Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

30.11.2020 u 20:15

Sto godina od rođenja Jovana Soldatovića

Novi Sad – Pre 100 godina rođen je jedan od znamenitih srpskih vajara i začetnika moderne skulpture Jovan Soldatović. Sremac, rodom iz Čerevića, podario je Novom Sadu, u kome je proveo veliki deo svog života, neke od najprepoznatljivijih simbola ovog grada ‒ figure „Porodice” na keju (1971), „Razigranih konja” (1973) na sajmu, „Borbe jelena” (1965) na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njegov novosadski „Đura Jakšić” (1982), u bronzanom mantilu i sa šeširom na glavi sedi u Dunavskom parku. Ista takva figura pesnika postoji i u beogradskoj Skadarliji, gde dočekuje neke nove boeme. U memorijalnom kompleksu Kragujevca, koščate figure starica, „Suđaje” (1979), drže novorođenče i određuju mu sudbinu. U spomen žrtvama fašizma Šajkaške oblasti posvetio je svoje izdužene figure ljudi u ataru Žablja,

Kultura

28.10.2020 u 10:13

Svaki spomenik živeće koliko ima u sebi duhovne snage

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora. Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u

Kultura

23.10.2020 u 20:15

I građanima bi trebalo dati reč

Izrada figure i portreta Stefana Nemanje je veliki skulptorski izazov, jer autentični slikovni prikaz njegovog stvarnog izgleda postoji samo na freskama Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo

Kultura

20.10.2020 u 20:15

Kriterijum je dugogodišnja investicija

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora. Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u

Društvo

04.09.2020 u 08:41

Ne smemo zaboraviti kapetana Marinosa Ricudisa

ZRENjANIN - Vajar Boško Ivić zalaže se da nikad ne zaboravimo ime Marinosa Ricudisa. Da ovaj Grk nije za zaborav već za večno pamćenje poručila je „Politika” pre dve godine kada je on primio najviši crkveni orden Svetog cara Konstantina, koji mu je dodelio Sveti arhijerejski sinod SPC. Ovim odlikovanjem, rekao je tada srpski patrijarh Irinej, skromni Ricudis je uvršćen u niz nezaboravnih heroja i dobrotvora srpskog naroda. Rečeni vajar intenzivno radi na poprsju koje bi bilo izloženo na javnom mestu i tako trajno podsećalo na veliki gest. Predočavajući događaj koji je Ricudisa uzdigao u našim očima, „Politika” je objasnila da u vreme NATO napada na SRJ, Grčka, iako članica alijanse, nije učestvovala u bombardovanju. Međutim, uputila je u jadranske vode ratni brod „Temistoklis”,

Kultura

01.09.2020 u 22:00

Vajari u „Cvijeti Zuzorić”

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu broj jedan od subote će moći da se pogleda godišnja izložba „Vajari/ke Srbije 2020” koja će trajati do 4. oktobra. Postavka će predstaviti pravce i istraživanja u kojima se kreću domaći autori koji deluju u širokom domenu skulpture. Osobenost ovogodišnje produkcije, određene periodom pandemije, čine radovi malog formata. Opredeljenost umetnika za manje formate ukazuje na radikalnu promenu uslova u kojima su ove godine radili i stvarali, ali i reflektuje neke od dugogodišnjih problema savremene skulpturalne produkcije, poput nedostatka ateljea, radionica i primerenih prostora za rad umetnika. Međutim, i pored loših uslova vajari i vajarke Srbije pokazuju zadivljujuću kreativnost i bogatstvo izraza koristeći se

Kultura

12.05.2020 u 20:00

Modulacije i preokreti van svake logike

S obzirom na to da pokriva moj crtački period od početaka pa do danas, ovu knjigu zaista osećam kao neku vrstu rezimea. Sticajem okolnosti zamalo da bude završni rezime, kaže uz smeh, našalivši se, za „Politiku” Mrđan Bajić, a povodom njegove upravo objavljene monografije čiji naslov „Mrđan Bajić 2D = 3D” nije mogao biti bolji. Zaista najtačnije dovodi u vezu ulančen skulptorsko-crtački opus našeg poznatog stvaraoca, čija je prevaga, kao što i sam kaže, sada data crtačkom elementu, zbog čega je ovo izdanje (Galerija Rima, 2020) ekskluzivno. Taj epitet upotpunjuje i to što se rečima u njemu, na tri jezika, sabralo troje eminentnih autora – Antonelo Tolve, Olivije Kaplen i Branka Arsić – koji o Bajiću (1957) i njegovoj kreativnosti izražavaju svoja stručna mišljenja u prilično različitim ključevima

Beograd

03.02.2020 u 22:50

Skulpture od motika

Motike kojima se nekada kopalo na njivi poslužile su umetniku Milošu Šariću da napravi skulpture od gvožđa. Ovaj vajar dela je predstavio na izložbi „Svi moji preci” u Galeriji SKC-a i one su deo istoimene serije radova nastalih tokom proteklih šest meseci. U skulpture je ugrađeno više od dvesta elementa skupljanih šest godina. – Aparat za varenje bio mi je glavni alat. Njime sam spajao delove gvožđa i od njih napravio radove koji upućuju na porodicu: „Stub”, „Kuće”, „Prsten” i „Put”. Motika je jedno od prvih oruđa koje je čovek počeo da koristi i vekovima je obezbeđivala koru hleba i krov nad glavom. Novi, brzi ritam života u kome ima dosta otuđivanja i među članovima porodice, skinula je sa životne scene motiku – objašnjava autor. Kreiranjem umetničke priče u koju je utkana i

Društvo

28.01.2020 u 20:20

Spomenik ratnoj mladosti mlade vajarke Nataše

Užice – Za spomenik posvećen sećanju na slavni bataljon 1.300 kaplara, otkriven proletos pred zgradom Užičke gimnazije preko puta Crkve Svetog Đorđa, Užičani kažu da je jedan od najlepših u ovom gradu. Statua mladića s knjigama u levoj ruci i puškom o desnom ramenu, bronzana oda rodoljublju intelektualne elite i mladalačkom osećaju dužnosti, napravljen je umećem i trudom mlade umetnice, vajarke Nataše Tanović Marković. Izbor mudar a nesvakidašnji za naše prilike gde se izrada važnih gradskih spomenika uglavnom poverava iskusnim umetnicima.

Kultura

09.01.2020 u 12:22

Sećanje na umetnika čije su kamene ptice svetom letele

Zlatibor – U selu Trnavi usred zlatiborskih brda stvarao je samouki umetnik, klesar običnog kamena, koji je čistu prirodu pretvarao u umetnost. Nadaren tako da su mu dela daleko stizala, čak i u Tokiju izlagana. Njegove kamene ptice letele su preko sveta i darovane Bilu Gejtsu, biznismenu Hondi i drugim poznatim ljudima. Taj stvaralac iz Trnave Vladimir Mitrović (1953–2016) pre tri i po godine se iznenada preselio u večnost, ali ga i sada s poštovanjem pominju. Ovih dana dela sa umetničke kolonije „Trnava”, koju je on osnovao pa bezmalo četvrt veka slikare i vajare okupljao (a ona i posle Mitrovićeve smrti nastavila da živi), izložena su u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru. Pričaju znalci da je Vlade Mitrović okrilatio ljuti zlatiborski kamen, pokrete koje nije lako ni naslikati

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vajarstvo