Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Србија

01.07.2017 у 22:00

Чачак – Најбоља српска шљивовица 2016. произведена је у лесковачкој дестилерији „Тривулеск” и вреди 19,27 бодова. Тако је одлучила изборна комисија на годишњој смотри наших најбољих препеченица, коју од 2012. приређује чачански Институт за воћарство. – Оцењивали смо укупно 39 узорака и чак 24 заслужила су велику златну медаљу, добивши 18,5 и више бодова. Следећих 14 узорака имају златну медаљу, са распоном оцена од 18 до 18,49, а само један заслужио је тек велику сребрну, са оценом 17,9. Ово је најбоље од најбољег што српски произвођачи имају, и са оваквим избором националног пића можемо да изађемо на црту свима у свету. Чак четири ракије из групе најбољих, оцењених великом златном медаљом, можете да купите у нашим продавницама, као серијски производ, што је доказ праве вредности –

Србија

16.04.2017 у 20:45

Како се правила љутовачка ракија „коцка”

Суботица – У носталгичним осећањима за протеклим временима, сентименте побуђују не само догађаји, некадашњи живот, већ и укуси и мириси којих више нема. Они који су тада били одрасли, па и они који нису склони дегустацији алкохолних пића, сигурно памте некадашњу љутовачку ракију „коцку”. Ова сложеница била је синоним за добро пиће, нешто што је и у новчаном изразу и по рејтингу међу уживаоцима могло да стане, флаша уз флашу, са вискијем.

Економија

14.12.2016 у 12:15

На тржишту Србије 80 милиона литара ракије

Само четвртина ракије на тржишту Србије долази од регистрованих произвођача, упозорава Министарство пољопривреде. Према званичним подацима, прошле године произведено је свега 22,5 милиона литара ракије, а када се ови подаци укрсте са количином воћа из засада (који несумњиво заврше у казанима) јасно је да се на тржишту прода и до четири пута више овог жестоког пића. Надлежни напомињу да је то највидљивије на примеру шљиве. У Србији се годишње просечно произведе око 740.000 тона овог воћа, а од 70 одсто тих количина (од око 520.000 тона) направи се ракија. Ако је за литар ракије потребно од осам до десет килограма тог воћа рачуница је јасна. – Тако долазимо до количине од 52 до 62 милиона литара и то само шљивовице. Али, чињеница је да се на тржишту налазе и много веће количине воћних

Србија

02.10.2016 у 21:25

Обновљени Жестивал у знаку „бајинобаштанке”

Ужице – Најбоље ракије југозападне Србије представљене су на обновљеном регионалном фестивалу природних ракија названом Жестивал, у Хали спортова у Ужицу. Представило се 13 овдашњих афирмисаних породичних дестилерија које ракију извозе по свету, као и 26 малих газдинстава, са укупно 77 узорака ракија од разног воћа. Да се у овом крају пије чиста и квалитетна „мученица” потврдиле су и одлуке стручне комисије, која је медаљама наградила готово све изложено. Највише признања припало је познатим излагачима. Награду за најбољу ракију фестивала добила је „ББ клековача” из Бајине Баште (фирма чији производи стижу и у Аустралију), за клековачу јачине 43 степена. Предузеће „РБ Глобал”, које прави и извози „Стару соколову ракију”, добило је неколико медаља, а највишу оцену за

Живот и стил

29.09.2016 у 21:00

„Жестивал” чисте жестине крај Ђетиње

Ужице – После деценију паузе, Ужичани су одлучили да обнове „Жестивал”. Праве у недељу 2. октобра, у хали крај Ђетиње, регионалну смотру најбољих природних ракија овог краја, у ком се одувек пила чиста и жестока „мученица”. Враћају некадашњи фестивал у живот, али не као класичну ракијаду пуну опијања и бекријања. Његова суштина је у дегустацији наших ракија, које се по целом свету извозе и оних домаћих које тржиште тек освајају, а пре свега у помоћи домаћинима да започну успешан ракијски породични бизнис. На овом подухвату, жељни да помере нешто из праксе сличних фестивала, окупили су се град Ужице, РРА „Златибор”, Регионална привредна комора, Пољопривредна саветодавно-стручна служба и ТО Ужице. Добили су подршку афирмисаних породичних дестилерија овог краја чија ракија

Култура

23.09.2016 у 15:05

Како су Срби пекли ракију

У Манаковој кући отворена је 6. септембра ауторска изложба Јосифа Вацића, кустоса у Етнографском музеју, „Правити и пити ракију”. Уз предмете и фотографије из фонда Етнографског музеја дат је целовит приказ праксе и обичаја у вези са печењем и испијaњем ракије у српском народу. За производњу ракије користи се специјално конструисани казан. Како нам је на овој изложби приказано, постоје два различита типа казана који су у употреби током 20. века. Први је тзв. сељачки казан, који су правили сами домаћини или вешти људи из села, док је други тип казана (лампек или машински казан) производ занатлија. Ложиште за „сељачки казан” се зидало од блата и земље, а сви делови (осим самог казана у коме ври кљук) често су прављени од дрвета. На југу Србије за израду капака, лула, табарки, па чак и

Свет

17.07.2016 у 09:25

У Индији 17 радника се на смрт отровало од лажне ракије

ЊУ ДЕЛХИ - Седамнаест радника је преминуло, док се 12-ак њих бори за живот у северној Индији након што су пили отровну домаћу ракију, саопштила је полиција. Након што су у петак пиле лажну ракију, жртве су почеле да повраћају, уз јаке болове у стомаку и помућен вид, саопштила је полиција у дистрикту Етах у држави Утар Прадеш, преноси данас АФП. „Седамнаест људи је преминуло од петка увече, а око 12 их се још налазе у болници, у веома лошем стању”, рекао је локални полицијски званичник, додавши да је локални продавац ухапшен у суботу увече. Продавац је, рекао је званичник, очито умешао некакве хемикалије у последњу туру алкохолног пића. Због најновијег инцидента суспендовано је пет локалних званичника, међу којима два полицајца, због занемаривања дужности. Стотине сиромашних

Економија

25.12.2015 у 09:05

Откривени фалсификати воћних ракија

На тржишту Србије и даље се продају фалсификоване и неквалитетне воћне ракије. Од 20 контролисаних узорака чак 11 није имало исправну декларацију, пет није било одговарајућег квалитета док су три ракије биле фалсификати, наводи се у извештају Пољопривредне инспекције. Инспекција је испитивала квалитет и безбедност алкохолних пића домаћих произвођача из промета и магацина. Код ракија које су проглашене неквалитетним пронађен је углавном смањен садржај етанола од декларисаног (код пет узорака). У три случаја етанол није потицао само од воћа већ је додаван шећер или рафинисани етанол. Према информацијама објављеним на сајту Министарства пољопривреде реч је о произвођачима: „Симекс оригинал” Суботица („ракија од шљиве”), „ББ ракије” Раковац ( „лозова ракија”) и „Дестилерија Шуран” Нови

Економија

03.11.2015 у 14:00

Мали произвођачи ракије ускоро излазе из „сиве зоне”

БЕОГРАД – Предлог новог Закон о јаким алкохолним пићима предвиђа једноставнију и јефтинију прозиводњу ракије, као и бољи положај малих произвођача који ће моћи легално да је продају и изађу из сиве зоне, изјавила је данас министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић. „До сада физичка лица нису могла легално да буду укључена у производњу и промет ракије. То ће моћи да ураде без...

Београд

19.07.2012 у 22:00

„Онлајн ракија” тражи дизајн и амбалажу

Како промовисати српску ракију била је главна тема јучерашњег састанка у Привредној комори града. Представници многих од четрдесетак чланова Групације произвођача овог жестоког пића при Удружењу пољопривреде и прехрамбене индустрије престоничке коморе, разматрали су могућности да атрактивним дизајном и продајом на интернету афирмишу овај потенцијални домаћи бренд. О значају дефинисања...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: ракија