Таг: језик

Ви­ше­ве­ков­на тур­ска вла­да­ви­на на те­ри­то­ри­ји Бал­ка­на, на ко­ме су жи­ве­ли ју­жно­сло­вен­ски на­ро­ди ре­зул­ти­ра­ла је усва­ја­њем и ши­ре­њем ве­ли­ког бро­ја тур­ских ре­чи. Ме­ђу­кул­тур­ни и ме­ђу­је­зич­ки кон­так­ти отво­ри­ли су и пут ула­ску сло­вен­ске лек­си­ке у тур­ски је­зик. У овој сво­је­вр­сној тр­го­ви­ни ре­чи­ма знат­но ма­њи број сло­вен­ских ре­чи на­шао је...

Ка­да има­мо не­ку је­зич­ку не­до­у­ми­цу обра­ћа­мо се књи­га­ма ака­де­ми­ка Ива­на Клај­на, чи­је се ши­ро­ко под­руч­је на­уч­ног ра­да од­но­си на лек­си­ку, на гра­ма­ти­ку и стан­дар­ди­за­ци­ју са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка. Не­ка од Клај­но­вих нај­зна­чај­ни­јих де­ла су „Ути­ца­ји ен­гле­ског је­зи­ка у ита­ли­јан­ском”, „Твор­ба ре­чи у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку”,...

До­бро до­шли у свет „срп­ског“ ме­ди­цин­ског је­зи­ка! Kакав је сад то но­ви је­зик и за­што „срп­ски?” у да­на­шњем све­ту тај је­зик је све са­мо не срп­ски. На­ди­ра­ње стра­них (по­го­то­во ен­гле­ских) ре­чи у свет­ске је­зи­ке ни­је ни­шта но­во и не­по­зна­то. Та­ко и срп­ски „тр­пи“ „оку­па­ци­ју“ од стра­не ен­гле­ског је­зи­ка као lin­gua fran­ca. Да­нас по­сто­је нпр. „френ­глиш”...

AРАБИЗМИ су у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва по­сред­не по­су­ђе­ни­це из арап­ског је­зи­ка, при че­му је је­зик по­сред­ник био осман­ски-тур­ски, jедан од глав­них је­зи­ка ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је ко­ја је оста­ви­ла ду­бок траг у на­шој ду­хов­ној и ма­те­ри­јал­ној кул­ту­ри. Оту­да се и за ара­би­зме обич­но ко­ри­сти увре­же­ни на­зив  тур­ци­зми (по­не­кад осма­ни­зми­ма или...

Мно­ги лин­гви­сти су пи­са­ли о ен­гле­ским по­зајм­ље­ни­ца­ма у срп­ском је­зи­ку, а ма­ло је по­зна­то да и огром­ни ен­гле­ски во­ка­бу­лар са­др­жи по­је­ди­не ре­чи из срп­ског, та­ко­зва­не ср­би­зме. На­рав­но, не мо­же­мо го­во­ри­ти да по­сто­ји мно­штво ср­би­за­ма у ен­гле­ском, али сва­ка­ко их вре­ди спо­ме­ну­ти. Сви по­да­ци ко­ји су на­ве­де­ни у да­љем тек­сту пре­у­зе­ти су...

Све до краја 18. века српски народ није имао речнике. Интересовање за њих јавило се тек после велике Сеобе Срба у јужну Угарску, а тек 1766. године Захарије Орфелин саставио је први латинско-славеносрпски речник. Међутим, ни то није била самостална књига, већ апендикс једној граматици. Први речници били су двојезични или вишејезични. Да би се Срби лакше снашли у новој средини, морали су, бар у...

Из разговора са професором Филолошког факултета у Београду Вељком Брборићем, шефом Катедре за српски језик, сазнајемо да су студенти још током студија мислима изван Србије, да деценијама одлазе најмлађи, често они најбољи, а наш саговорник изразио је и бојазан да ће у годинама пред нама интересовање за студије српског језика бити још мање. Професор Брборић је пре више година за наш лист...

У општем растакању свих социјалних и културних вредности нападно се загађују и наш говорни и писани језик. Суочени с поплавом непотребних туђица, али и с елементарном неписменошћу многих познатих јавних личности (да о мање образованој множини чак и не говоримо), језикословци су се, војнички речено, тихо повукли на положаје одсудне одбране, штитећи преостале „црвене линије”. Без помоћи и подршке...

Професорка Филолошког факултета у Београду Рајна Драгићевић постала је позната по томе што се крајем јуна 2013. године обратила својим апсолвентима, што је одјекнуло у електронским и штампаним медијима, позивајући их да се изборе за своје место у друштву и пруже отпор примитивизму. Ова научница, поред рада на Београдском универзитету, ангажована је и на пројектима Института за српски језик САНУ...

Није увек и свуда на снази начело да једна нација има један језик, али код Јужних Словена данас је оно – више насилно, притиском политике на људски разум – постало стварност и поред тога што му се оштро противе лингвистичка факта. Српским језиком, дакле, говори се на свим подручјима на којима живе Срби, и само на тим подручјима. Но није лако утврдити простор српског етникума, а ни разграничити...