Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

22.07.2018 u 21:25

Tri uslova za počasne doktorate

Na poslednjoj sednici pred letnji odmor Senat Univerziteta u Beogradu doneo je odluku o izboru Timotija Vilijamsona, Džudit Batler i mitropolita dr Ilariona Alfejeva za počasne doktore ovog univerziteta. Odluka je u javnosti prošla gotovo nezapaženo jer odluke o počasnim doktoratima, ako je reč o manje poznatim ličnostima, širu javnost ne interesuju. S druge strane, javnost se veoma zainteresuje za ove odluke ako su po nečemu sporne, kao što je bio slučaj s počasnim doktoratom američkog profesora Majkla Volcera 2010. godine. Tadašnji Senat Univerziteta u Beogradu poverovao je predlagaču da je reč o „kritičkom intelektualcu i borcu za socijalnu pravdu”, da bi se kasnije ispostavilo da se isti čovek 1999. zalagao za „humanitarnu intervenciju” NATO-a u Jugoslaviji. To je izazvalo buru

Društvo

19.07.2018 u 22:00

Đaci iz zanatskih škola ostali bez junskog upisnog roka

Dosad nije zabeleženo da se uslovi upisa na fakultete i visoke škole promene u toku godine, u periodu između prvog i drugog upisnog roka. Međutim, to se dogodilo ove godine na našim visokim školama strukovnih studija. Dok je u junskom roku u ove škole bio moguć upis samo sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom, u septembru će se upisivati i oni sa trogodišnjom. Kako je došlo do ove promene? Reklo bi se, za sve je kriv novi, prošle jeseni usvojeni zakon o visokom obrazovanju. Ili, bolje rečeno, oni koji ga nisu dobro tumačili. Jer, u članu 9 pomenutog zakona piše da „pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju” (slično je rečeno i u članu 100), na osnovu čega su u visokim školama zaključili da novi zakon

Društvo

15.07.2018 u 22:00

Čiji su studenti u Koimbri

Ivanka Popović, nova rektorka Univerziteta u Beogradu odlučila je da ne putuje u Portugaliju gde se održavaju Evropske univerzitetske sportske igre i tvrdi da na ovom takmičenju ekipe ne mogu da reprezentuju ovaj Univerzitet. Razlog za to je što je Evropska univerzitetska sportska asocijacija odbila zahtev Popovićeve da BU kotizaciju za svoje ekipe plati direktno, a ne preko Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS). Spor u vezi sa odlaskom naših studenata sportista u Koimbru dobija na težini ako se zna da je upravo Beograd domaćin sledećih Evropskih univerzitetskih sportskih igara 2020. godine. Planirana je zbog toga i izgradnja univerzitetskog sportskog centra na Bežanijskoj kosi u Novom Beogradu.

Društvo

10.07.2018 u 22:00

Studiraju ono što su hteli ili – ništa

Završava se dopunski upisni rok na državnim univerzitetima, a njegovi rezultati su uglavnom mršavi: za nekoliko dana, koliko su potencijalni brucoši mogli da se upišu posle završenog redovnog termina – na svakom od fakulteta koji je omogućio ovaj dodatni prijem – prijavilo se, u proseku, po njih desetak. Preciznije rečeno, na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu do juče ih je bilo 23, na Građevinsko-arhitektonskom u Nišu 18, na Šumarskom u Beogradu 13, na Pravnom u Nišu šest, a na Ekonomskom u istom gradu – niko, kao i na Pedagoškom u Užicu. Objašnjavajući otkud slaba zainteresovanost potencijalnih brucoša za dopunski upisni rok, prof. dr Žarko Popović, prodekan za nastavu na niškom Ekonomskom fakultetu, kaže da je svako od njih, da bi se upisao bez prijemnog, morao da donese

Društvo

03.07.2018 u 22:00

Kad vukovci ne polože prijemni

Novi brucoši ove nedelje konačno dobijaju indekse: počeo je upis onih koji su se posle prijemnog ispita i sakupljenih bodova iz srednje škole domogli upisnih lista, s tim što su neki u budžetskim, a neki u samofinansirajućim kvotama. Budžetski, naravno, imaju više bodova od samofinansirajućih, a na čelu upisnih spiskova na skoro svim fakultetima su oni koji su iz sva četiri razreda srednje škole doneli – petice. Njih je među novim brucošima negde manje, negde više – tačnije rečeno, mnogo ih je na trenutno najpopularnijim fakultetima, ali ih ima i na ostalima. Koliko ih je na popularnim fakultetima dovoljno govori podatak da je na Elektrotehničkom fakultetu od 1.169 prijavljenih za upis čak 338, ili oko trećine, tokom srednje škole u svedočanstvima imalo samo petice!

Društvo

30.06.2018 u 22:00

Nije lako biti mlad u Srbiji

Kao i svi univerziteti u Srbiji i Univerzitet u Beogradu se ove godine suočava sa smanjenim brojem potencijalnih brucoša. Ukupan broj prijavljenih za sve studijske programe sada ne prelazi 18.500, a lane ih je bilo oko dvadeset hiljada. Taj pad je, s obzirom na demografska kretanja, očekivan, kao što je očekivano i najveće interesovanje za upis na Elektrotehnički fakultet, na FON, na Matematički (Informatika), na Stomatološki, i na Psihologiju na Filozofskom fakultetu. Poslednjih godina raste i interesovanje za Mašinstvo, a uočava se blagi porast broja upisanih i na druge fakultete tehničkih i prirodnih nauka. Dr Ivanka Popović, profesorka na Katedri za Organsku hemijsku tehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta, nedavno je izabrana za novog rektora Univerziteta u Beogradu

Društvo

28.06.2018 u 22:00

Pomama za indeksom FON-a

Rekorder po broju prijavljenih kandidata za upis na prvu godinu studija na Univerzitetu u Beogradu ovog juna je Fakultet organizacionih nauka – ukupno ih je 2.049, od kojih će 820 dobiti indeks (samo 385 na budžetu). Sledeći po popularnosti je Filološki sa 1.318 prijavljenih, zatim Medicinski (1.209), Pravni (1.181), Ekonomski 1.160 i Elektrotehnički (1.144). Nasuprot tome, fakulteti s najmanjim brojem kandidata za upis su: Fakultet za fizičku hemiju (56), Fizički (116), Pravoslavno-bogoslovski (148), Šumarski (176), Hemijski (197). Godinama jedan od najtraženijih, beogradski Pravni fakultet ovog juna je recimo podbacio u broju prijavljenih kandidata jer je fakultetska uprava planirala upis njih 1.400, a prijavilo ih se 219 manje. Isto tako, Filološki fakultet predvideo je upis

Društvo

25.06.2018 u 22:00

Buduće brucoše iznenadili „bohemizmi” i „klitike”

Ponedeljak je bio prvi ovonedeljni veoma naporan dan za buduće studente: na mnogim fakultetima državnih univerziteta polagali su prijemne ispite. U Beogradu ispiti su održani na Biološkom fakultetu, Fakultetu bezbednosti, na Fakultetu političkih nauka, Hemijskom i Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu, a prvi dan prijemnog bio je i na Elektrotehničkom, Rudarsko-geološkom, Saobraćajnom, Fizičkom i Filološkom fakultetu. Na Univerzitetu u Nišu prijemni je zakazan na Građevinsko-arhitektonskom, Pravnom, Prirodno-matematičkom, Fakultetu umetnosti i i Filozofskom fakultetu. Na Univerzitetu u Kragujevcu znanje je mereno budućim brucošima na Fakultetu inženjerskih nauka, a u Kosovskoj Mitrovici na Fakultetu tehničkih nauka. Po pravilu, budući studenti su bili u obavezi da na fakultet dođu bar pola

Društvo

20.06.2018 u 22:00

Počela prijava budućih brucoša na fakultete

Na većini od 97 fakulteta državnih univerziteta u Srbiji je počelo prijavljivanje za upis budućih brucoša. Podsećanja radi, na visoke škole u državnom vlasništvu, njih ukupno 48, tokom junskog i septembarskog roka godišnje se upiše oko dvanaest hiljada studenata, a na sve državne fakultete oko trideset hiljada, što znači da najveći deo generacije svršenih srednjoškolaca ovih dana bira svoje buduće zanimanje. Prijavljivanje traje tri-četiri dana, ali su po tradiciji najveće gužve na samom početku upisa. Naročito se to moglo primetiti na fakultetima najpopularnijim među mladima, kao što je bilo na Fakultetu organizacionih nauka, Filološkom i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Na FON-u, koji je raspisao konkurs za prijem 820 studenata (385 na budžetu, 435 samofinansirajućih), pre podne

Tema nedelje

16.06.2018 u 22:00

Od Društva srbske slovesnosti do SANU

Akademija nauka je institucija koja je tokom svoje 177 godina duge istorije okupila oko sebe najveći broj ličnosti od značaja za razvoj naše nauke i kulture. To je i institucija čiji članovi su tokom niza decenija povremeno dolazili u sukob s predstavnicima države, ali i u međusobne sporove i razmirice. Bilo je i perioda kada su njene odluke usaglašavane s dnevnim potrebama politike. Akademike s vremena na vreme optužuju i za neaktivnost i „uspavanost”, a jedna od uobičajenih spornih tema odnosila se i na to ko treba a ko ne da bude njen član. Kao datum od kada počinje višedecenijski rad ove ustanove uzima se 7. novembar 1841. godine. Profesori beogradskog Liceja Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić prethodno su dostavili ministarstvu prosvete „projekat ustrojenija i pečata Srbske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branislav Radivojša