Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

16.02.2017 у 18:40

Ниске камате погурале тражњу за стамбеним кредитима

Због историјски ниских камата на стамбене кредите повећана је тражња за овим зајмовима, сведоче у банкама. Цена ових зајмова сада се креће од 2,5 одсто за кредите код којих је камата варијабилна, јер зависи од кретања еурибора – камате Европске централне банке која је још увек негативна, па до 3,25 одсто у случају зајма са фиксном каматом какав, на пример, одобрава Интеза банка. Истовремено, клијенти су све заинтересованији и за рефинансирање постојећег стамбеног зајма јер на тај начин могу да остваре знатне уштеде. Подсећања ради, камате на стамбене зајмове износиле су и 5,5 одсто годишње. У Интеза банци кажу да су у 2016. године били лидер у делу стамбеног кредитирања с тржишним учешћем од 23 одсто. Међугодишњи раст пласмана осигураних код Националне корпорације за осигурање

Економија

01.02.2017 у 10:31

Комерцијална банка очекује повратак на стазе профита

Други највећи зајмодавац у Србији, Комерцијална банка, спремна је за повратак на стазе профита у овој години, након чишћења биланса од лоших кредита, изјавио је председник Извршног одбора те банке, Александер Пикер у интервјуу за агенцију Ројтерс. Влада Србије планира да прода 41,7 одсто свог удела у тој банци ове године, али још није донета одлука о томе да ли ће то бити урађено путем Иницијалне јавне понуде (ИПО) или путем приватне продаје, рекао је Пикер. „На који начин ће приватизација ићи, остаје да се види. Све је могуће, од стратешког инвеститора, фонда, или чак и ИПО, а одговор на то питање је на акционарима”, казао је први човек Комерцијалне банке. Очекује се, како наводи британска агенција, да ће Комерцијална исказати други узастопни годишњи губитак за 2016, делом због

Економија

31.01.2017 у 19:16

Српска, грчка па Костићева банка

„МК група” бизнисмена Миодрага Костића нови је власник грчке Алфа банке у Србији. Ову информацију која кружи већ месецима потврдила је и „МК група”, као и сама Алфабанка обавештењем на Атинској берзи. „МК група” саопштила је да су добили потребна одобрења овлашћених институција, док се из информације са Атинске берзе сазнаје да је продато 100 одсто капитала. Додају да је то у складу са планом реструктурирања и да се очекује да ће тиме бити повећана ликвидност и капитал грчке банке. Ни „МК група” ни Алфа банка међутим не саопштавају за колико је банка новца продата, односно купљена. Подсећања ради државна Јубанка је 2005. године продата Грцима за 152 милиона евра, а упућени кажу да је продавац сада на губитку, јер се нагађа да су за њу могли да добију тек 30 до 40 милиона

Економија

24.01.2017 у 22:00

Банке дају кредит и који не тражиш

Да конкуренција банака и слаба кредитна тражња могу да буду благотворне и за клијенте уверила се ових дана наша читатељка Наташа С. којој су у банци из чиста мира саопштили да јој је предодобрен кредит. "Отишла сам у банку да уплатим паре за чек који треба да прође када ми је службеница изнебуха саопштила да имам пред–одобрен кредит. То, каже она, одобравају посебним клијентима. Дају ми услове отплате боље од тржишних, а не морам да чекам већ могу одмах да закажем код финансијског саветника чију ми је визит карту дала. Какав сам им ја то посебан клијент с платом од 50.000 динара мислила сам у себи", прича читатељка "Политике"

Свет

24.01.2017 у 22:05

Рим: Европа пред уједињењем или распадом?

Да ли Европу 2017. треба склопити или растурити? Ову злокобну дилему није сковао неки спољни непријатељ ЕУ. Не, то питање о унапређењу или нестанку ЕУ у данашњем облику било је централна тема међународне конференције одржане после подне у Риму, уз учешће италијанског министра економије Пјера Карла Падоана, Питера Праета, члана Извршног одбора Европске централне банке, и Нилса Тајгесена, председника Европског фискалног савета. „Сапети економски раст, избори у кључним државама и преговори о ’брегзиту’ чине да 2017. буде кључна година за Европу. Истовремено, евроскептицизам је у порасту, миграције чине поделе оштријим него икада, док је међународни контекст све непредвидљивији”, стоји у образложењу римског скупа, објављеног на веб-сајту италијанског парламента. Италија – најављени домаћин

Економија

22.01.2017 у 10:10

Кредити на продужетке најтраженији

Пажљиви хроничари цене задуживања на нашем банкарском тржишту кажу да је пад камата за динарско задуживање стао. Сада се често може чути да су камате на историјски ниском нивоу, међутим дужници сматрају да су у поређењу с другим земљама и даље високе поготово када се узме у обзир да су камате у Европској унији и даље око нуле. Стручњаци разлог за то виде у томе што је Народна банка Србије (НБС) престала да обара референтну каматну стопу, а сада као да ју је замрзла на четири одсто. Наиме, од јула 2016. године ова камата, коју банкари гледају када формирају цене својих динарских зајмова, стоји на четири одсто, а пре тога је од фебруара 2015. износила 4,25 одсто. Иначе, од новембра 2014. до сада, што значи за нешто више од две године, референтна камата је смањена с осам на четири

Економија

21.01.2017 у 11:17

Кинески банкарски гигант стигао у Србију

У Србији је почела с радом Банка Кине (Банк оф Чајна), а церемонији отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић, који је грађанима честитао долазак једног од највећих банкарских система у свету и истакао да се тиме очекује раст инвестиција у нашу земљу. „Овај дан упамтићемо као почетак великих прилика које се указују Србији, као испуњење обећања да ће Београд постати регионални центар, а Србија лидер у многим областима, економским и банкарским посебно”, рекао је Николић на свечаности у Палати „Србија”. Како је пренео Фонет, Николић је указао да је Банка Кине почела финансирање смедеревске железаре, и уз њену помоћ и уз знање и искуство „Хестила”, српска железара ће „пословати боље него икад у својој историји”. „Сарадња Србије и Кине је свеобухватна, и као таква

Економија

18.01.2017 у 22:00

Теже „поништити” чек него платну картицу

Поништавање изгубљеног или украденог банковног чека у Србији компликованија је процедура него када изгубите платну картицу па чак и личну карту. Иако старије генерације памте да су се овакве непријатности некада превазилазиле једноставном објавом чека неважећим у „Службеном гласнику” (што тренутно кошта 346,5 динара по чеку) истраживање „Политике” показује да је то само један од корака које треба предузети. Да би банка коначно престала клијента да дужи за изгубљени чек потребно је да се осим банци и „Службеном гласнику” обрати и надлежном суду који ће покренути ванпарнични поступак што, наравно, може да потраје. У појединим банкама траже да се губитак пријави чак и МУП-у! Али тек после добијања решења о такозваној „амортизацији” (судски поступак поништавања чека) можете се надати да је

Економија

11.01.2017 у 11:30

Шошкић и Сертић у управи Кинеске банке

Кинеска банка званично је добила дозволу за рад у Србији, а Народна банка је решење о томе издала 20. децембра прошле године. Седиште банке је на Новом Београду, у Булевару Зорана Ђинђића 2а где је раније била централа Интеза банке. Према ранијим најавама, банка би требало да почне да послује од 20. јануара. Председник Извршног одбора банке је Лиу Сјаофеј, а члан Славиша Алексић. Председник Управног одбора Кинеске банке је Чен Хуају, а чланови су Џанг Ганг и Агнес Ердос. Бивши гувернер НБС Дејан Шошкић и бивши министар привреде Жељко Сертић именовани су за независне чланове Управног одбора, објављено је на сајту НБС. Сертић је тренутно директор Развојне агенције Србије (РАС), а Шошкић је професор на Економском факултету у Београду. Жељко Сертић поднео је Агенцији за борбу

Економија

09.01.2017 у 22:00

Банке наплаћују и „праћење” кредита

Иако највећу зараду и даље имају на каматама, банкарски сектор у Србији прошле године бележи рекорд и у добити од провизија и накнада. У првих девет месеци по том основу зарадили су 25,9 милијарди динара, што не чуди ако се зна да су неке од банака (уз већ стандардне намете попут „трошкова” обраде кредита) почеле да наплаћују и месечно или годишње „праћење” позајмице. Износ месечне рате и каматне стопе оно је што већина банака истиче у први план када се рекламирају. О додатним, „скривеним” трошковима говори се тек накнадно, када је клијент већ доведен пред свршен чин и на корак до реализације позајмице. Ови трошкови нису занемарљиви, а интересантно је да су почели да расту 2014. године – негде у исто време са падом камата на динарске позајмице. Пратећи трошкови кредита банкама

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 01:39

Уводи се такса од 50 евра за дневни улаз у Венецију

20.06.2026 у 01:27

У паду балона у Невади више људи тешко повређено

20.06.2026 у 01:09

Пожар у ексклузивном туристичком комплексу у Доминиканској Републици

20.06.2026 у 00:59

САД:Наредна рунда преговора Либана и Израела од 23. до 25. јуна у Вашингтону

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић