Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: вајарство

Култура

30.11.2020 у 20:15

Сто година од рођења Јована Солдатовића

Нови Сад – Пре 100 година рођен је један од знаменитих српских вајара и зачетника модерне скулптуре Јован Солдатовић. Сремац, родом из Черевића, подарио је Новом Саду, у коме је провео велики део свог живота, неке од најпрепознатљивијих симбола овог града ‒ фигуре „Породице” на кеју (1971), „Разиграних коња” (1973) на сајму, „Борбе јелена” (1965) на Петроварадинској тврђави. Његов новосадски „Ђура Јакшић” (1982), у бронзаном мантилу и са шеширом на глави седи у Дунавском парку. Иста таква фигура песника постоји и у београдској Скадарлији, где дочекује неке нове боеме. У меморијалном комплексу Крагујевца, кошчате фигуре старица, „Суђаје” (1979), држе новорођенче и одређују му судбину. У спомен жртвама фашизма Шајкашке области посветио је своје издужене фигуре људи у атару Жабља, висине

Култура

28.10.2020 у 10:13

Сваки споменик живеће колико има у себи духовне снаге

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

23.10.2020 у 20:15

И грађанима би требало дати реч

Израда фигуре и портрета Стефана Немање је велики скулпторски изазов, јер аутентични сликовни приказ његовог стварног изгледа постоји само на фрескама Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило

Култура

20.10.2020 у 20:15

Критеријум је дугогодишња инвестиција

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Друштво

04.09.2020 у 08:41

Не смемо заборавити капетана Мариноса Рицудиса

ЗРЕЊАНИН - Вајар Бошко Ивић залаже се да никад не заборавимо име Мариноса Рицудиса. Да овај Грк није за заборав већ за вечно памћење поручила је „Политика” пре две године када је он примио највиши црквени орден Светог цара Константина, који му је доделио Свети архијерејски синод СПЦ. Овим одликовањем, рекао је тада српски патријарх Иринеј, скромни Рицудис је увршћен у низ незаборавних хероја и добротвора српског народа. Речени вајар интензивно ради на попрсју које би било изложено на јавном месту и тако трајно подсећало на велики гест. Предочавајући догађај који је Рицудиса уздигао у нашим очима, „Политика” је објаснила да у време НАТО напада на СРЈ, Грчка, иако чланица алијансе, није учествовала у бомбардовању. Међутим, упутила је у јадранске воде ратни брод „Темистоклис”, на

Култура

01.09.2020 у 22:00

Вајари у „Цвијети Зузорић”

У Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” на Малом Калемегдану број један од суботе ће моћи да се погледа годишња изложба „Вајари/ке Србије 2020” која ће трајати до 4. октобра. Поставка ће представити правце и истраживања у којима се крећу домаћи аутори који делују у широком домену скулптуре. Особеност овогодишње продукције, одређене периодом пандемије, чине радови малог формата. Опредељеност уметника за мање формате указује на радикалну промену услова у којима су ове године радили и стварали, али и рефлектује неке од дугогодишњих проблема савремене скулптуралне продукције, попут недостатка атељеа, радионица и примерених простора за рад уметника. Међутим, и поред лоших услова вајари и вајарке Србије показују задивљујућу креативност и богатство израза користећи се најразноврснијим

Култура

12.05.2020 у 20:00

Модулације и преокрети ван сваке логике

С обзиром на то да покрива мој цртачки период од почетака па до данас, ову књигу заиста осећам као неку врсту резимеа. Стицајем околности замало да буде завршни резиме, каже уз смех, нашаливши се, за „Политику” Мрђан Бајић, а поводом његове управо објављене монографије чији наслов „Мрђан Бајић 2Д = 3Д” није могао бити бољи. Заиста најтачније доводи у везу уланчен скулпторско-цртачки опус нашег познатог ствараоца, чија је превага, као што и сам каже, сада дата цртачком елементу, због чега је ово издање (Галерија Рима, 2020) ексклузивно. Тај епитет употпуњује и то што се речима у њему, на три језика, сабрало троје еминентних аутора – Антонело Толве, Оливије Каплен и Бранка Арсић – који о Бајићу (1957) и његовој креативности изражавају своја стручна мишљења у прилично различитим кључевима

Београд

03.02.2020 у 22:50

Скулптуре од мотика

Мотике којима се некада копало на њиви послужиле су уметнику Милошу Шарићу да направи скулптуре од гвожђа. Овај вајар дела је представио на изложби „Сви моји преци” у Галерији СКЦ-а и оне су део истоимене серије радова насталих током протеклих шест месеци. У скулптуре је уграђено више од двеста елемента скупљаних шест година. – Апарат за варење био ми је главни алат. Њиме сам спајао делове гвожђа и од њих направио радове који упућују на породицу: „Стуб”, „Куће”, „Прстен” и „Пут”. Мотика је једно од првих оруђа које је човек почео да користи и вековима је обезбеђивала кору хлеба и кров над главом. Нови, брзи ритам живота у коме има доста отуђивања и међу члановима породице, скинула је са животне сцене мотику – објашњава аутор. Креирањем уметничке приче у коју је уткана и социолошка

Друштво

28.01.2020 у 20:20

Споменик ратној младости младе вајарке Наташе

Ужице – За споменик посвећен сећању на славни батаљон 1.300 каплара, откривен пролетос пред зградом Ужичке гимназије преко пута Цркве Светог Ђорђа, Ужичани кажу да је један од најлепших у овом граду. Статуа младића с књигама у левој руци и пушком о десном рамену, бронзана ода родољубљу интелектуалне елите и младалачком осећају дужности, направљен је умећем и трудом младе уметнице, вајарке Наташе Тановић Марковић. Избор мудар а несвакидашњи за наше прилике где се израда важних градских споменика углавном поверава искусним уметницима.

Култура

09.01.2020 у 12:22

Сећање на уметника чије су камене птице светом летеле

Златибор – У селу Трнави усред златиборских брда стварао је самоуки уметник, клесар обичног камена, који је чисту природу претварао у уметност. Надарен тако да су му дела далеко стизала, чак и у Токију излагана. Његове камене птице летеле су преко света и дароване Билу Гејтсу, бизнисмену Хонди и другим познатим људима. Тај стваралац из Трнаве Владимир Митровић (1953–2016) пре три и по године се изненада преселио у вечност, али га и сада с поштовањем помињу. Ових дана дела са уметничке колоније „Трнава”, коју је он основао па безмало четврт века сликаре и вајаре окупљао (а она и после Митровићеве смрти наставила да живи), изложена су у галерији Културног центра на Златибору. Причају зналци да је Владе Митровић окрилатио љути златиборски камен, покрете које није лако ни насликати

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом