Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранислав Радивојша

Друштво

22.07.2018 у 21:25

Три услова за почасне докторате

На последњој седници пред летњи одмор Сенат Универзитета у Београду донео је одлуку о избору Тимотија Вилијамсона, Џудит Батлер и митрополита др Илариона Алфејева за почасне докторе овог универзитета. Одлука је у јавности прошла готово незапажено јер одлуке о почасним докторатима, ако је реч о мање познатим личностима, ширу јавност не интересују. С друге стране, јавност се веома заинтересује за ове одлуке ако су по нечему спорне, као што је био случај с почасним докторатом америчког професора Мајкла Волцера 2010. године. Тадашњи Сенат Универзитета у Београду поверовао је предлагачу да је реч о „критичком интелектуалцу и борцу за социјалну правду”, да би се касније испоставило да се исти човек 1999. залагао за „хуманитарну интервенцију” НАТО-а у Југославији. То је изазвало буру

Друштво

19.07.2018 у 22:00

Ђаци из занатских школа остали без јунског уписног рока

Досад није забележено да се услови уписа на факултете и високе школе промене у току године, у периоду између првог и другог уписног рока. Међутим, то се догодило ове године на нашим високим школама струковних студија. Док је у јунском року у ове школе био могућ упис само са завршеном четворогодишњом средњом школом, у септембру ће се уписивати и они са трогодишњом. Како је дошло до ове промене? Рекло би се, за све је крив нови, прошле јесени усвојени закон о високом образовању. Или, боље речено, они који га нису добро тумачили. Јер, у члану 9 поменутог закона пише да „право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању” (слично је речено и у члану 100), на основу чега су у високим школама закључили да нови закон укида

Друштво

15.07.2018 у 22:00

Чији су студенти у Коимбри

Иванка Поповић, нова ректорка Универзитета у Београду одлучила је да не путује у Португалију где се одржавају Европске универзитетске спортске игре и тврди да на овом такмичењу екипе не могу да репрезентују овај Универзитет. Разлог за то је што је Европска универзитетска спортска асоцијација одбила захтев Поповићеве да БУ котизацију за своје екипе плати директно, а не преко Универзитетског спортског савеза Србије (УССС). Спор у вези са одласком наших студената спортиста у Коимбру добија на тежини ако се зна да је управо Београд домаћин следећих Европских универзитетских спортских игара 2020. године. Планирана је због тога и изградња универзитетског спортског центра на Бежанијској коси у Новом Београду.

Друштво

10.07.2018 у 22:00

Студирају оно што су хтели или – ништа

Завршава се допунски уписни рок на државним универзитетима, а његови резултати су углавном мршави: за неколико дана, колико су потенцијални бруцоши могли да се упишу после завршеног редовног термина – на сваком од факултета који је омогућио овај додатни пријем – пријавило се, у просеку, по њих десетак. Прецизније речено, на Факултету за физичку хемију у Београду до јуче их је било 23, на Грађевинско-архитектонском у Нишу 18, на Шумарском у Београду 13, на Правном у Нишу шест, а на Економском у истом граду – нико, као и на Педагошком у Ужицу. Објашњавајући откуд слаба заинтересованост потенцијалних бруцоша за допунски уписни рок, проф. др Жарко Поповић, продекан за наставу на нишком Економском факултету, каже да је свако од њих, да би се уписао без пријемног, морао да донесе уверење о

Друштво

03.07.2018 у 22:00

Кад вуковци не положе пријемни

Нови бруцоши ове недеље коначно добијају индексе: почео је упис оних који су се после пријемног испита и сакупљених бодова из средње школе домогли уписних листа, с тим што су неки у буџетским, а неки у самофинансирајућим квотама. Буџетски, наравно, имају више бодова од самофинансирајућих, а на челу уписних спискова на скоро свим факултетима су они који су из сва четири разреда средње школе донели – петице. Њих је међу новим бруцошима негде мање, негде више – тачније речено, много их је на тренутно најпопуларнијим факултетима, али их има и на осталима. Колико их је на популарним факултетима довољно говори податак да је на Електротехничком факултету од 1.169 пријављених за упис чак 338, или око трећине, током средње школе у сведочанствима имало само петице!

Друштво

30.06.2018 у 22:00

Није лако бити млад у Србији

Као и сви универзитети у Србији и Универзитет у Београду се ове године суочава сa смањеним бројем потенцијалних бруцоша. Укупан број пријављених за све студијске програме сада не прелази 18.500, а лане их је било око двадесет хиљада. Тај пад је, с обзиром на демографска кретања, очекиван, као што је очекивано и највеће интересовање за упис на Електротехнички факултет, на ФОН, на Математички (Информатика), на Стоматолошки, и на Психологију на Филозофском факултету. Последњих година расте и интересовање за Машинство, а уочава се благи пораст броја уписаних и на друге факултете техничких и природних наука. Др Иванка Поповић, професорка на Катедри за Органску хемијску технологију Технолошко-металуршког факултета, недавно је изабрана за новог ректора Универзитета у Београду

Друштво

28.06.2018 у 22:00

Помама за индексом ФОН-а

Рекордер по броју пријављених кандидата за упис на прву годину студија на Универзитету у Београду овог јуна је Факултет организационих наука – укупно их је 2.049, од којих ће 820 добити индекс (само 385 на буџету). Следећи по популарности је Филолошки са 1.318 пријављених, затим Медицински (1.209), Правни (1.181), Економски 1.160 и Електротехнички (1.144). Насупрот томе, факултети с најмањим бројем кандидата за упис су: Факултет за физичку хемију (56), Физички (116), Православно-богословски (148), Шумарски (176), Хемијски (197). Годинама један од најтраженијих, београдски Правни факултет овог јуна је рецимо подбацио у броју пријављених кандидата јер је факултетска управа планирала упис њих 1.400, а пријавило их се 219 мање. Исто тако, Филолошки факултет предвидео је упис 1.505. а

Друштво

25.06.2018 у 22:00

Будуће бруцоше изненадили „бохемизми” и „клитике”

Понедељак је био први овонедељни веома напоран дан за будуће студенте: на многим факултетима државних универзитета полагали су пријемне испите. У Београду испити су одржани на Биолошком факултету, Факултету безбедности, на Факултету политичких наука, Хемијском и Православно-богословском факултету, а први дан пријемног био је и на Електротехничком, Рударско-геолошком, Саобраћајном, Физичком и Филолошком факултету. На Универзитету у Нишу пријемни је заказан на Грађевинско-архитектонском, Правном, Природно-математичком, Факултету уметности и и Филозофском факултету. На Универзитету у Крагујевцу знање је мерено будућим бруцошима на Факултету инжењерских наука, а у Косовској Митровици на Факултету техничких наука. По правилу, будући студенти су били у обавези да на факултет дођу бар пола

Друштво

20.06.2018 у 22:00

Почела пријава будућих бруцоша на факултете

На већини од 97 факултета државних универзитета у Србији је почело пријављивање за упис будућих бруцоша. Подсећања ради, на високе школе у државном власништву, њих укупно 48, током јунског и септембарског рока годишње се упише око дванаест хиљада студената, а на све државне факултете око тридесет хиљада, што значи да највећи део генерације свршених средњошколаца ових дана бира своје будуће занимање. Пријављивање траје три-четири дана, али су по традицији највеће гужве на самом почетку уписа. Нарочито се то могло приметити на факултетима најпопуларнијим међу младима, као што је било на Факултету организационих наука, Филолошком и Електротехничком факултету у Београду. На ФОН-у, који је расписао конкурс за пријем 820 студената (385 на буџету, 435 самофинансирајућих), пре подне

Тема недеље

16.06.2018 у 22:00

Од Друштва србске словесности до САНУ

Академија наука је институција која је током своје 177 година дуге историје окупила око себе највећи број личности од значаја за развој наше науке и културе. То је и институција чији чланови су током низа деценија повремено долазили у сукоб с представницима државе, али и у међусобне спорове и размирице. Било је и периода када су њене одлуке усаглашаване с дневним потребама политике. Академике с времена на време оптужују и за неактивност и „успаваност”, а једна од уобичајених спорних тема односила се и на то ко треба а ко не да буде њен члан. Као датум од када почиње вишедеценијски рад ове установе узима се 7. новембар 1841. године. Професори београдског Лицеја Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић претходно су доставили министарству просвете „пројекат устројенија и печата Србске

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Бранислав Радивојша

09.06.2026 у 02:24

Председник Вучић данас са председником Анголе, који борави у званичној посети Србији

09.06.2026 у 01:57

Сунчано и топло, температуре до 33 степена

09.06.2026 у 01:44

Зеленски и Макрон у телефонском разговору координирали даље кораке

09.06.2026 у 01:33

Суд у Бостону поништио Трампову накнаду од 100.000 долара за визе Х-1Б

09.06.2026 у 01:19

Број потврђених смртних случајева од еболе порастао на 101

09.06.2026 у 00:55

Зеленски пре писма требало да поништи свој декрет о забрани преговора са Путином