Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: судије

Уводник

07.04.2016 у 22:00

Шешељ на француском

Образлажући ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу, француски судија Жан-Клод Антонети изрекао је до сада најтеже дисквалификације на рачун Тужилаштва које су се могле чути откако је Хашки суд основан. Пре два дана, главни хашки тужилац узвратио је ватру. Тужилаштво ће се жалити на пресуду, каже Серж Брамерц који је имао седам дана да пажљиво ишчита пресуду. „Неразумна је”, каже он, судије су направиле грешке „далекосежне природе” и „темељно су пропустили да обаве своју правосудну функцију”. Господин Брамерц није имао нарочито тежак задатак: пресуда коју је прошлог четвртка у Хагу образложио Антонети има само 108 страна. И та краткоћа је по свој прилици део Антонетијеве поруке Тужилаштву: тако је траљаво излагало доказе да судије нису имале чиме да попуне странице. Поређења ради,

Хроника

05.04.2016 у 22:00

Како је Готовинин адвокат смислио да Шешеља врати у затвор

Хрватски адвокат смислио је домишљат правни начин да Хаг Војислава Шешеља ипак спакује у затвор, без обзира на чињеницу да га је исти суд првостепено већ ослободио кривице за злочин против човечности и кршење обичаја рата. Американац хрватског порекла Лука Мишетић, чије је име познато и српској јавности јер је у Хагу са успехом одбранио команданта „Олује” Анту Готовину, саветује на свом блогу жалбено веће Хашког суда како да „исправи страшну грешку” коју је у првостепеном поступку начинило претресно веће француског судије Жан-Клода Антонетија. Готовинин адвокат уверен је да ће жалбено веће кад-тад оборити Антонетијеву ослобађајућу пресуду, али се плаши да би Шешељ, који болује од рака, могао да подлегне тешкој болести пре него што се то веће, највероватније кроз три године, изјасни о

Теме недеље.

04.04.2016 у 09:15

Кад „сведок Л” лаже

За више од две деценије рада Хашки трибунал постао је познат и по необичним епизодама и личностима које су кроз њега продефиловале, као судије, тужиоци или сведоци. Њихове плате често су финансиране директно из америчког буџета, а Американци су чинили највећу заједницу правника у Трибуналу. Сада је кадровска слика измењена па Американаца нема у толиком броју као на почетку рада суда. На пример, међу хашким тужиоцима у предмету „Караџић” нашао се и државни тужилац из Лос Анђелеса Алан Тигер. Управо је он радио на случају Роднија Кинга, афроамеричког таксисте кога је претукла полиција, због чега је 1992. запаљено пола Лос Анђелеса, а у немирима погинуле 53 особе и док је више од 2.000 рањено. Амерички медији објашњавали су да је Министарство правде САД тужиоца Тигера дало „на позајмицу”

Хроника

22.03.2016 у 11:19

Бомбом на кућу судије Драгана Пауновића

На кућу судије Драгана Пауновића у селу Нересница у близини Кучева, за сада непознати нападач бацио је у ноћи између петка и суботе, експлозивну направу. Према сазнањима „Политике”, нико није повређен, али је на породичној кући Пауновића причињена већа материјална штета. Драган Пауновић ради као судија парничар у Судској јединици у Кучеву, а у изјави за „Политику” каже да се никада, ни посредно ни непосредно, није сусрео са претњама, па не зна ко би се и због чега одлучио да баци експлозивну направу на кућу у којој живи са малолетним сином и мајком. – Да не бих пробудио сина, изашао сам до улаза куће како бих одговорио на телефонски позив. Док сам разговарао, негде око 23.40 сати, у економском делу дворишта чуо сам изузетно јак лавеж пса, а након тога звекет који је личио на звук

Друштво

21.03.2016 у 22:00

Како су фотографије патријарха Павла завршиле на суду

Објављивање једанаест фотографија патријарха Павла у неколико публикација, „Принцип преса“ коштало је Миодрага Вујовића, директора и оснивача овог предузећа тужбе „тешке” готово три милиона динара. Тужба против Вујовића запрепастила је и саму Српску православну цркву, будући да је фолдер са фотографијама овај издавач добио управо од њих. Са одобрењем и благословом да их користи у неколико публикација. Ипак, Вујовића то није спасило тужбе за повреду ауторских права. Судски процес траје више од три године. Како за наш лист објашњава Вујовић, тужио га је некадашњи уредник фотографије новина српске Патријаршије „Православље“ Марко Вујичић, аутор спорних фотографија. Вујовић додаје да се ради, уствари, о осам фотографија патријарха Павла, плус три „кроповане”, тј. исечене за потребе

Хроника

20.03.2016 у 22:05

Предмети које је прегазило време

Гуча – У акцији „Скенер” полиција је прекјуче ухапсила и Миодрага Плазинића (62), судију за прекршаје из Гуче. Слободе је лишен у тој варошици где је радио као делилац правде у Одељењу Прекршајног суда из Чачка, спроведен је у Београд и одређено му је полицијско задржавање до 48 сати, под сумњом да је примао мито од странака у поступку. Плазинић је недавно одлукама Високог савета судства разрешен дужности, а непосредно пред хапшење одузет му је и судијски имунитет. Из списа који су објављени током поступка за разрешење сазнаје се да му је судијска дужност одузета јер је „неоправдано одуговлачио поступак” или „неовлашћено однео” гомилу предмета. Дисциплинска комисија Високог савета судства доставила је 8. децембра прошле године предлог за разрешење Плазинића, наводећи да је после

Хроника

14.03.2016 у 09:05

Судија мора да покаже да је независан

Са 25 година, Снежана Андрејевић била је најмлађи судија Првог општинског суда у Београду, а данас је са 65 најстарији судија Врховног касационог суда. Снежана Андрејевић је једини судија у српском правосуђу који је успео да напуни 40 година судијског стажа. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1973. године и тада је почела да ради као приправник, а када је положила правосудни испит постала је и стручни сарадник. – За судију сам изабрана 12. фебруара 1976., када сам имала 25 година и четири месеца. Из моје генерације одабрано је још неколико колега и тада се говорило да је „стигао рокенрол у правосуђе”, јер је то била прва права смена генерација. Дошли смо у колектив озбиљних судија, где су многи били много старији од нас и већина су били мушкарци. У Првом општинском суду

Хроника

06.03.2016 у 08:05

Три хиљаде тога за српске судије

Судије Апелационог суда у Београду добиле су допис Министарства правде да се изјасне о свом конфекцијском броју, како би могле да им буду направљене тоге. Како сазнајемо, допис је стигао и у Врховни касациони и Привредни апелациони суд, док судије Прекршајног апелационог суда још нису добиле формулар у који треба да упишу који је број њихове одеће. Допис ће наредних дана стићи у све судове у Србији. У Министарству правде за наш лист наводе да ће тоге носити све судије, а тендер ће бити расписан на основу информације о конфекцијској величини сваког судије. Још се не зна ко ће сашити безмало три хиљаде црних тога и колико ће то коштати државни буџет. У свим судовима тренутно ради 2.803 судије, али има 167 упражњених места, јер према одлуци Високог савета судства, број судија

Хроника

21.02.2016 у 08:58

Судија Вучинић разрешен дужности

Високи савет судства разрешио је дужности судију Владимира Вучинића на његов захтев. Некадашњи судија Посебног одељења за организовани криминал поднео је захтев за разрешење средином јануара, а готово истовремено затражио упис у именик адвоката. Подсетимо, судија Владимир Вучинић јавности је постао познат када је као председник већа у поступку против бизнисмена Мирослава Мишковића донео одлуку да му привремено врати пасош. Након притисака да своју, законски основану, одлуку преиначи, у медијима су почели да се појављују написи у којима је инсинуирано да је у замену за враћање пасоша примио мито. Како те наводе нису демантовали ни председник суда ни портпарол који су надлежни за комуникацију са медијима, судија Вучинић је сам у изјави за „Политику” одговорио на оптужбе. Због овог

Хроника

11.02.2016 у 17:07

Судија Вучинић постаје адвокат

Владимир Вучинић, иако иза себе има каријеру дугу безмало две и по деценије, и који ће вероватно остати упамћен као судија који је донео одлуку да се Мирославу Мишковићу током трајања поступка врати пасош, а на страницама „Политике” навео разлоге овакве одлуке, више неће делити правду. За две недеље званично ће прећи у адвокатуру коју је, како каже, можда препознао као независну делатност. А, за независност се залагао као судија и због ње је, како верује, после две године борбе, остао без три функције: председника Посебног одељења Вишег суда у Београду, судије овог одељења и на крају – судијске. Провео је у суду 24 године. Каријеру је почео у тадашњем Првом основном, наставио у Петом и Окружном и његовом посебном одељењу. – Можда сам се за адвокатуру одлучио зато што је то посао, иако

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе