Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: источна страна

Свет

27.07.2020 у 19:19

Олигарси непожељни у Лондону

Лондон би ускоро могао да престане да буде Мека за руске олигархе. Комитет за безбедносна питања британског парламента предложио је да се ревидира политика издавања „златних виза” Русима који живе у граду на Темзи, одавде руководе пословима широм света и – богате се. Није тајна да је Велика Британија по окончању прошлог века широкогрудо прихватила руске паре, не интересујући се претерано за њихово порекло. Али, изгледа да су се количине новца којим су олигарси пунили лондонски трезор током година смањиле, или су преусмерене ка исплативијим дестинацијама. Тек, минула су времена кад је сваки финансијски добростојећи бегунац из Русије лако налазио уточиште у Лондону, без много питања, за дебеле паре и приступ информацијама из источног гиганта до којих се не може доћи легалним

Свет

20.07.2020 у 19:19

Русија у улози коректора

Русија се све одлучније приклања новој улози у глобалној политици. Клуб најмоћнијих светских сила, којем и она припада, добио је у протеклим годинама нове чланове, неки ка томе тек теже, а неки стари су се у међувремену повукли. Доба поделе утицаја оружјем су минула, преостали су само локални ратови који више спадају у „надлежност” трговаца оружјем него војних команданата. У новонасталим околностима улога коректора за Москву је, по свему судећи, најприхватљивије решење. Било да је намењена дешавањима на теренима Блиског или Далеког истока, залеђеним капама наше планете или у самом срцу Европе. С јасно дефинисаним сопственим интересима, Русија и у тешким приликама изазваним пандемијом короне иде утабаним стазама. Не чуди стога све јасније приклањање водећих европских земаља источном

Свет

13.07.2020 у 19:19

Украјински изгубљени рат

Прошлог понедељка, 6. јула, истекао је рок који је Москва поставила Кијеву за мирно, уставно регулисање статуса Донбаса, провинције на југоистоку Украјине, која је још 2014, ослањајући се на подршку Русије, кренула сепаратистичким стазама. Захтеви из Кремља су јасни: најмање што се тражи је већи степен аутономије за спорну област. Одговор Украјинаца такође је недвосмислен: Донбас је неодвојиви део њихове земље и на њима је да самостално одлуче о његовој судбини. У међувремену, војне снаге стоје укопане с обе стране границе. Ако се све буде дешавало онако како је до сада најављивано, лако је могуће да се замрзнути сукоб две бивше совјетске републике у неком тренутку поново распламса. Какав би био коначни исход једне такве авантуре није тешко претпоставити. Какве би могле бити последице

Свет

29.06.2020 у 19:19

Лукашенко зазире од Путина

Велика војна парада којом је у среду у Москви на свечан начин обележена 75. годишњица победе над фашизмом, није прошла баш сасвим „глатко”. За то се побринуо нико други до белоруски председник Александар Григорјевич Лукашенко. Пажљиви посматрачи уочили су два интересантна детаља. Када је домаћин параде Владимир Путин устао да од министра одбране Руске Федерације Сергеја Шојгуа прими извештај о спремности постројених јединица за дефиле, устали су и сви гости на свечаној трибини. Само је Лукашенко остао да седи. Такође, по окончању параде, када су присутни шефови држава полагали венце на Гроб незнаном јунаку у Александровском парку, гост из Белорусије се поново видљиво издвојио. Шта га је наљутило тешко је докучити, осим ако није реч о томе што Путин приликом поздрављања није пружио руку

Свет

15.06.2020 у 19:19

Хитлер на паради у Москви

Немци су давне 1941. ипак окупирали Москву, а неколико дана потом на Црвеном тргу је одржана и велика војна парада којом је командовао лично – Адолф Хитлер. Тај сценарио смислили су творци компјутерске игрице „Блицкриг” (немачки назив за муњевит напад), украјинске компаније „Стратеџик мајнд”. И све то у данима када цео свет обележава 75. годишњицу победе над фашизмом, подсећајући се разарања, концентрационих логора, великих битака и десетина милиона оних који су у њима заувек нестали. Много је оних који на сваки начин покушавају да докажу недоказиво, да је све што се дешавало од 1939. до 1945. само идеолошки склопљена прича срачуната да свет држи у сталном страху од неког новог сличног сукоба. Суштина већине тих нових тумачења усмерена је на улогу Русије. Не стога што се њој

Свет

08.06.2020 у 19:19

Муке два председника

Председницима Русије и САД Владимиру Путину и Доналду Трампу у последње време много шта не иде од руке. Први се суочава са све озбиљнијим падом поверења својих поданика, док другог муче расни немири који се Америком убрзано шире попут серије недавних катастрофалних торнада. Неко би рекао да је узрок томе нервоза која прати глобалну пандемију вируса корона. Ипак, много шта указује да прави корени невоља нису медицинске, већ друштвене природе и да су много сложенији. Путина 1. јула чека референдум о изменама Устава којима би му се омогућило право да се 2024. поново (практично неограничено) кандидује на функцију коју, с мањим прекидом од 2008. до 2012, обавља већ 16 година. Али, у околностима кад је подршка грађана првом међу њима са некадашњих 76 одсто пала на свега 25 процената, питање

Свет

25.05.2020 у 19:19

Битка за Белорусију

Где оклева Москва, гура се Вашингтон. Овако би могла да се опише ситуација када је реч о Белорусији. Земља којом од 1994. влада Александар Лукашенко представља „тампон зону” између стратешких интереса Русије и настојања НАТО-а да цео централни део Европе насели својим трупама. Али, Лукашенко се показао као тврд орах. Амерички председник Доналд Трамп одлучио је да „нападне” тако што ће на функцију амбасадора у белоруској престоници именовати Џули Фишер, заменицу државног секретара, искусну дипломату, досад задужену за односе са партнерима из западне Европе. Задатак Фишерове неће бити ни лак ни једноставан. Јер, подсећају „Белоруске новости”, САД и Белорусија већ 12 година немају ваљане дипломатске односе. Још 1997. Вашингтон и Минск су своје амбасадоре изненада „повукли на

Свет

18.05.2020 у 19:19

„Власовци” у вртлогу рата

У ослобађању Прага од Немаца пре 75 година, поред јединица совјетске Црвене армије, учествовали су и припадници тзв. Руске ослободилачке армије (РОА), познатији као „власовци”. Реч је о људима који су у годинама највећег рата војевали против својих земљака, а под командом совјетског генерала и немачког колаборационисте – Андреја Андрејевича Власова. Тих мајских дана 1945. у чешкој престоници, стицајем околности, нашли су се на страни победника. Био је то добровољан, патриотски чин самих војника, супротан дотадашњим наредбама њиховог команданта. Али и – узалудан... Прича о „власовцима”, који су тог ратног пролећа покушали са себе да скину љагу која их је пратила, и које су једнако презрели и њихови совјетски земљаци и Чеси које су ослобађали од нациста, потегнута је из архива да би

Свет

11.05.2020 у 19:19

Празник без празновања

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. у Москви је мало ко спавао. Житељи руске престонице с нестрпљењем су очекивали „важно саопштење”. Оно је уследило у два сата и 10 минута после поноћи. Прочитао га је спикер Руског радија и ратни репортер Јуриј Борисович Левитан. Била је то званична изјава Немачке о безусловној предаји и престанку Великог рата. Непосредно потом уследила је и одлука Врховног совјета СССР којом је 9. мај проглашен Даном победе и националним празником. Европа, а с њом и совјетска држава, после година страхота, поново су утонули у мир. „Људи су спонтано изашли на улице честитајући једни другима. Појавиле су се и заставе. Маса је кренула ка Црвеном тргу. Радосна лица, песме уз пратњу хармоника... Увече истог дана тридесет плотуна из стотина топова испаљено је у част велике

Свет

27.04.2020 у 19:00

Распродаја украјинског „чернозјома”

Светски финансијски мешетари, укључујући и оне из Међународног монетарног фонда, не крију жељу да под своје узму власништво над беспрегледним украјинским ораницама. Логика је једноставна: земља је јефтина, радна снага још јефтинија, род богат и – сигуран. А свет се суочава са све већим недостатком хране, и тај тренд се неће тек тако окончати. Тренутно чак 75 процената глобалне трговине житарицама у својим рукама држе свега четири мултинационалне компаније. Три предводе САД, а једна је холандска. Интересовање за најплоднији део европског континента истакле су и арапске земље, компаније из југоисточне Азије, па и Кина.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 18:48

Хегсет: Неразумно је да Иран настави да изазива САД

10.06.2026 у 18:44

Пожар у фабрици намештаја у Загорју

10.06.2026 у 18:42

Црни биланс Пентагона на небу изнад Блиског истока

10.06.2026 у 18:37

Фудбалер Маркос Сенеси ново појачање Тотенхема

10.06.2026 у 18:31

На седници (ИАЕА) Русија, Кина и Нигер гласале против антииранске резолуције

10.06.2026 у 18:29

Пољска посланица: Украјина све више личи на мафијашку структуру