Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kolumnisti

16.05.2022 u 18:00

Vreme nategnute normalnosti

Beograd je u odnosima prema Moskvi istorijski prolazio kroz razne faze: od carskog ignorisanja do ideološke boljševičke vazalnosti, od otvorenog neprijateljstva do nesvrstanog distanciranja, da bi od vremena kosovske krize i bombardovanja 1999. uzleteli u neslućene visine bratskog prijateljstva. Ono što je ostalo nepromenjeno je da su ruske veze po pravilu sudbinski određivale međunarodnu poziciju Srbije i njenu budućnost. Tako je i sada, kada su odnosi dospeli u fazu nategnute normalnosti. Beograd se i dalje ne pridružuje zapadnim sankcijama očekujući skorašnje pregovore o gasu. Rusija uprkos srpskoj osudi agresije u UN ne stavlja Srbiju na listu neprijateljskih zemalja. Neće to moći dugo da potraje u vremenima najoštrije konfrontacije Zapada i Rusije oko ukrajinskog rata. Ili

Svet

12.05.2022 u 21:31

Skandinavski beg od neutralnosti

„Mogu da razumem da je neka zemlja neutralna, ali je važno na čijoj je strani neutralna”, izjava je koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu. Posle decenija neutralnosti, Finska, a verovatno i Švedska, na putu su da, u jednom od najdramatičnijih geopolitičkih zaokreta, odustanu od tradicionalne politike nordijskog mira i da najavom ulaska u NATO iscrtaju nove konture evropske bezbednosti. Očekivano napuštanje neutralnosti, koja se zasnivala na uverenju da se mir bolje čuva bez otvorenog svrstavanja, direktna je posledica straha od prelivanja ukrajinskog rata. Prošle godine istraživanja su pokazivala da tek 26 odsto Finaca želi u NATO. Taj procenat je sada skočio na 68. Slično je i u Švedskoj, gde je većina građana „za” – što pre ruske invazije nikada nije bio slučaj. „Rusija nije sused

Kolumnisti

09.05.2022 u 18:00

Dalekometni rat većeg kalibra

„Za ime boga, taj čovek ne može da ostane na vlasti”, rekao je krajem marta u Varšavi američki predsednik Džo Bajden misleći na Vladimira Putina, pa je izjava protumačena na jedini mogući način: kao poziv na promenu režima u Moskvi. Državni sekretar Entoni Blinken odmah je požurio da objasni da izjava to ne znači pa su i drugi u SAD upozorili da šefa Kremlja ne treba saterivati u ćošak u trenutku dok njegova zemlja vodi rat u Ukrajini, a on kontroliše nuklearni arsenal. U Vašingtonu su zaboravili na Bajdenove reči. Ne zadugo. Sekretar za odbranu Lojd Ostin je na proputovanju kroz Poljsku nagovestio ozbiljan i potencijalno opasan zaokret. Vašington se držao politike da treba pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske agresije, sada su u igru ubačeni novi parametri. „Želimo da vidimo

Svet

04.05.2022 u 21:26

Egipatska nova republika

Poznat po autoritarnoj vladavini, egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi iznenadio je pozivom na sveobuhvatan dijalog o političkim reformama, uključujući i razgovore o demokratiji i slobodi medija. „Domovina treba da bude širom otvorena za sve, a razlike u mišljenjima ne nanose štetu naciji”, formulisao je predsednik početak stvaranja „nove republike” i predložio da sve sugestije budu dostavljane njemu i obećao da će lično učestvovati u završnima fazama dijaloga. Pošto je u oktobru najavio ukidanje vanrednog stanja koje je bilo na snazi od 2017. godine, predsednik namerava da u dijalog uključi sve društvene snage, od pristalica režima i salafističkih grupa do opozicije, ali ne i pripadnike Muslimanske braće, čiju je vlast 2013. oborio u vojnom udaru. Najstariju islamističku grupu

Kolumnisti

02.05.2022 u 18:00

Na putu ka dve Ukrajine

Kada je posle nedelja demantovanja planova invazije na Ukrajinu Vladimir Putin 24. februara naredio pokretanje „specijalne vojne operacije”, lista ciljeva bila je ambiciozna. Napad sa kopna, mora i vazduha trebalo je da spreči ulazak Ukrajine u NATO, da obezbedi demilitarizaciju Ukrajine i „denacifikaciju” njenog rukovodstva zbog „genocida” nad stanovništvom istoka koje govori ruski. Putin je invazijom, stradanjem civila i pustošenjem suseda spustio novu gvozdenu zavesu koja ga odvaja od Evrope, ali on sebi ne može da dozvoli da izgubi. Mora da proglasi neku vrstu pobede, i to što pre. Umesto da naprave pauzu za regrupisanje svojih snaga u pripremi za širu ofanzivu, vojni stratezi ubrzavaju operacije kako bi brzo ostvarili punu kontrolu nad istočnim regionom Donbasa i crnomorskih

Region

26.04.2022 u 11:51

Slovenija vraća demokratiju

Slovenci su na parlamentarnim izborima odbacili politiku desničarskih populista, koji su tokom dve ratoborne godine obarali demokratski rejting zemlje, i za novog lidera odabrali uspešnog menadžera koji predvodi stranku liberalnog centra. Janez Janša ubedljivo je ostao bez četvrtog premijerskog mandata koji će morati da preda svom žestokom kritičaru Robertu Golobu, predvodniku opozicionog Gibanja svobode, Pokreta sloboda (PS). Iako su ispitivanja 1,7 miliona birača predviđala tesnu trku između desničarske Slovenske demokratske stranke (SDS), koju Janša vodi već blizu tri decenije, i Golobovog ove godine formiranog Pokreta sloboda, PS je osvojio ubedljiva 34 procenta glasova. Golob, inženjer elektrotehnike i generalni direktor državnog elektroenergetskog preduzeća GEN-I, dok ga

Kolumnisti

25.04.2022 u 18:00

Levica odlučuje o predsedniku Francuske

Emanuel Makron je tokom dve nedelje na sve načine pokušavao da ojača branu kako bi Francusku, i Evropu, spasao od bujice desničarskog ekstremizma, ali u drugi krug predsedničkih izbora ulazi više oslonjen na tradiciju nego na ubedljivu podršku birača. Aktuelni predsednik i lider centrističke Republike u pokretu odlazi u duel sa kote od 27,6 odsto osvojenih glasova. Marin le Pen, predvodnica Nacionalnog okupljanja, ponovo se, kao i 2017, izborila za direktan obračun, ovoga puta sa 21,95 odsto glasova iza sebe, najviše što je neki kandidat krajnje desnice ikada dobio. Makron uoči prvog kruga jedva da je vodio kampanju. Poredeći sebe sa rimskim bogom Jupiterom, imao je samo jedan veliki miting u Parizu kada je rivalku predstavljao kao„pretnju demokratiji” nesposobnu da vodi zemlju.

Svet

17.04.2022 u 17:23

Blagoslov i kletva Redžepa Tajipa Erdogana

Posle obnovljenog posredničkog angažmana oko ukrajinske krize, završetka konflikta s monarhijama Zaliva i popravljanjem odnosa sa Izraelom i Egiptom, Turskoj je na red stiglo prioritetno spoljnopolitičko pitanje: normalizacija odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Redžep Tajip Erdogan doskoro nije propuštao priliku da ispolji svoje antipatije prema Zapadu – koji nije propuštao priliku da mu uzvrati – ali pošto je ojačao međunarodni status Turske, rat u Ukrajini koristi da popuni prazninu koja mu je nedostajala u spoljnopolitičkom mozaiku – uspešna saradnja sa SAD. Odnosi dva NATO partnera bili su ozbiljno narušeni od vremena pokušaja vojnog udara leta 2016. i kasnijim prkosnim turskim nabavkama savremenog ruskog naoružanja, ali meseci diplomatije urodili su plodom:

Kolumnisti

18.04.2022 u 18:00

Srbija na Zapadu

Raspored međunarodne diplomatije omogućio je Aleksandru Vučiću da uskladi poteze koji Srbiju polako udaljavaju od političkog vazalstva prema Rusiji. Glasanje o osudi agresije na Ukrajinu u Generalnoj skupštini UN dogodilo se pre izbora, podrška rezoluciji o suspendovanju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN – posle. Svestan da bi prenagljene kritike invazije odnele naprednjacima mnoge glasove biračkog tela koje je evidentno prorusko, predsednik se pred Vladimirom Putinom branio stavom da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Kada su izbori prošli, na Zapadu su procenili da su Vučiću dovoljno pomogli ne priterujući ga uza zid i da je vreme da se zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji jasnije izjasni i pridruži širokom antiputinovskom frontu

Kolumnisti

11.04.2022 u 18:00

Prerano otpisani evropski populisti

Poslednje decenije, populistički političari i stranke beležili su uspehe širom Evrope, posebno po zemljama postkomunističkog sveta gde ugrožavaju pravnu državu i njene institucije, nezavisnost sudstva, medijske slobode ili suverenitet civilnog društva. Populizam nudi pojednostavljeni sistem verovanja, igra na emocijama, podstiče nostalgiju i sve čini da ljudi sanjare. Odbacuju vladajuće elite i druge političke partije koje optužuje za otmicu demokratije i nacionalnih suvereniteta. Njihova ideja nacije zasnovana je na entitetu i identitetu, predstavljaju se kao branitelji hrišćanstva i posebno su protiv multikulturalnosti. Okupljeni na temeljima suprotstavljanja liberalnoj demokratiji, politici otvorenih granica i tendencijama političke korektnosti, populisti po pravilu koncentrišu moć u rukama

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić