Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

13.08.2021 u 10:45

Letnja škola u Tršiću puna đaka

Obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić” u Tršiću ovog leta je pod opsadom srednjoškolaca iz svih krajeva Srbije, ali i iz država regiona, rešenih da predah od školskih obaveza ispune osvajanjem novih znanja. Dometi im nisu omeđeni uobičajenim planom i programom nastave i učenja, već znatiželjom i marljivošću. Istraživačkim koracima u predele lingvistike, folkloristike i istorije srpske kulture polaznici tršićke škole zalaze raznovrsnim društveno-humanističkim stazama koje vode u istom smeru – ka razvijanju interesovanja učenika za maternji jezik, snaženju identitetskih obeležja, ali i svesti o dužnosti svake generacije da nasleđe očuva, da ga svojim radom uveća i preda potomcima. Tako su vrsni srbisti i folkloristi, članovi programskih odbora i predavači centra u Tršiću za ovu godinu zacrtali

Kultura

11.08.2021 u 20:00

Rvemo se sa jezicima kao Jakov sa anđelom

Da odmah odgovorim na dilemu: književno prevođenje je profesija, ozbiljna i zahtevna. Često je i vokacija. Potrebno je znanje, ali i nadarenost. Ako ste slikar iz hobija, onda ne izlažete u Galeriji SANU – osim u slučaju zalutalih genija. Odlično poznavanje nekog stranog jezika postignuto učenjem ili boravkom na njegovom govornom području nužan je, ali nedovoljan uslov da se bude dobar prevodilac. Za prevodioce je važno da čitaju, da neguju svoj jezik koliko i da šire granice poznavanja stranih jezika i kultura. Ako prevodite knjigu o Frojdu, što je bio moj slučaj prošle godine (Lidija Flem, „Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata”, Karpos), onda se podrazumeva da ponovo, ako ne prvi put, čitate samog Frojda u prevodima Borislava Lorenca, Albina Vilhara, Huga Klajna itd. Iako

Društvo

09.08.2021 u 13:42

Ćirilica kao srpski identitetski fenomen

U periodu velike tranzicije u kojoj poslednje tri decenije, nakon početnih, sasvim predvidljivih neuspeha, učestvuje sa sve očiglednijim uspehom, srpski narod najzad ide stazama kojima treba da ide. U ambijentu narušenog monopolarnog sveta, sa umnoženim centrima svetske moći, politički smo sazreli tako da hrabro počinjemo da gradimo budućnost koju sami kreiramo, ali to činimo uz puno poznavanje globalnog sveta i njegovih, nimalo nežnih pravila funkcionisanja. Takva vrsta energetskog uravnoteženja treba da ostane trajna vrednost srpske političke, kulturne i duhovne misli, pa samo na njoj treba graditi neka drugačija, specifična rešenja kakva će u budućnosti možda postati neminovna. Ko je u političkoj sferi učinio da se ovakav dragoceni, spasonosni put utvrdi na državnom nivou, ne moramo

Društvo

09.08.2021 u 13:35

Duhovna širina, ali i dubina

Za vedrih dana, Srbi sa Kozare umišljaju da vide zlatni sjaj krsta sa kupole Svetosavskog hrama u Beogradu, a slično veruju i Srbi iz Sentandreje i iz Temišvara. Hilandar je daleko, ali može biti da se i tamošnjim monasima pričinjava da svetlost dolazi iz Srbije, koja je matica i jednima, i drugima, i trećima. Jesu li to granice tzv. Srpskog sveta i zašto ova sintagma – sklopljena mimo običaja da se novi sadržaji imenuju novim pojmovima, u novijem dobu pretežno na engleskom, a ne na srpskom jeziku – izaziva negativne reakcije, čak i neskrivene strahove? Zašto ova sintagma, sastavljena od dve lepe srpske reči bez ikakve enigmatične nosivosti, neke odmah asocira na promenu granica i krvavo zaokruživanje etničkog prostora? Kao i svaki javni govor, i ova debata o srpskom svetu

Kultura

29.07.2021 u 22:10

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi se – nejezik

Svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije, što samo po sebi ne može biti u skladu s naukom o srpskom jeziku, nedopustiva je i, ukoliko se ne spreči, mogla bi imati nesagledive posledice, budući da je jezik suštinski činilac individualnog i kolektivnog identiteta, zaključak je posle skupa u organizaciji Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, na kojem su razmatrani problemi i rizici upotrebe „rodno osetljivog jezika”, kao i pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zaključke donesene na ovom skupu podržali su: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Aleksandar

Hronika

25.07.2021 u 21:30

Pandžapski jezik u srpskom sudu doći će i do Strazbura

Problemi sa nedostatkom sudskih tumača za bosanski i hrvatski jezik pred sudovima u Srbiji sada se čine malim naspram rastuće potražnje za prevodiocima na jezike sa Bliskog istoka i Azije, u krivičnim postupcima zbog ilegalnog prelaska granice. Najpotrebniji su prevodioci za sirijski, urdu i paštu, a jedno suđenje oteglo se na skoro čitavu deceniju zbog toga što u Srbiji nije mogao da se nađe ni jedan jedini tumač pandžapskog jezika, iako njime govori čak 104 miliona ljudi u svetu. Na slučaj poznat kao „korupcija u pančevačkoj rafineriji” još nije stavljena tačka i pored toga što je Apelacioni sud u Beogradu prošle nedelje doneo pravosnažnu presudu protiv indijskog državljanina Džagdžita Singa, čiji je maternji jezik pandžapski, osudivši ga na tri godine zatvora za primanje

Kultura

20.07.2021 u 14:13

Puč protiv Vuka

Suština Vukove reforme jezika jeste namera da se narodni jezik koristi kao književni. Vuk je sakupio narodne pesme i priče da bi dokazao da je narodni jezik dostojan da bude književni jezik. I jezik vere, prevodom Novog zaveta. Objavljen je 1847, iste godine kad i „Gorski vijenac”, „Pesme” Branka Radičevića. Srž njegove reforme jeste da se kao jezička norma postavlja jezik naroda. Čega nema u narodnom jeziku, nema ni u književnom. Smer u kome se jezik kreće je za Vuka i vukovce jasan: jezik proističe od naroda, ne nameće se odozgo. Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti Vukova reforma je zakonski u potpunosti ukinuta, 2021, dva veka od Vuka. Jezička norma se nameće, odozgo, silom pandura. Time je slomljena kičma Vukove reforme, našeg svakodnevnog i književnog jezika. Umesto da se

Svet

19.07.2021 u 09:43

Severna Koreja traži od omladine da se odupre slengu i uticaju s Juga

Mladi u Severnoj Koreji upozoreni su da se pridržavaju standardnog jezika koji se govori u toj zemlji i prate „tradicionalan način života”, što je deo kampanje Pjongjanga za suzbijanje kulturnog uticaja iz susedne Južne Koreje. Zvanični list vladajuće Radničke partije „Rodong Simun” kritikovao je u uvodniku u nedelju uticaj južnog suseda na sve, od frizura do govora. „Ideološki i kulturni proboj pod šarolikom firmom buržoazije je opasnija čak i od neprijatelja sa puškama”, navodi se u tekstu, prenosi Gardijan. Ističe se da, umesto da oponašaju vršnjake iz Južne Koreje, mladi u Severnoj Koreji treba da se drže svog „superiornog standardnog jezika”, koji se bazira na dijalektu glavnog grada Pjongjanga, navodi Tanjug. List ocenjuje da reč o budućnosti čitavog političkog sistema

Svet

13.07.2021 u 16:22

Umesto „dame i gospodo” ubuduće samo rodno neutralan pozdrav

FRANKFURT - Nemačka nacionalna avio-kompanija Lufthansa zameniće pozdrav putnicima „dame i gospodo” za rodno neutralnim terminima, rekao je portparol kompanije. Obraćanje će se promeniti na svim podružnicama kompanije uključujući Austriju, Švajcarsku, Eurovings i Brisel Erlajns, piše DPA, a prenosi Tanjug. „Važno nam je da uzmemo u obzir sve sa svojim oblicima obraćanja”, rekao je portparol Lufthanse. Ostala obraćanja kao što su „dobar dan”, „dobro veče”, ili „dobrodošli” mogu biti izbor pilota, dodao je on.

Društvo

06.07.2021 u 18:57

Oštro protiv „rodnog jezika”

Novi Sad – Rodno osetljivi jezik, koga pod pretnjom novčanih kazni, u javnu sferu uvodi nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti, mogao bi najpre da „progovori” pred Ustavnim sudom. O tome danas razmišljaju brojni srpski lingvisti, profesori književnosti, sociolozi, filozofi, ali i stručnjaci poput pravnika i teologa pravoslavne crkve, koji se svi oštro protive tom zakonu, smatrajući da on ugrožava slobodu izražavanja, uvodi novogovor, izobličava jezik i identitet naroda, nameće političku ideologiju umesto struke. Po tom zakonu, primera radi, ovde bi moralo da piše stručnjakinje i stručnjaci, umesto stručnjaci. Niz je primera koji bi bili smešni, kako smatraju kritičari, samo da nisu tužni. Trenerka je tako žena koja se bavi trenerskim poslom. Ili je to samo komad odeće. Ima i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jezik