Tag: jezik

Dr Sre­to Ta­na­sić, na­uč­ni sa­vet­nik i di­rek­tor In­sti­tu­ta za srp­ski je­zik SA­NU, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta „Opis i stan­dar­di­za­ci­ja sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka”, re­dov­ni je pro­fe­sor sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Ni­šu. Ob­ja­vio je oko 250 ra­do­va, od to­ga šest knji­ga, a po­red ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, ob­ja­vlji­vao i u vi­še...

Vi­še­ve­kov­na tur­ska vla­da­vi­na na te­ri­to­ri­ji Bal­ka­na, na ko­me su ži­ve­li ju­žno­slo­ven­ski na­ro­di re­zul­ti­ra­la je usva­ja­njem i ši­re­njem ve­li­kog bro­ja tur­skih re­či. Me­đu­kul­tur­ni i me­đu­je­zič­ki kon­tak­ti otvo­ri­li su i put ula­sku slo­ven­ske lek­si­ke u tur­ski je­zik. U ovoj svo­je­vr­snoj tr­go­vi­ni re­či­ma znat­no ma­nji broj slo­ven­skih re­či na­šao je...

Ka­da ima­mo ne­ku je­zič­ku ne­do­u­mi­cu obra­ća­mo se knji­ga­ma aka­de­mi­ka Iva­na Klaj­na, či­je se ši­ro­ko pod­ruč­je na­uč­nog ra­da od­no­si na lek­si­ku, na gra­ma­ti­ku i stan­dar­di­za­ci­ju sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka. Ne­ka od Klaj­no­vih naj­zna­čaj­ni­jih de­la su „Uti­ca­ji en­gle­skog je­zi­ka u ita­li­jan­skom”, „Tvor­ba re­či u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku”,...

Do­bro do­šli u svet „srp­skog“ me­di­cin­skog je­zi­ka! Kakav je sad to no­vi je­zik i za­što „srp­ski?” u da­na­šnjem sve­tu taj je­zik je sve sa­mo ne srp­ski. Na­di­ra­nje stra­nih (po­go­to­vo en­gle­skih) re­či u svet­ske je­zi­ke ni­je ni­šta no­vo i ne­po­zna­to. Ta­ko i srp­ski „tr­pi“ „oku­pa­ci­ju“ od stra­ne en­gle­skog je­zi­ka kao lin­gua fran­ca. Da­nas po­sto­je npr. „fren­gliš”...

ARABIZMI su u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va po­sred­ne po­su­đe­ni­ce iz arap­skog je­zi­ka, pri če­mu je je­zik po­sred­nik bio osman­ski-tur­ski, jedan od glav­nih je­zi­ka islam­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja je osta­vi­la du­bok trag u na­šoj du­hov­noj i ma­te­ri­jal­noj kul­tu­ri. Otu­da se i za ara­bi­zme obič­no ko­ri­sti uvre­že­ni na­ziv  tur­ci­zmi (po­ne­kad osma­ni­zmi­ma ili...

Mno­gi lin­gvi­sti su pi­sa­li o en­gle­skim po­zajm­lje­ni­ca­ma u srp­skom je­zi­ku, a ma­lo je po­zna­to da i ogrom­ni en­gle­ski vo­ka­bu­lar sa­dr­ži po­je­di­ne re­či iz srp­skog, ta­ko­zva­ne sr­bi­zme. Na­rav­no, ne mo­že­mo go­vo­ri­ti da po­sto­ji mno­štvo sr­bi­za­ma u en­gle­skom, ali sva­ka­ko ih vre­di spo­me­nu­ti. Svi po­da­ci ko­ji su na­ve­de­ni u da­ljem tek­stu pre­u­ze­ti su...

Sve do kraja 18. veka srpski narod nije imao rečnike. Interesovanje za njih javilo se tek posle velike Seobe Srba u južnu Ugarsku, a tek 1766. godine Zaharije Orfelin sastavio je prvi latinsko-slavenosrpski rečnik. Međutim, ni to nije bila samostalna knjiga, već apendiks jednoj gramatici. Prvi rečnici bili su dvojezični ili višejezični. Da bi se Srbi lakše snašli u novoj sredini, morali su, bar u...

Iz razgovora sa profesorom Filološkog fakulteta u Beogradu Veljkom Brborićem, šefom Katedre za srpski jezik, saznajemo da su studenti još tokom studija mislima izvan Srbije, da decenijama odlaze najmlađi, često oni najbolji, a naš sagovornik izrazio je i bojazan da će u godinama pred nama interesovanje za studije srpskog jezika biti još manje. Profesor Brborić je pre više godina za naš list...

U opštem rastakanju svih socijalnih i kulturnih vrednosti napadno se zagađuju i naš govorni i pisani jezik. Suočeni s poplavom nepotrebnih tuđica, ali i s elementarnom nepismenošću mnogih poznatih javnih ličnosti (da o manje obrazovanoj množini čak i ne govorimo), jezikoslovci su se, vojnički rečeno, tiho povukli na položaje odsudne odbrane, štiteći preostale „crvene linije”. Bez pomoći i podrške...

Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Rajna Dragićević postala je poznata po tome što se krajem juna 2013. godine obratila svojim apsolventima, što je odjeknulo u elektronskim i štampanim medijima, pozivajući ih da se izbore za svoje mesto u društvu i pruže otpor primitivizmu. Ova naučnica, pored rada na Beogradskom univerzitetu, angažovana je i na projektima Instituta za srpski jezik SANU...