Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

25.12.2019 u 13:17

Teško je shvatiti kako je osobama koje ne mogu kao svi ljudi da idu u školu, potom se zaposle, idu na odmor, izlete... One koji su tu, među nama, a često žive van ovog sveta, retko ko hoće da ih zaposli. Zbog svog nedostatka su u porodicama prezaštićeni, sklonjeni od pogleda, ili kad izađu u svet neretko doživljavaju poniženja, omalovažavanje. To su ljudi sa nekim problemom, oni koji ne čuju, slabije vide, teže shvataju. O njima mora da brine društvo, država u kojoj su. Mora da se stvori uslovi za socijalizaciju i zapošljavanje kako bi i oni mogli da zarađuju, neki i samostalno žive, dosegnu svoj maksimum. Na kom god on nivou bio. Da opstanu samostalno i kada onih koji o njima brinu više nema među živima. Stari sistem, mora se reći uspešan, raspao se kad i bivša država, a novi pokušaj

Društvo

27.11.2019 u 20:00

Pružni prelazi pod nadzorom

Deo barske pruge od Valjeva do Resnika pokriven je na svakoj tački gde se putevi ukrštaju sa prugom – video-nadzorom. Sve se snima i svaki mogući incident na 28 ovakvih ukrštanja ostaje zabeležen. Ono što prvo može da se primeti – vozači ne staju pred prugom ako rampa nije spuštena tamo gde je ima, ignorišu znak „stop”, „andrejin krst”… Vozači sopstvenu glavu ne poštuju, a vozovi su posle dugo vremena krenuli i ozbiljnim brzinama od 100 kilometara na sat. Te grdosije teško je zaustaviti. – Ljudi veruju automatici, a ona kao i sva tehnika kad-tad može da zakaže. Na ovoj deonici pruge od 28 prelaza, 15 ima polubranike. I dok se rampa ne spusti, niko ne staje – potvrđuje nam naš prvi utisak Miloš Babović

Društvo

26.11.2019 u 19:30

Drvo nije kukuruz

Za sadnjom drveća proteklih dana nastala je prava pomama. Sadi se u Titelu, Nišu, Novom Sadu... Kompanije se utrkuju u demonstraciji društveno odgovornog poslovanja, brizi o očuvanju životne sredine, pa su sadnice postale popularne. Naravno, ovo je, samo po sebi, dobro. Podiže se svest o potrebi očuvanja šuma, ali za to je potrebna sadnica, pripremljena površina gde se može biljka i posaditi i primiti i očuvati. Nije dovoljna samo dobra namera. Drvo nije kukuruz pa da za godinu dana ima i plod. Kako šumari kažu – od setve do žetve prođe i 100 godina. – Odgojili smo nadčoveka koji je uspeo da poremeti prirodnu ravnotežu. Posledice su zastrašujuće, a jedini izlaz je znanje koje se mora podariti i to mladim ljudima. Svest da je šuma ujedno i zaštita voda, ali zaštita i od vode jer

Društvo

10.08.2019 u 18:00

Odumiranje Srbije na seoski način

Seoba je bilo od pamtiveka, uvek su ljudi išli ka boljem životu, bežali od ratova, nedaća, težačkog života. Kako bi to slikovito pojasnio virtuoz Dušan Kovačević, anemični građani su dobijali infuzije sveže krvi sa sela. Ali, neizvesno je dokle će raditi ta seoska fabrika naše krvi i šta će biti ako se isprazni. Nije nikakva novost ni odlazak u inostranstvo. Samo, pečalba se sada odužila. U zemlju nam se sve ređe vraćaju oni koji su nešto imetka stekli, pa devize uložili ovde u neki posao, a sve češće vraćaju nam se stari. Srbija ima 31 državni dom, a biznis s privatnim domovima za stare je procvetao. Za smeštaj odraslih opremljeno je, prema zvaničnim podacima, 249 privatnih domova sa licencom. Broj neregistrovanih, a ima ih, nije poznat. Istovremeno, po podacima statistike, imamo

Srbija

17.05.2019 u 21:00

Koliko su nam potrebne plastične kese

„Ja, ja nosim plastično odelo i plastika je moja hrana možda sam plastičan i ja.” Pevali su „VIS Idoli” još davno. Plastika je od tada sve nas i bukvalno okružila. U kolima je, telefonima, računarima, patikama na našim nogama, iz nje pijemo, jedemo, u nju pakujemo hranu, stavljamo u zamrzivače, donosimo je iz prodavnica... Život nam je olakšan, ali izgleda i ugrožen. Uvode se mere za smanjenje upotreba kesa, plastične ambalaže... U Beogradu, u velikim trgovinskim lancima, kese se naplaćuju. Trgovci su taj ceh prebacili na kupce, a s ovim platama sve je mnogo. Ljudi se dovijaju, uzimaju one najtanje kesice s odeljenja za voće i povrće, a one deblje i jače počeli su da nose sa sobom ne bi li uštedeli koji dinar. Mere smanjenja upotrebe plastične ambalaže je uvela i Vojvodina. Upotreba kesa

Srbija

09.05.2019 u 22:55

Nema naplate selfija u nacionalnim parkovima

Ko sakuplja puževe, lekovitu travu, pečurke ili ima hotel, rudnik ili mini-hidrocentralu, bavi se kakvim komercijalnim poslom u zaštićenim područjima Srbije, poput Stare planine, Fruške gore, Kopaonika, plaćaće za to naknadu. Ovo su nove mere zaštite prirodnih resursa Srbije koje je propisalo Ministarstvo zaštite životne sredine, dok su upravljači zaštićenih područja bili u obavezi da utvrde visine ovih taksi, poštujući propisane maksimalne limite. Država je propisala, recimo, da se po ležaju u hotelu koji se nalazi u nekom od nacionalnih parkova može naplatiti do 1.200 dinara godišnje naknade.

Srbija

28.02.2019 u 17:30

Voz odsekao prednji deo automobila

Snimak automobila koji nailazi na prugu u trenutku kada nailazi i voz koji mu odseca prednji deo automobila juče je ozbiljno uznemirio javnost. Vozač je u Mladenovcu, na prelazu „Pijaca” srećom ostao nepovređen, oštećen je samo automobil, a voz je odjezdio dalje. Filmska scena, snimljena još 21. februara, izazvala je mnoge komentare, jer je rampa bila podignuta, a voz je samo protutnjao. Oglasila se Železnica tvrdeći da je nesumnjivo kriv vozač automobila, policija je izvršila uviđaj, napravila zapisnik, pa će konačnu reč o krivici izneti sud. Ali kako već biva u Srbiji, laičke presude su zasule društvene mreže pre dva dana, kada se snimak pojavio. Zaista su i učestale nesreće na putnim prelazima, pa smo pitali o čemu se zapravo radi. Više puta je „Politika” upozoravala vozače da

Hronika

01.02.2019 u 23:40

Taoci tuđe smrti

U protekle četiri godine na otvorenoj pruzi stradalo je 117 osoba. Bilo je tu samoubica razočaranih u život, ljubav, onih koji su neoprezno šetali po pragovima, prelazili prugu na nepreglednim mestima... Ni u jednom od ovih slučajeva nije bilo odgovornosti železnice. Ali, u svakoj od tih kompozicija u lokomotivi je sedeo čovek – mašinovođa. I mnogi od njih gledali su direktno u žrtvu. Neposredni su i uglavnom nemoćni svedoci smrti. Gotovo da svaki mašinovođa nosi na duši poneku žrtvu. Ova profesija, o kojoj su ispisane brojne romantične priče i snimljeni filmovi, ima i tu tešku, mračnu i mučnu stranu. Teretni voz je grdosija teška često i oko 120 tona i zaustavni put pri brzini od 80 kilometara na sat mu je od 800 do 1.000 metara, putnički voz je lakši, ali nema šanse da se stane bez 400

Srbija

09.11.2018 u 23:29

Obnavlja se kilometar pruge na dan

Opustele pruge obrasle u korov, zarđale šine, skinuti šrafovi sa pragova, slomljene i ukradene rampe na pružnim prelazima, bili su uobičajena slika naše železnice, koja se iz dana u dan menja. Naš sumnjičavi mentalitet teško prihvata promene pa i nabolje, ali kako kaže Miroljub Jevtić, v. d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije a. d., svakoga dana se obnovi prosečno jedan kilometar regionalnih pruga širom Srbije i slika železnice se menja iz dana u dan. – Svi resursi su angažovani, čak i delovi koji se skidaju sa Koridora 10, a vrede, koriste se, rade svi radnici i svaka građevinska mašina koju posedujemo, a mnoge su čamile godinama u depoima. Cilj je da sledeće godine za 300 radnih dana obnovimo 300 kilometara pruge svojim snagama. I ovu godinu trebalo bi da završimo sa

Srbija

30.10.2018 u 17:09

Šta nam je preče: beloglavi sup ili čovek

Kako stvoriti uslove da na Zlatiboru, jednoj od naših najposećenijih planina, i pored turističkog centra opstanu ljudi, ali i beloglavi sup, medved... Kako da se sačuva bor po kojem je cela planina dobila naziv, a izgradi famozna gondola do Tornika, čija trasa vodi preko Ribničkog jezera. Kako da se naprave ski-staze a očuva šuma, raspravljalo se na okruglom stolu uz učešće više od 10 eminentnih institucija i prisustvo čelnika lokalnih samouprava iz Čajetine, Nove Varoši, Prijepolja i Užica. Organizator je bilo javno preduzeće „Srbijašume” koje je od države ovlašćeno da upravlja Parkom prirode „Zlatibor”. Bitno je napomenuti da sam centar Zlatibora nije u zaštićenom području, kao ni veći, urbanizovani delovi ove planine. Sukob interesa turističkih poslenika, skijališta, lokalnih vlasti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Goran Volf