Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: језик

Култура

11.08.2021 у 20:00

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура. Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку

Друштво

09.08.2021 у 13:42

Ћирилица као српски идентитетски феномен

У периоду велике транзиције у којој последње три деценије, након почетних, сасвим предвидљивих неуспеха, учествује са све очигледнијим успехом, српски народ најзад иде стазама којима треба да иде. У амбијенту нарушеног монополарног света, са умноженим центрима светске моћи, политички смо сазрели тако да храбро почињемо да градимо будућност коју сами креирамо, али то чинимо уз пуно познавање глобалног света и његових, нимало нежних правила функционисања. Таква врста енергетског уравнотежења треба да остане трајна вредност српске политичке, културне и духовне мисли, па само на њој треба градити нека другачија, специфична решења каква ће у будућности можда постати неминовна. Ко је у политичкој сфери учинио да се овакав драгоцени, спасоносни пут утврди на државном нивоу, не морамо посебно

Друштво

09.08.2021 у 13:35

Духовна ширина, али и дубина

За ведрих дана, Срби са Козаре умишљају да виде златни сјај крста са куполе Светосавског храма у Београду, а слично верују и Срби из Сентaндреје и из Темишвара. Хиландар је далеко, али може бити да се и тамошњим монасима причињава да светлост долази из Србије, која је матица и једнима, и другима, и трећима. Јесу ли то границе тзв. Српског света и зашто ова синтагма – склопљена мимо обичаја да се нови садржаји именују новим појмовима, у новијем добу претежно на енглеском, а не на српском језику – изазива негативне реакције, чак и нескривене страхове? Зашто ова синтагма, састављена од две лепе српске речи без икакве енигматичне носивости, некe одмах асоцира на промену граница и крваво заокруживање етничког простора? Као и сваки јавни говор, и ова дебата о српском свету условљена је

Култура

29.07.2021 у 22:10

Законом о родној равноправности уводи се – нејезик

Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета, закључак је после скупа у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, на којем су разматрани проблеми и ризици употребе „родно осетљивог језика”, као и појединих одредаба Закона о родној равноправности. Закључке донесене на овом скупу подржали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Срето Танасић, дописни члан Академије наука и уметности Републике Српске и председник Одбора за стандардизацију српског језика, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар

Хроника

25.07.2021 у 21:30

Панџапски језик у српском суду доћи ће и до Стразбура

Проблеми са недостатком судских тумача за босански и хрватски језик пред судовима у Србији сада се чине малим наспрам растуће потражње за преводиоцима на језике са Блиског истока и Азије, у кривичним поступцима због илегалног преласка границе. Најпотребнији су преводиоци за сиријски, урду и пашту, а једно суђење отегло се на скоро читаву деценију због тога што у Србији није могао да се нађе ни један једини тумач панџапског језика, иако њиме говори чак 104 милиона људи у свету. На случај познат као „корупција у панчевачкој рафинерији” још није стављена тачка и поред тога што је Апелациони суд у Београду прошле недеље донео правоснажну пресуду против индијског држављанина Џагџита Синга, чији је матерњи језик панџапски, осудивши га на три године затвора за примање мита. Право

Култура

20.07.2021 у 14:13

Пуч против Вука

Суштина Вукове реформе језика јесте намера да се народни језик користи као књижевни. Вук је сакупио народне песме и приче да би доказао да је народни језик достојан да буде књижевни језик. И језик вере, преводом Новог завета. Објављен је 1847, исте године кад и „Горски вијенац”, „Песме” Бранка Радичевића. Срж његове реформе јесте да се као језичка норма поставља језик народа. Чега нема у народном језику, нема ни у књижевном. Смер у коме се језик креће је за Вука и вуковце јасан: језик проистиче од народа, не намеће се одозго. Усвајањем Закона о родној равноправности Вукова реформа је законски у потпуности укинута, 2021, два века од Вука. Језичка норма се намеће, одозго, силом пандура. Тиме је сломљена кичма Вукове реформе, нашег свакодневног и књижевног језика. Уместо да се језик и

Свет

19.07.2021 у 09:43

Северна Кореја тражи од омладине да се одупре сленгу и утицају с Југа

Млади у Северној Кореји упозорени су да се придржавају стандардног језика који се говори у тој земљи и прате „традиционалан начин живота”, што је део кампање Пјонгјанга за сузбијање културног утицаја из суседне Јужне Кореје. Званични лист владајуће Радничке партије „Родонг Симун” критиковао је у уводнику у недељу утицај јужног суседа на све, од фризура до говора. „Идеолошки и културни пробој под шароликом фирмом буржоазије је опаснија чак и од непријатеља са пушкама”, наводи се у тексту, преноси Гардијан. Истиче се да, уместо да опонашају вршњаке из Јужне Кореје, млади у Северној Кореји треба да се држе свог „супериорног стандардног језика”, који се базира на дијалекту главног града Пјонгјанга, наводи Танјуг. Лист оцењује да реч о будућности читавог политичког система Северне

Свет

13.07.2021 у 16:22

Уместо „даме и господо” убудуће само родно неутралан поздрав

ФРАНКФУРТ - Немачка национална авио-компанија Луфтханса замениће поздрав путницима „даме и господо” за родно неутралним терминима, рекао је портпарол компаније. Обраћање ће се променити на свим подружницама компаније укључујући Аустрију, Швајцарску, Еуровингс и Брисел Ерлајнс, пише ДПА, а преноси Танјуг. „Важно нам је да узмемо у обзир све са својим облицима обраћања”, рекао је портпарол Луфтхансе. Остала обраћања као што су „добар дан”, „добро вече”, или „добродошли” могу бити избор пилота, додао је он.

Друштво

06.07.2021 у 18:57

Оштро против „родног језика”

Нови Сад – Родно осетљиви језик, кога под претњом новчаних казни, у јавну сферу уводи недавно усвојени Закон о родној равноправности, могао би најпре да „проговори” пред Уставним судом. О томе данас размишљају бројни српски лингвисти, професори књижевности, социолози, филозофи, али и стручњаци попут правника и теолога православне цркве, који се сви оштро противе том закону, сматрајући да он угрожава слободу изражавања, уводи новоговор, изобличава језик и идентитет народа, намеће политичку идеологију уместо струке. По том закону, примера ради, овде би морало да пише стручњакиње и стручњаци, уместо стручњаци. Низ је примера који би били смешни, како сматрају критичари, само да нису тужни. Тренерка је тако жена која се бави тренерским послом. Или је то само комад одеће. Има и оних примера

Култура

06.07.2021 у 20:00

Има ли спаса за студије србистике

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није било мање. Према подацима објављеним на сајтовима високошколских установа – Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу – за ове основне студије на 393 слободна места, на сва три поменута факултета, пријавило се укупно 128 кандидата. Дакле, ни трећина од планираног броја! Додуше, на неким факултетима кандидати наводе још другу и трећу жељу, што коначан исход уписа тек незнатно може да поправи. Пад интересовања за студије српског језика и књижевности прати се већ неколико година уназад, али оно што недостаје нису статистички подаци већ критичка анализа ових

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана