Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Svet

06.02.2016 u 12:05

Vanredno stanje razorilo život stotinama porodica

Brutalne slike, kakve se ovih dana viđaju po Francuskoj, više nisu uobičajene ni u zemljama čiji je dosije o kršenjima ljudskih prava podebeli. Stotine porodica su žrtve nasilnih policijskih pretresa, izvedenih usred noći, deca su gledala kako im njihove očeve ili majke odvode u zatvor, mnogo je traumatizovanih ljudi koji su bezrazložno obeleženi kao „sumnjivi”, kaže se u neobično oštrom izveštaju Amnesti internešenela (AI) o kršenjima ljudskih prava u Francuskoj u poslednja dva meseca, otkako je u zemlji uvedeno vanredno stanje posle terorističkog napada u Parizu 13. novembra. Apeli potkrepljeni podacima o prekomernoj upotrebi sile, uz poziv da Pariz odustane od produženja vanrednog stanja i da ovu klauzulu ne ubacuje u svoj ustav, stižu sa svih strana. Ujedinjene nacije, Evropski savet, pojedini

Svet

02.02.2016 u 22:00

O čemu govore mladi Francuzi u pola glasa

Štampana u Španiji u 40.000 primeraka, dopremljena u Francusku u poslednjem trenutku, nova knjiga dojučerašnje ministarke pravde Kristijan Tobire pojavljuje se danas u knjižarama, taman usred parlamentarne debate o „reformi” ustava. „Mladi u pola glasa”, to bi mogao da bude prevod naslova nevelike, sedme knjige Kristijan Tobire, pisane u najtežoj godini francuske istorije, kada su se desila dva teroristička napada u Parizu („Šarli ebdo” 7. januara, Bataklan, stadion, kafei 13. novembra 2015) i kada ova zemlja nema odgovor na pitanja o mladim sugrađanima. Šta se mota po glavama mladih Francuza, zašto se sve veći broj njih radikalizuje, kako ih ubediti da je prihvatanje radikalnog islama pogrešan put? Ubeđena da će stezanje kaiša oko ljudskih prava i sloboda uzdrmati temelje republikanskih vrednosti i

Međunarodni pregled

30.01.2016 u 22:00

Kako nas je namagarčio komarac

Brazil je izgubio rat protiv najsićušnijeg neprijatelja u svojoj istoriji. Da bi se sprečila kapitulacija, najveća zemlja Latinske Amerike mobilisala je armiju od 220 hiljada vojnika koji će, naoružani moćnim zaprašivačima, krenuti u ofanzivu protiv tigrastog komarca. Taj minijaturni insekt prenosi ujedima virus zika, a neprijateljski ubod naročito je poguban po potomstvo nacije. Zbog toga što je u proteklih nekoliko meseci samo u Brazilu rođeno 4.000 beba sa oštećenjem mozga, do čega dolazi usled virusa koji prenosi komarac, trudnicama je podeljeno 400 hiljada insekticida, kako bi se opremile za samoodbranu. S vrha vlasti Brazilkama se upućuje apel da „do daljnjeg” odustanu od trudnoće. Salvador je još precizniji : žene ove centralnoameričke zemlje ne treba da rađaju decu do kraja

Kultura

30.01.2016 u 22:05

Zašto je Vargas Ljosa loš novinar, a sjajan književnik

Mnogi književni kritičari odavno su romanima latinoameričkog nobelovca Marija Vargasa Ljose dali dijagnozu: Ovaj izuzetni majstor savremene književnosti je „odličan kompozitor romana”, „inventivan kompozitor rečenica i pasusa”, sposoban da pronađe ubedljive i promenljive modele naracije, kako je to povodom odluke Švedske akademije da mu dodeli Nobela (2010) napisao Vasa Pavković, s pravom se radujući što Mario Vargas Ljosa ima daleko više prevoda na naš jezik od bilo kog živog i većine mrtvih pisaca španskog jezika i latinoameričke književnosti. Ali dok mu se za umetničko pripovedanje odaju sve pohvale, novinarska delatnost Vargasa Ljose je nešto sasvim drugo, iako on mnogo drži do svoje kolumnističke reputacije, i smrtno se vređa kad mu se iz pera mnogih umetničkih analitičara

Svet

29.01.2016 u 09:05

Francuska vlada ostala bez tamnopute levičarke

Francuska vlada ostala je bez svoje crnopute ministarke, na dan kada u parlamentu počinje debata o ustavnoj reformi kojom se u republici „slobode, jednakosti i bratstva” ukidaju neka od davno stečenih i zagarantovanih ljudskih prava. Zvanično, ministarka pravde Kristijan Tobira podnela je ostavku, ali u saopštenju iz Jelisejske palate stoji da su „Fransoa Oland i Kristijan Tobire odlučili da je za nju najbolje da se povuče sa tog mesta, s obzirom na to da počinje debata o ustavnim reformama u parlamentu”. U centru pažnje je vrlo kontroverzni predlog o oduzimanju francuskog državljanstva osobama osuđenim za terorizam. Do sada su francuski papiri mogli da se oduzmu samo osobama sa dvojnim državljanstvom koje nisu rođene u Francuskoj. Sada kada je ministarka pravde „podnela ostavku”,

Svet

26.01.2016 u 22:00

Bela kuća ostala bez pogleda na beli šator Končite Pičoto

Iako je imala svoju kuću, i to u najbližem komšiluku sa američkim predsednikom, Končita Pičoto umrla je pre tri dana u ženskom domu za beskućnike u En ulici. Veruje se da je imala 80 godina, a u susedstvo Bele kuće doselila se kada je u nju ušao Ronald Regan (1981). Ostala je na istom mestu i istom odstojanju i kada ga je nasledio Džordž Buš stariji (1989–1993), dočekala je i ispratila Bila Klintona (2001), gledala je kako se u zdanje na Aveniji Pensilvanija useljava i iseljava Džordž Buš mlađi. Sve do pre neki dan živela je preko puta prvog crnog predsednika SAD. Otišla na onaj svet pre nego što se Barak Obama iselio iz njenog komšiluka. Starešina privremenog doma za ljude bez krova verovatno nikada do sada nije našao za shodno da o smrti nekog svog stanara obavesti bilo koji medij. O

Svet

25.01.2016 u 22:00

Žuta traka crvene boje

Azilanti smešteni u Kardifu, glavnom gradu Velsa, do juče su morali da nose crvenu narukvicu od jake plastike. To je „veoma praktično rešenje” po shvatanju menadžera privatne firme zadužene za smeštaj i ishranu pridošlica. Tako je napravljena da ne može da se skine i da se pozajmi nekom drugom ko nije registrovan, a ovo obeležje otvara im vrata kantine u kojoj se hrane. Kad šetaju gradom, pojedini prolaznici im dovikuju da se vrate svojim kućama, vozači gradskih autobusa im trube. Ali ako traku skineš, više ne možeš ponovo da je staviš – i izvisio si za buduće obroke. „Ako hoćeš da jedeš, moraš da je nosiš stalno”, dodaje menadžer. Privatne firme kojima država poverava posao oko izbeglica zainteresovane su za profit. Sa manje ljudi obavljaju veći posao i tako sebi obezbeđuju višak, a državi

Svet

23.01.2016 u 18:05

Ucenjuje li Erdogan Evropu izbeglicama

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je juče da Turska može da računa na tri milijarde evra pomoći EU da bi se poboljšali životni uslovi za 2,5 miliona sirijskih izbeglica smeštenih u Turskoj, a da će do samita u Briselu 18. februara biti izrađeni konkretni projekti za pomoć Sirijcima u Turskoj. Nemačka će se, kako je obećala, pojačano angažovati na školovanju izbegličke dece i pojačanju zdravstvene pomoći migrantima. Premijer Ahmet Davutoglu je, posle sastanka sa Merkelovom u Berlinu, branio zahteve njegove vlade da dobije veću finansijsku pomoć od EU, dok je Zigmar Gabrijel, nemački vicekancelar, ponovio da će obećanih tri milijarde evra Turska dobijati „na kašičicu” – u zavisnosti od toga kako ispunjava preuzete obaveze. Pred porukom iz Ankare da su tri milijarde evra samo prvi

Svet

24.01.2016 u 09:05

Povećavamo pomoć najugroženijima, ukidamo prava lažnim azilantima

Jedan veći uzgajani losos (4,5 kilograma) prodaje se ovih dana za više novca nego barel nafte iz Severnog mora čija je cena pala ispod trideset dolara. Poređenja radi, u leto 2014. barel norveške nafte vredeo je 110 dolara. Ukoliko cene energenata ostanu na ovako niskom nivou, norveško bogatstvo u naftnim rezervama smanjiće se za dve trećine – sa 4,2 biliona na 2,5 biliona norveških kruna. To znači da se kapital u javnom sektoru smanjuje za 500.000 kruna ili 51.700 evra po glavi stanovnika. Norveška, drugim rečima, neće više biti onoliko bogata koliko je predviđala bazirajući svoje prognoze na rezervama nafte u Severnom moru.

Svet

23.01.2016 u 09:05

Ako se EU ne dogovori, padaju Šengenski ugovor i evro

Ono nad čim se Evropa zgražavala do pre samo petnaest dana, postalo je uobičajena praksa prema izbeglicama u mnogim zemljama Starog kontinenta. Niko više ne govori da ga pražnjenje migrantskih džepova i skidanje lančića i medaljona sa vratova izbeglica podseća na neka crna nacistička vremena. Naprotiv, ističe se da se takav postupak primenjuje i kad evropski državljani traže socijalnu pomoć i pitaju se zašto bi migranti imali drugačiji tretman. Danska je završila raspravu o zakonu po kome su azilanti u ovoj zemlji dužni da predaju gotovinu veću od 1.340 evra, nakit i predmete od vrednosti koja prelazi ovu sumu, ukoliko to nije burma ili venčani prsten...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zorana Šuvaković