Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бошко Јакшић

Колумнисти

16.05.2022 у 18:00

Време натегнуте нормалности

Београд је у односима према Москви историјски пролазио кроз разне фазе: од царског игнорисања до идеолошке бољшевичке вазалности, од отвореног непријатељства до несврстаног дистанцирања, да би од времена косовске кризе и бомбардовања 1999. узлетели у неслућене висине братског пријатељства. Оно што је остало непромењено је да су руске везе по правилу судбински одређивале међународну позицију Србије и њену будућност. Тако је и сада, када су односи доспели у фазу натегнуте нормалности. Београд се и даље не придружује западним санкцијама очекујући скорашње преговоре о гасу. Русија упркос српској осуди агресије у УН не ставља Србију на листу непријатељских земаља. Неће то моћи дуго да потраје у временима најоштрије конфронтације Запада и Русије око украјинског рата. Или сте у блоку

Свет

12.05.2022 у 21:31

Скандинавски бег од неутралности

„Могу да разумем да је нека земља неутрална, али је важно на чијој је страни неутрална”, изјава је која се приписује Винстону Черчилу. После деценија неутралности, Финска, а вероватно и Шведска, на путу су да, у једном од најдраматичнијих геополитичких заокрета, одустану од традиционалне политике нордијског мира и да најавом уласка у НАТО исцртају нове контуре европске безбедности. Очекивано напуштање неутралности, која се заснивала на уверењу да се мир боље чува без отвореног сврставања, директна је последица страха од преливања украјинског рата. Прошле године истраживања су показивала да тек 26 одсто Финаца жели у НАТО. Тај проценат је сада скочио на 68. Слично је и у Шведској, где је већина грађана „за” – што пре руске инвазије никада није био случај. „Русија није сусед каквог

Колумнисти

09.05.2022 у 18:00

Далекометни рат већег калибра

„За име бога, тај човек не може да остане на власти”, рекао је крајем марта у Варшави амерички председник Џо Бајден мислећи на Владимира Путина, па је изјава протумачена на једини могући начин: као позив на промену режима у Москви. Државни секретар Ентони Блинкен одмах је пожурио да објасни да изјава то не значи па су и други у САД упозорили да шефа Кремља не треба сатеривати у ћошак у тренутку док његова земља води рат у Украјини, а он контролише нуклеарни арсенал. У Вашингтону су заборавили на Бајденове речи. Не задуго. Секретар за одбрану Лојд Остин је на пропутовању кроз Пољску наговестио озбиљан и потенцијално опасан заокрет. Вашингтон се држао политике да треба помоћи Украјини да се одбрани од руске агресије, сада су у игру убачени нови параметри. „Желимо да видимо да

Свет

04.05.2022 у 21:26

Египатска нова република

Познат по ауторитарној владавини, египатски председник Абдел Фатах ел Сиси изненадио је позивом на свеобухватан дијалог о политичким реформама, укључујући и разговоре о демократији и слободи медија. „Домовина треба да буде широм отворена за све, а разлике у мишљењима не наносе штету нацији”, формулисао је председник почетак стварања „нове републике” и предложио да све сугестије буду достављане њему и обећао да ће лично учествовати у завршнима фазама дијалога. Пошто је у октобру најавио укидање ванредног стања које је било на снази од 2017. године, председник намерава да у дијалог укључи све друштвене снаге, од присталица режима и салафистичких група до опозиције, али не и припаднике Муслиманске браће, чију је власт 2013. оборио у војном удару. Најстарију исламистичку групу Блиског

Колумнисти

02.05.2022 у 18:00

На путу ка две Украјине

Када је после недеља демантовања планова инвазије на Украјину Владимир Путин 24. фебруара наредио покретање „специјалне војне операције”, листа циљева била је амбициозна. Напад са копна, мора и ваздуха требало је да спречи улазак Украјине у НАТО, да обезбеди демилитаризацију Украјине и „денацификацију” њеног руководства због „геноцида” над становништвом истока које говори руски. Путин је инвазијом, страдањем цивила и пустошењем суседа спустио нову гвоздену завесу која га одваја од Европе, али он себи не може да дозволи да изгуби. Мора да прогласи неку врсту победе, и то што пре. Уместо да направе паузу за регруписање својих снага у припреми за ширу офанзиву, војни стратези убрзавају операције како би брзо остварили пуну контролу над источним регионом Донбаса и црноморских лука на

Регион

26.04.2022 у 11:51

Словенија враћа демократију

Словенци су на парламентарним изборима одбацили политику десничарских популиста, који су током две ратоборне године обарали демократски рејтинг земље, и за новог лидера одабрали успешног менаџера који предводи странку либералног центра. Јанез Јанша убедљиво је остао без четвртог премијерског мандата који ће морати да преда свом жестоком критичару Роберту Голобу, предводнику опозиционог Гибања свободе, Покрета слобода (ПС). Иако су испитивања 1,7 милиона бирача предвиђала тесну трку између десничарске Словенске демократске странке (СДС), коју Јанша води већ близу три деценије, и Голобовог ове године формираног Покрета слобода, ПС је освојио убедљива 34 процента гласова. Голоб, инжењер електротехнике и генерални директор државног електроенергетског предузећа ГЕН-И, док га

Колумнисти

25.04.2022 у 18:00

Левица одлучује o председнику Француске

Емануел Макрон је током две недеље на све начине покушавао да ојача брану како би Француску, и Европу, спасао од бујице десничарског екстремизма, али у други круг председничких избора улази више ослоњен на традицију него на убедљиву подршку бирача. Актуелни председник и лидер центристичке Републике у покрету одлази у дуел са коте од 27,6 одсто освојених гласова. Марин ле Пен, предводница Националног окупљања, поново се, као и 2017, изборила за директан обрачун, овога пута са 21,95 одсто гласова иза себе, највише што је неки кандидат крајње деснице икада добио. Макрон уочи првог круга једва да је водио кампању. Поредећи себе са римским богом Јупитером, имао је само један велики митинг у Паризу када је ривалку представљао као„претњу демократији” неспособну да води земљу. Онда је у

Свет

17.04.2022 у 17:23

Благослов и клетва Реџепа Тајипа Ердогана

После обновљеног посредничког ангажмана око украјинске кризе, завршетка конфликта с монархијама Залива и поправљањем односа са Израелом и Египтом, Турској је на ред стигло приоритетно спољнополитичко питање: нормализација односа са Сједињеним Америчким Државама. Председник Реџеп Тајип Ердоган доскоро није пропуштао прилику да испољи своје антипатије према Западу – који није пропуштао прилику да му узврати – али пошто је ојачао међународни статус Турске, рат у Украјини користи да попуни празнину која му је недостајала у спољнополитичком мозаику – успешна сарадња са САД. Односи два НАТО партнера били су озбиљно нарушени од времена покушаја војног удара лета 2016. и каснијим пркосним турским набавкама савременог руског наоружања, али месеци дипломатије уродили су плодом: Турска и САД

Колумнисти

18.04.2022 у 18:00

Србија на Западу

Распоред међународне дипломатије омогућио је Александру Вучићу да усклади потезе који Србију полако удаљавају од политичког вазалства према Русији. Гласање о осуди агресије на Украјину у Генералној скупштини УН догодило се пре избора, подршка резолуцији о суспендовању Русије из Савета за људска права УН – после. Свестан да би пренагљене критике инвазије однеле напредњацима многе гласове бирачког тела које је евидентно проруско, председник се пред Владимиром Путином бранио ставом да је Србија једина земља у Европи која није увела санкције Русији. Када су избори прошли, на Западу су проценили да су Вучићу довољно помогли не притерујући га уза зид и да је време да се земља која је кандидат за чланство у Европској унији јасније изјасни и придружи широком антипутиновском фронту чије је

Колумнисти

11.04.2022 у 18:00

Прерано отписани европски популисти

Последње деценије, популистички политичари и странке бележили су успехе широм Европе, посебно по земљама посткомунистичког света где угрожавају правну државу и њене институције, независност судства, медијске слободе или суверенитет цивилног друштва. Популизам нуди поједностављени систем веровања, игра на емоцијама, подстиче носталгију и све чини да људи сањаре. Одбацују владајуће елите и друге политичке партије које оптужује за отмицу демократије и националних суверенитета. Њихова идеја нације заснована је на ентитету и идентитету, представљају се као бранитељи хришћанства и посебно су против мултикултуралности. Окупљени на темељима супротстављања либералној демократији, политици отворених граница и тенденцијама политичке коректности, популисти по правилу концентришу моћ у рукама

Претходна Следећа

Почетна / Бошко Јакшић

12.06.2026 у 12:17

Фландрија издваја 10 милиона евра за развој вештачке интелигенције у образовању

12.06.2026 у 12:12

Савет безбедности УН разматра мандат тужиоца Сержа Брамерца

12.06.2026 у 12:11

Сутра променљиво облачно и мало топлије

12.06.2026 у 12:10

Експо 2027: Волонтери важан део слике коју ће свет понети из Србије

12.06.2026 у 12:08

Блокадери позвали на навијање за државе које не признају тзв. Косово, па се предомислили

12.06.2026 у 12:07

Драгoсављевић и Достанићева у А финалу