Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

25.07.2018 u 22:00

Tajna Putinovog i Trampovog rešenja za Donbas

Nije poznato da li je u Helsinkiju Vladimir Putin zaista Donaldu Trampu izneo predlog o organizovanju referenduma u Donbasu, ali je ova tema pokrenula niz reakcija iz kojih se saznalo da ruska strana nije mislila na referendum o otcepljenju od Ukrajine, nego na izjašnjavanje o stepenu autonomije dveju samoproglašenih republika. Kijev je mogući referendum ocenio kao „probu za raspad” Ukrajine, a američka administracija je najavila da bi ga smatrala nelegitimnim. Prošle nedelje je njujorška agencija Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore koji su prisustvovali sastanku dvojice predsednika, objavila da je Putin, kao jedno od mogućih rešenja krize u Ukrajini, predložio izjašnjavanje građana samoproglašene Donjecke i Luganske Republike o statusu njihove teritorije, a da referendum

Svet

23.07.2018 u 23:59

Nikaragva opet pred građanskim ratom

Jedanaest godina nakon povratka na vlast i osvajanja tri uzastopna mandata, predsednik Nikaragve Danijel Ortega je suočen sa ozbiljnom krizom u zemlji i može se reći da je pred vratima novog građanskog rata. Demonstranti na ulicama Managve već tri meseca zahtevaju njegovu ostavku, kao i njegove supruge i potpredsednice države Rosarije Muriljo, i oslobađanje političkih zatvorenika. Bivši vođa komunističke gerile je prošle nedelje prilikom obeležavanja 39-godišnjice sandinističke revolucije, koja je srušila proameričku diktaturu Anastasija Somoze, rekao da iza demonstracija i oružane zavere stoje spoljne snage, odnosno SAD. Grupe za ljudska prava tvrde da je od aprila u Nikaragvi ubijeno oko 300 ljudi, uglavnom civila, dok je Ortega optužio opoziciju za ubistva desetina policajaca i

Međunarodni pregled

21.07.2018 u 22:00

Ko su naši neprijatelji

Danas gotovo niko ne veruje medijima, političkim organizacijama, vlastitim obaveštajnim službama, predsednicima svojih država, još manje tuđih. Malo ko veruje u bilo čije dobre namere, a pojam dobrobiti za vlastito društvo zatrpan je opšteprihvaćenim nametnutim tezama koje forsiraju male ali glasne grupe u svakoj oblasti života. Zamena teza, uslovljena dominantnim vlastitim interesima pojedinaca i interesnih grupa – vlada svetom. Zato je većini teško da razluči šta je dobro za državu, koji politički sistem i opredeljenje su ispravni i da li će njemu biti dobro ako drugom bude loše. DRUGI MANDAT Ova nedelja je obeležena pokušajima medija i moćnih grupa koje stoje iza njih da obezvrede i najmanji nagoveštaj mogućeg dogovora na samitu lidera dveju supersila. Ne prestaju medijski pokušaji

Svet

18.07.2018 u 22:00

I Mađarska napušta dogovor UN o migrantima

Mađarska je prva evropska država koja će napustiti sporazum Ujedinjenih nacija o migrantima, nakon što su to učinile Sjedinjene Američke Države. Zvanična Budimpešta najavila je da će se povući iz migrantskog pakta UN pre nego što on bude i formalno odobren. Vest nije nikoga iznenadila jer je mađarska vlada već dugo najavljivala ovakav potez, koji je u skladu sa njihovim upornim protivljenjem migrantskoj politici Evropske unije. Ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto je, posle sednice vlade, najavljujući izlazak Mađarske upotrebio gotovo identičnu formulaciju kao i američka administracija: „Ovaj dokument je u potpunosti protiv bezbednosnih interesa Mađarske.”

Svet

13.07.2018 u 22:00

Evropa i Rusija Trampu uzvraćaju udarac

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp sam sebe proglasio pobednikom „blistavog” samita NATO u Briselu, ispostavilo se da zvaničnici pojedinih evropskih zemalja imaju drugačije poglede na situaciju. I pre nego što je Tramp danas, posle susreta sa britanskom premijerkom Terezom Mej u Londonu, ponovio da je projekat „Severni tok 2” „užasna stvar, strašna greška Nemačke”, juče su počele da pristižu reakcije njegovih evropskih partnera koje se svode na to da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i da će odgovoriti na njegove pokušaje da destabilizuje EU. Vodeće članice EU su prvenstveno nezadovoljne najavom uvođenja carina, povećanja troškova za odbranu, ali i namerom da kazni firme koje učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2”. Revoltiranost Trampovim uslovima koje postavlja evropskim

Svet

12.07.2018 u 22:00

Nemačke milijarde od gasa „otrovale” predsednika SAD

Zašto se Donald Tram u tolikoj meri okomio na Nemačku, višedecenijskog evropskog bliskog saveznika? Na ovo pitanje odgovor se traži širom sveta i učitavaju se svi mogući razlozi: od strateških političkih, ekonomskih do emotivnih. Ima tu i bizarnih i manje verovatnih objašnjenja poput onog da Tramp svaki čas „sapliće” Angelu Merkel pošto mrzi žene, pogotovo jake, do onog da je nemačka kancelarka bila blizak saradnik i u odličnim odnosima s njegovim prethodnikom Barakom Obamom. Američki predsednik je – uprkos tome što je susret s Angelom Merkel na marginama samita u Briselu ocenio kao sjajan – ostao dosledan u kritici njene politike. Uoči samita NATO-a podigao je ulog oštro kritikujući nemačku politiku izdvajanja u vojnom sektoru i uvozu gasa iz Rusije.

Svet

01.07.2018 u 22:00

Kalinjingrad – ruska enklava preplavljena navijačima i raketama

Svetsko prvenstvo u fudbalu bacilo je u zasenak reputaciju Kalinjingradske oblasti kao isturene ruske enklavu koja možda ima najveći broj raketa po stanovniku. Sada je taj region „preplavljen” navijačima iz celog sveta, kojima je dobrodošla blizina ove enklave evropskim gradovima, što je inače zabrinjavajuća činjenica koja se meri dometom ruskih raketa koje mogu da nose i nuklearne glave. Oni koji su otišli na Mundijal da podržavaju svoje fudbalske ekipe: Srbi, Hrvati, Albanci, Englezi, Švajcarci, Španci, Belgijanci… imali su manji izdatak za putne troškove, jer je Kalinjiningrad najzapadnija ruska teritorija i nalazi se između Poljske i Litvanije. S Ruskom Federacijom je povezana jedino preko Baltičkog mora i okružena je državama koje su članice NATO-a.

Svet

29.06.2018 u 22:00

Centri za migrante u državama koje to prihvate

Lideri Evropske unije juče pred zoru su, nakon teške desetosatne rasprave, tokom koje je Italija pretila da će blokirati usvajanje zaključaka, ipak postigli sporazum, čiji detalji nisu poznati. Iz okvira koji je predočen medijima jasna su samo opšta načela. Kako će se situacija odvijati dalje, brinu se mnoge članice EU, pa je čak Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) pozdravio dogovor, ali su naglasili da je neophodno pojasniti detalje i uraditi pravnu analizu dogovora postignutog u Briselu. Samo tokom ove godine utopilo se više od 1.000 ljudi u Mediteranskom moru. Čak je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, ocenivši samit kao napeto „cenkanje”, rekao da je postizanje dogovora lakši deo u odnosu na ono što ih čeka kada počnu primenu. Italijanski premijer Đuzepe Konte, koji je tokom

Svet

28.06.2018 u 22:00

Evropljani strepe da će ih Tramp izdati zbog Putina

Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp sastaće se 16. jula u Helsinkiju, što će biti njihov treći susret. Planovi za održavanje samita dvojice državnika su dugo odlagani zbog tvrdnji američkih obaveštajnih službi i većine kongresmena da se Rusija mešala u predsedničke izbore u SAD i istrage koja se vodi. Prethodna dva susreta su održana na marginama velikih skupova: prvi na samitu G-20 u julu prošlog leta u Hamburgu, kada su razgovarali više od dva sata i tokom zajedničke večere, a poslednji susret se dogodio prilikom pravljenja zajedničke fotografije na samitu APEK-a u Vijetnamu u novembru. Najavljeni samit je usaglašen posle posete Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona Moskvi i susreta sa najvišim zvaničnicima, uključujući i Putina. I Tramp i

Svet

26.06.2018 u 22:00

Pariz, London i Berlin biće okosnica evropskih vojnih snaga

Ideja Emanuela Makrona, o kojoj je govorio nedugo pošto je postao predsednik Francuske, a pregovarao o njoj nekoliko meseci, sada je i zvanično obelodanjena. Francuska je u ponedeljak sa još osam država članica EU, uključujući i Veliku Britaniju, pokrenula Evropsku inicijativu za intervencije – novu vojnu snagu van okvira unije. Na svečanom potpisivanju pisma o namerama u Luksemburgu bili su ministri odbrane Nemačke, Belgije, Velike Britanije, Danske, Estonije, Holandije, Španije i Portugalije. Kako je rekla francuska ministarka odbrane Florens Parli, ova grupa zemalja je ubeđena da Evropljani treba da budu „snažni, sposobni da uvek učine više i budu u stanju da zaštite sebe i svoj suverenitet”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević