Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

14.03.2017 u 17:30

Raspad Jugoslavije podelio je srpske pisce

Nije moguće, tvrdi dr Zoran Avramović (1949), naš poznati sociolog kulture, dati nepodeljen sud o političkom doprinosu književnika srpskoj političkoj istoriji u protekla dva veka. Činjenica je da je od svih umetnosti u srpskoj naciji – književnost bila, u najvećem stepenu, politizovana posredstvom pisaca. „Pravoslavna reč“ iz Novog Sada upravo je objavila monografiju Zorana Avramovića, u luksuznoj opremi, na gotovo trista strana, pod naslovom: „Književnici i politika u srpskoj kulturi” (1804–2014). U podnaslovu stoji: „Lepa duša i Janusovo lice politike”. Knjiga će danas biti predstavljena u Domu vojske Srbije, u Beogradu. U politici je uvek bilo i pisaca. Kakva je bila njihova uloga? Teško je oceniti rad Janka Veselinovića, kao predsednika opštine, ili Dobrice Ćosića, kao

Srbija

20.02.2017 u 22:00

Pisci pred iseljenjem čekaju novi prostor

Novi Sad – Društvo književnika Vojvodine, kojem je krajem prošle godine pretilo iseljenje iz prostorija u Novom Sadu zbog duga za zakup, u iščekivanju je da problem njihovog smeštaja bude rešen. Sedište DKV-a je i dalje u Ulici braće Ribnikar, jer je iseljenje uz pomoć sudskog izvršitelja odloženo krajem prošle godine, posle dogovora sa gradskim zvaničnicima kome su prethodile oštre kritike pisaca. Tada su vojvođanski pisci ukazali da im je u Novom Sadu godinama osporavana pomoć za plaćanje tekućih troškova, iako na to imaju pravo kao reprezentativno udruženje u kulturi. „Taj problem će sada biti rešen”, očekuje potpredsednik DKV-a Jovan Zivlak koji za „Politiku” navodi da je grad u međuvremenu usvojio dokument kojim se predviđa njegovo učešće u tekućim troškovima reprezentativnih udruženja u

Kultura

18.02.2017 u 17:00

Žrtve mafije zbog Žute kuće

Kao najuzbudljiviji politički triler čita se roman danskog proznog i dramskog pisca Jensa-Martina Eriksena „Beli konopac za Filipa Deprea” (Albatros plus”, prevod Predrag Crnković). Eriksenov junak, u svojoj opsesiji Balkanom, stiže u Albaniju, u potrazi za arhaičnom kulturom, a iznebuha sreće albansku fotoreporterku, koja od njega traži pomoć. Sve zbog toga što je, ne znajući šta čini, uvučena u priču o zloglasnoj Žutoj kući... Novinari nestaju u mreži mafije i kriminala, a pripovedač predočava njihov put po Albaniji i Kosovu, iz preostalih dnevničkih beležaka Filipa Deprea... Jens-Martin Eriksen doći će u Beograd i Novi Sad 8. i 9. marta, kada će još biti reči o ovom romanu. Kakav odjek je vaša knjiga imala u Danskoj? Kada je moja knjiga objavljena i predstavljena

Riznica

06.02.2017 u 12:53

Jedna nebeska sednica

Nije to slučajno što se ja svake godine, o dubokoj jeseni, teže razbolim i doguram do 39 na termometru, doguram do najmračnijih slutnji koje novinarske reportere dovode do nezajažljive radoznalosti i – povučem se opet u život. Neće to biti slučajno. Jedne čak noći, pod temperaturom 38 sa 6, pokušao sam da prodrem u tu tajnu; da vidim, ne intrigira li ko protiv moga života; ne protestuje li kogod što ja još živim? Razume se, pod temperaturom 38 sa 6, nije mi bilo teško prodreti u tajnu i naći odgovor svome pitanju. Te noći sam, krčeći sebi put kroz oblake kojim mi valja krenuti na nebo, zastao pred jednim poluotškrinutim nebeskim vratima, jer sam sagledao tamo čudnu jednu pojavu. Bila je to kao neka tajna sednica, gde sam oko stola zapazio sve poznata mi lica i čuo tako poznate mi

Kultura

06.02.2017 u 08:30

Čuvar države koja više ne postoji

Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za Muzej kneza Pavla i kasnije na zaštiti tog blaga. Ovo je, najkraće sadržaj novog romana Miomira Petrovića (1972), pripovedača, romansijera, dramaturga i teatrologa, pod naslovom „Kuća od soli”, koji je objavila „Laguna”. Reč je o uzbudljivom trileru u kojem jedna Karavađova slika ima značajnu ulogu. Kako ste umetnost upleli u triler? Prodaja Karavađove slike jednom italijanskom grofu 1942. godine, u vrtlogu rata, samo je početni zamajac ovog romana. Likovna umetnost je, za razliku od nekih drugih umetničkih disciplina, ponajviše

Kultura

02.02.2017 u 17:30

Preminuo Predrag Matvejević

Jedan od najvažnijih i najprevođenijih pisaca i publicista Balkana, ali i Evrope, preminuo je u četvrtak u Zagrebu, u 85. godini. Predrag Matvejević rođen je u Mostaru 1932. godine. Fakultet je završio u Zagrebu. Njegove kolege kažu da je francuski jezik znao bolje nego mnogi profesori. Na pariskom univerzitetu „Sorbona” doktorirao je komparativnu književnost i estetiku 1967, a 1994. stekao pravo redovnog profesura. Njegov „Mediteranski brevijar” preveden je na brojne svetske jezike, od Tokija do Los Anđelesa

Društvo

02.02.2017 u 10:05

Zašto volim da citiram Lenjina

Za razliku od političkih „predaka” od pre stotinak godina, u sam osvit Oktobarske revolucije, današnje levo orijentisane progresivne snage još nemaju viziju društva koje žele da stvore, a još manje volju da se za tu viziju žrtvuju, kao nekadašnji revolucionari. Zato će put od spontanih pokreta nastalih posle 2008, kada je svima postalo jasno koliko je kapitalizam štetan, do nastanka učinkovitih emancipatorskih snaga, biti dug. Na ovaj način pisac i naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu Igor Štiks za „Politiku” komentariše izglede moderne levice i na Balkanu i na geopolitičkom polju. Štiks, koji je odrastao u Sarajevu, za vreme rata živeo u Zagrebu, a danas se kreće na relaciji između Velike Britanije i zemalja nekadašnje SFRJ, u Beogradu je upravo predstavio dve knjige – „Brašno u

Kultura

28.01.2017 u 21:44

Ljuba se napajao energijom Pariza

Valjevo – Ljuba Popović je bio zanimljiv, interesantan čovek, pravi renesansni tip. Na primer, nikada nije pisao ničim drugim nego perom i mastilom. Imao je specifičan način slikanja. U ateljeu je bilo fino svetlo koje je dolazilo odozgo, a on je pravio ogromne slike tako što uzme boju, prosto bi nanišanio i onda trčao do onog dela platna gde će da naslika detalj. Obavljao je i fizički posao dok je slikao. Verovatno je u tom međuvremenu i razmišljao o onome što radi. Ovako je novinarima u Valjevu deo svog poznanstva i pariskog i beogradskog druženja sa slikarom Ljubom Popovićem preneo Živadin K. Mitrović, novinar i istoričar umetnosti, autor knjige „Pariski razgovori”. Delo koje je predstavljeno u sali Moderne galerije, gde je odnedavno postavljan veliki Ljubin triptih, obuhvata

Kultura

28.01.2017 u 22:00

Voleo bih da Donald Tramp dobije i drugi mandat

Akademiku i dramskom piscu Dušanu Kovačeviću upravo je u Andrićevom institutu u Andrićgradu uručena nagrada „Ivo Andrić” za ukupan dramski opus i novo dramsko delo „Hipnoza jedne ljubavi”. Nastavljajući na tradiciju Sterije, Nušića i Popovića, a ponekad u kovibraciji s poetskim dramama Ljubomira Simovića i humorom Matije Bećkovića, Kovačević je podigao srpsku gorku komediju na najviši nivo i postao evropska vrednost prvog reda, navodi se u obrazloženju „Andrićevog”žirija

Kultura

18.01.2017 u 17:00

Srbi Ignjatoviću „Čedomir Mirković”

U Udruženju književnika Srbije uručena je nagrada „Čedomir Mirković” Srbi Ignjatoviću, uglednom kritičaru, esejisti i teoretičaru književnosti, koji se književnom kritikom bavi, gotovo, pet decenija. Prvu knjigu kritika – „Salomina činija”, objavio je davne 1971. Žiri je radio u sastavu: Marko Nedić (predsednik), Radomir Andrić i Slavomir Gvozdenović. Nagradu je uručio Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije. Srba Ignjatović, drugi dobitnik nagrade „Čedomir Mirković”, kaže se u obrazloženju žirija, koje je pročitao Marko Nedić, nesumnjivo je jedan od najzaslužnijih književnih kritičara koji je svojom predanom i dugogodišnjom posvećenošću književnosti, književnoj kritici i esejistici omogućio, kao i autor čije ime nosi ova nagrada za izuzetan doprinos književnoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci