Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Svet

24.10.2016 u 07:40

Zapadna obala na Istočnoj reci

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rešen je da odbrani politiku naseljavanja okupirane Zapadne obale barem dok ne ode sadašnja američka administracija. Suočen sa mogućnošću američke podrške rezoluciji Saveta bezbednosti koja osuđuje jevrejsku kolonizaciju i protestima izraelskih mirovnih aktivista, desničarski lider gleda kako da prebrodi period između američkih izbora 8. novembra i inauguracije novog predsednika 20. januara. Odnosi SAD i Izraela pali su tokom poslednjih osam godina na najniži nivo poslednjih decenija, pa Netanijahu strahuje da bi Obama na kraju mandata mogao da povuče poteze za koje on smatra da štete izraelskim interesima. Ovo se pre svega odnosi na mogućnost da Vašington, prvi put posle mnogo godina, ne stavi veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti o

Svet

17.10.2016 u 22:00

Staljingrad na Bliskom istoku

Iračka vladine snage juče su, uz vazdušnu i kopnenu podršku koalicionih snaga, otpočela napad na Mosul, poslednje i najveće uporište Islamske države (ID) u Iraku. Konačna ofanziva na drugi po veličini irački grad najavljivana je do sada nekoliko puta, a uspeh bi mogao simbolično da označi početak kraja brutalnog kalifata koji je Abu Bakr el Bagdadi u Mosulu proglasio juna 2014 – ali i otvaranje sukoba raznih aktera čiji interesi prevazilaze pobedu nad islamistima i ugrožavaju celovitost Iraka. „Danas objavljujem početak herojskih operacija kako bismo se oslobodili terora i mučenja Daeša”, izjavio je irački premijer Haider el Abadi na nacionalnoj TV koristeći arapski naziv za islamiste. „Ovo je odlučan trenutak u kampanji da se ID-u zada trajni udarac”, poručio je u saopštenju

Svet

16.10.2016 u 10:30

Iranu je mesto za sirijskim stolom

Da li se posle pucanja septembarskog prekida vatre, koji je dodatno zaoštrio odnose između SAD i Rusije, Vašington okreće regionalnoj sili koju je uporno izbegavao – Iranu? Tekst u američkom magazinu „Forin polisi” konstatuje da je krah primirja u Siriji pokazao da Rusija nema apsolutni uticaj na vlast u Damasku, već da je to Iran koji Asadu pruža najveću finansijsku podršku i na sirijskom ratištu ima stotine boraca. „Ukoliko se SAD nadaju da dostignu neku meru mira u Siriji, ne mogu da izbegnu direktne pregovore sa Iranom, što ne znači da bi mir bio trenutni rezultat”, piše magazin podsećajući da Vašington prvo mora da razume zašto Iran ima tako snažne interese u Siriji. Sa američke tačke gledišta kombinacija ima logiku u vremenima kada Rusija preuzima kontrolnu ulogu rata u

Kolumnisti

15.10.2016 u 09:15

„Trepča” u fusnoti

Krajem avgusta prošle godine direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je posle jedne runde briselskih pregovora slavodobitno obznanio da je rezultat dijaloga Beograda i Prištine 5:0 za Srbiju. Šta se u međuvremenu dogodilo da bi jedan od četiri tada slavljena sporazuma – o telekomunikacijama – sada bio opisivan kao „nakaradan“? Kako je tačka 11, koja se tiče imovine „Telekoma”, vlastima u Prištini pružila povod da donesu zakon o „Trepči” po kome je ovaj industrijsko-rudarski kompleks proglašen za akcionarsko društvo u kome vlada Kosova drži 80 odsto deonica? Da li bi odbijanje Srbije da se saglasi sa oduzimanjem srpske imovine značilo prekid evropskih integracija? Da li se radi o „teškom i ozbiljnom ultimatumu“ Srbiji, kako reče šef Kancelarije za KiM, ili se radi o sprovođenju

Uvodnik

06.10.2016 u 22:00

Evropa između Angele i Viktora

Mađarski premijer je kao trijumf označio apsolutnu podršku dobijenu na referendumu od onih koji su izašli da se izjasne o njegovoj politici hermetičkog zatvaranja pred izbeglicama, mada je plebiscit pravno nevažeći jer se više od polovine odlučilo da ostane kod kuće. Nemačka kancelarka je u Drezdenu dočekana aplauzima i uvredama, koji su pre svega bili mera podrške, odnosno osporavanja njene politike otvorenih vrata, zahvaljujući kojoj se milion begunaca od ratova u Siriji i Iraku nastanilo u Nemačkoj. Viktor Orban nudi Evropi jedne, Angela Merkel druge vrednosti, a koja god agenda da pobedi, imaće trajne posledice na strateška opredeljenja kontinenta. Evropa je podeljena. Hoće li biti otvorena za one kojima je neophodna zaštita ili će sebično štititi samo sebe? Reagovanja na

Kolumnisti

01.10.2016 u 09:25

Orbanov virus

Mađarski premijer Viktor Orban upotrebio je sva populistička znanja kako bi najmanje četiri miliona glasača privoleo da u nedelju izađu na referendum i kažu ,,ne” rešenjima izbegličke krize koja nudi Evropska unija. Oslanjajući se na jevtino kolektiviziranje političkih odluka, Orban očekuje da Mađari ,,Briselu pošalju poruku kako bi je razumeli” – što je slogan sa stotina bilborda – i odbiju da se povinuju kvoti EU po kojoj bi trebalo da prime 1.294 izbeglice iz Grčke i Italije. Da bi uspeo, prema zakonu usvojenom u Orbanovo vreme, na referendum mora da izađe 50 odsto birača, oko 4,1 miliona, pa je pokrenuta masovna mobilizacija Mađara u zemlji i dijaspori na koju je utrošeno gotovo 20 miliona evra. Orban je učinio sve da referendum uspe. Njegova desničarska stranka Fides imala

Svet

20.09.2016 u 22:00

Kako je poziv iz Moskve spasao Erdogana

Da nije bilo jednog telefonskog poziva iz Moskve, veliko je pitanje da li bi Redžep Tajip Erdogan danas uopšte bio živ, a kamoli i dalje na vlasti u Turskoj. Podaci do kojih je „Politika” došla iz veoma pouzdanih izvora otkrivaju do sada nepoznate detalje neuspešnog državnog udara 15. jula. Puč, čiju je udarnu pesnicu trebalo da predstavlja ratno vazduhoplovstvo, planiran je da počne 16. jula u tri ujutru. Zašto je krenuo šest sati ranije? Odlučujući događaj, koji je umnogome odredio sudbinu udara, dogodio se nekoliko dana ranije, 27. juna, kada je Kremlj saopštio da je Vladimir Putin primio pismo od Erdogana u kome se turski predsednik izvinjava za obaranje ruskog „suhoja-24” u novembru iznad Sirije. Erdogan je izrazio žaljenje zbog incidenta i spremnost da učini sve moguće

Kolumnisti

17.09.2016 u 09:15

Popravite svetionik

Lepo je kada zvaničnici Evropske unije posećuju zemlje kandidate ohrabrujući ih da nastave sa reformama, ali ukoliko unija želi da zadrži privlačnost, onda bi prvo morala da ozbiljno reformiše sebe. Ovakva kakva je, EU prestaje da bude svetionik nade i postaje putokaz koji vodi ka krizama i zapostavljanju nekih od temeljnih vrednosti na kojima je stvorena. Izdaju se osnivački principi unije. Evropski projekat je na najnižoj tački od svog nastanka. Serija kriza, od finansijske preko izbegličke do bezbednosne, ugrozila je legitimitet evropskih institucija. Dva ogromna dostignuća integracija – evro i Šengenski sporazum – opasno su uzdrmana. Dosije nije zatvoren. Rast populističko-desničarskih partija po Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugde ozbiljno menja topografiju kontinenta.

Svet

10.09.2016 u 12:39

Američko-ruski dogovor o Siriji

Sjedinjene Države i Rusija uspele su da se u trećem pokušaju dogovore o novom primirju u Siriji od koga se očekuje da obnovi politički proces i zaustavi građanski rat koji je tokom pet godina odneo skoro 400.000 života. Sporazum su posle 10 meseci pregovaranja i noćnog maratona u Ženevi dogovorili državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Prekid vatre stupa na snagu u ponedeljak u zoru, na početak muslimanskog praznika Kurban Bajram.

Svet

11.09.2016 u 09:30

Svađa oko Alahovih gostiju

Otkako je iranski vrhovni vođa poručio muslimanima širom sveta da razmisle o mogućnosti da se saudijskim vlastima ukine kontrola nad hadžilukom u Meki, rivalstvo šiitske Islamske Republike i sunitske Kraljevine eksplodiralo je gotovo nekontrolisano. Ajatolah Ali Hamnei predlog zasniva na tragediji koja se dogodila na hadžiluku prošle godine kada je Rijad zvanično potvrdio pogibiju 769 hodočasnika, mada su prebrojavanja žrtava po zemljama došla do broja od 2.426 ljudi, od čega najviše Iranaca – 464. Iranski zvaničnici su još tada optužili saudijske vlasti da su izazvale havariju jer su blokirale saobraćaj radi prolaska kolone kralja Salmana koji nosi titulu „čuvara dva sveta mesta” – Meke i Medine. Opisujući saudijske vladare kao „bogohulne bezbožnike”, Hamnei ih je direktno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić