподељен суд о политичком доприносу књижевника српској политичкој историји у протекла два века. Чињеница је да је од свих уметности у српској нацији – књижевност била, у највећем степену, политизована посредством писаца. „Православна реч“ из Новог Сада управо је објавила монографију Зорана Аврамовића, у луксузној опреми, на готово триста страна, под насловом: „Књижевници и политика у српској култури” (1804–2014). У поднаслову стоји: „Лепа душа и Јанусово лице политике”. Књига ће данас бити представљена у Дому војске Србије, у Београду. У политици је увек било и писаца. Каква је била њихова улога? Тешко је оценити рад Јанка Веселиновића, као председника општине, или Добрице Ћосића, као председника

Србија

20.02.2017 у 22:00

Писци пред исељењем чекају нови простор

Нови Сад – Друштво књижевника Војводине, којем је крајем прошле године претило исељење из просторија у Новом Саду због дуга за закуп, у ишчекивању је да проблем њиховог смештаја буде решен. Седиште ДКВ-а је и даље у Улици браће Рибникар, јер је исељење уз помоћ судског извршитеља одложено крајем прошле године, после договора са градским званичницима коме су претходиле оштре критике писаца. Тада су војвођански писци указали да им је у Новом Саду годинама оспоравана помоћ за плаћање текућих трошкова, иако на то имају право као репрезентативно удружење у култури. „Тај проблем ће сада бити решен”, очекује потпредседник ДКВ-а Јован Зивлак који за „Политику” наводи да је град у међувремену усвојио документ којим се предвиђа његово учешће у текућим трошковима репрезентативних удружења у

Култура

18.02.2017 у 17:00

Жртве мафије због Жуте куће

Као најузбудљивији политички трилер чита се роман данског прозног и драмског писца Јенса-Мартина Ериксена „Бели конопац за Филипа Депреа” (Албатрос плус”, превод Предраг Црнковић). Ериксенов јунак, у својој опсесији Балканом, стиже у Албанију, у потрази за архаичном културом, а изнебуха среће албанску фоторепортерку, која од њега тражи помоћ. Све због тога што је, не знајући шта чини, увучена у причу о злогласној Жутој кући... Новинари нестају у мрежи мафије и криминала, а приповедач предочава њихов пут по Албанији и Косову, из преосталих дневничких бележака Филипа Депреа... Јенс-Мартин Ериксен доћи ће у Београд и Нови Сад 8. и 9. марта, када ће још бити речи о овом роману. Какав одјек је ваша књига имала у Данској? Када је моја књига објављена и представљена

Ризница

06.02.2017 у 12:53

Једна небеска седница

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и – повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћi, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим? Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи сам, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао пред једним полуотшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву. Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми

Култура

06.02.2017 у 08:30

Чувар државе која више не постоји

Средином тридесетих година прошлог века један необичан човек започиње авантуру по Медитерану. Арсеније Мартиновић, Србин католик, Которанин и Београђанин, римски студент филозофије и трговац уметничким делима, ангажован је на прикупљању уметничких дела за Музеј кнеза Павла и касније на заштити тог блага. Ово је, најкраће садржај новог романа Миомира Петровића (1972), приповедача, романсијера, драматурга и театролога, под насловом „Кућа од соли”, који је објавила „Лагуна”. Реч је о узбудљивом трилеру у којем једна Каравађова слика има значајну улогу. Како сте уметност уплели у трилер? Продаја Каравађове слике једном италијанском грофу 1942. године, у вртлогу рата, само је почетни замајац овог романа. Ликовна уметност је, за разлику од неких других уметничких дисциплина, понајвише у

Култура

02.02.2017 у 17:30

Преминуо Предраг Матвејевић

Један од најважнијих и најпревођенијих писаца и публициста Балкана, али и Европе, преминуо је у четвртак у Загребу, у 85. години. Предраг Матвејевић рођен је у Мостару 1932. године. Факултет је завршио у Загребу. Његове колеге кажу да је француски језик знао боље него многи професори. На париском универзитету „Сорбона” докторирао је компаративну књижевност и естетику 1967, а 1994. стекао право редовног професура. Његов „Медитерански бревијар” преведен је на бројне светске језике, од Токија до Лос Анђелеса

Друштво

02.02.2017 у 10:05

Зашто волим да цитирам Лењина

За разлику од политичких „предака” од пре стотинак година, у сам освит Октобарске револуције, данашње лево оријентисане прогресивне снаге још немају визију друштва које желе да створе, а још мање вољу да се за ту визију жртвују, као некадашњи револуционари. Зато ће пут од спонтаних покрета насталих после 2008, када је свима постало јасно колико је капитализам штетан, до настанка учинковитих еманципаторских снага, бити дуг. На овај начин писац и научни сарадник Универзитета у Единбургу Игор Штикс за „Политику” коментарише изгледе модерне левице и на Балкану и на геополитичком пољу. Штикс, који је одрастао у Сарајеву, за време рата живео у Загребу, а данас се креће на релацији између Велике Британије и земаља некадашње СФРЈ, у Београду је управо представио две књиге – „Брашно у венама” и

Култура

28.01.2017 у 21:44

Љуба се напајао енергијом Париза

Ваљево – Љуба Поповић је био занимљив, интересантан човек, прави ренесансни тип. На пример, никада није писао ничим другим него пером и мастилом. Имао је специфичан начин сликања. У атељеу је било фино светло које је долазило одозго, а он је правио огромне слике тако што узме боју, просто би нанишанио и онда трчао до оног дела платна где ће да наслика детаљ. Обављао је и физички посао док је сликао. Вероватно је у том међувремену и размишљао о ономе што ради. Овако је новинарима у Ваљеву део свог познанства и париског и београдског дружења са сликаром Љубом Поповићем пренео Живадин К. Митровић, новинар и историчар уметности, аутор књиге „Париски разговори”. Дело које је представљено у сали Модерне галерије, где је однедавно постављан велики Љубин триптих, обухвата вишедеценијске

Култура

28.01.2017 у 22:00

Волео бих да Доналд Трамп добије и други мандат

Академику и драмском писцу Душану Ковачевићу управо је у Андрићевом институту у Андрићграду уручена награда „Иво Андрић” за укупан драмски опус и ново драмско дело „Хипноза једне љубави”. Настављајући на традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад у ковибрацији с поетским драмама Љубомира Симовића и хумором Матије Бећковића, Ковачевић је подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска вредност првог реда, наводи се у образложењу „Андрићевог”жирија

Култура

18.01.2017 у 17:00

Срби Игњатовићу „Чедомир Мирковић”

У Удружењу књижевника Србије уручена је награда „Чедомир Мирковић” Срби Игњатовићу, угледном критичару, есејисти и теоретичару књижевности, који се књижевном критиком бави, готово, пет деценија. Прву књигу критика – „Саломина чинија”, објавио је давне 1971. Жири је радио у саставу: Марко Недић (председник), Радомир Андрић и Славомир Гвозденовић. Награду је уручио Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије. Срба Игњатовић, други добитник награде „Чедомир Мирковић”, каже се у образложењу жирија, које је прочитао Марко Недић, несумњиво је један од најзаслужнијих књижевних критичара који је својом преданом и дугогодишњом посвећеношћу књижевности, књижевној критици и есејистици омогућио, као и аутор чије име носи ова награда за изузетан допринос књижевној критици, да књижевна

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 14:04

Ковач: Србија мора да искористи тренутни моментум проширења ЕУ

18.06.2026 у 14:03

Потписан Споразум о сарадњи између Привредних комора Војводине и провинције Хебеј

18.06.2026 у 13:59

Ли: Посета Вучића Кини ојачала међународни утицај Србије

18.06.2026 у 13:49

Јелена Жарић Ковачевић: Данас поново делимо радост једни са другима

18.06.2026 у 13:43

„Доста више неистина”: Гашић одговорио на критике опозиције

18.06.2026 у 13:40

Извињење Енглеске цркве због присилних усвајања: Срамота је наша