Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Горан Волф

Друштво

25.12.2019 у 13:17

Где да раде они који су „другачији”

Тешко је схватити како је особама које не могу као сви људи да иду у школу, потом се запосле, иду на одмор, излете... Оне који су ту, међу нама, а често живе ван овог света, ретко ко хоће да их запосли. Због свог недостатка су у породицама презаштићени, склоњени од погледа, или кад изађу у свет неретко доживљавају понижења, омаловажавање. То су људи са неким проблемом, они који не чују, слабије виде, теже схватају. О њима мора да брине друштво, држава у којој су. Мора да се створи услови за социјализацију и запошљавање како би и они могли да зарађују, неки и самостално живе, досегну свој максимум. На ком год он нивоу био. Да опстану самостално и када оних који о њима брину више нема међу живима. Стари систем, мора се рећи успешан, распао се кад и бивша држава, а нови покушај

Друштво

27.11.2019 у 20:00

Пружни прелази под надзором

Део барске пруге од Ваљева до Ресника покривен је на свакој тачки где се путеви укрштају са пругом – видео-надзором. Све се снима и сваки могући инцидент на 28 оваквих укрштања остаје забележен. Оно што прво може да се примети – возачи не стају пред пругом ако рампа није спуштена тамо где је има, игноришу знак „стоп”, „андрејин крст”… Возачи сопствену главу не поштују, а возови су после дуго времена кренули и озбиљним брзинама од 100 километара на сат. Те грдосије тешко је зауставити. – Људи верују аутоматици, а она као и сва техника кад-тад може да закаже. На овој деоници пруге од 28 прелаза, 15 има полубранике. И док се рампа не спусти, нико не стаје – потврђује нам наш први утисак Милош Бабовић

Друштво

26.11.2019 у 19:30

Дрво није кукуруз

За садњом дрвећа протеклих дана настала је права помама. Сади се у Тителу, Нишу, Новом Саду... Компаније се утркују у демонстрацији друштвено одговорног пословања, бризи о очувању животне средине, па су саднице постале популарне. Наравно, ово је, само по себи, добро. Подиже се свест о потреби очувања шума, али за то је потребна садница, припремљена површина где се може биљка и посадити и примити и очувати. Није довољна само добра намера. Дрво није кукуруз па да за годину дана има и плод. Како шумари кажу – од сетве до жетве прође и 100 година. – Одгојили смо надчовека који је успео да поремети природну равнотежу. Последице су застрашујуће, а једини излаз је знање које се мора подарити и то младим људима. Свест да је шума уједно и заштита вода, али заштита и од воде јер апсорбује

Друштво

10.08.2019 у 18:00

Одумирање Србије на сеоски начин

Сеоба је било од памтивека, увек су људи ишли ка бољем животу, бежали од ратова, недаћа, тежачког живота. Како би то сликовито појаснио виртуоз Душан Ковачевић, анемични грађани су добијали инфузије свеже крви са села. Али, неизвесно је докле ће радити та сеоска фабрика наше крви и шта ће бити ако се испразни. Није никаква новост ни одлазак у иностранство. Само, печалба се сада одужила. У земљу нам се све ређе враћају они који су нешто иметка стекли, па девизе уложили овде у неки посао, а све чешће враћају нам се стари. Србија има 31 државни дом, а бизнис с приватним домовима за старе је процветао. За смештај одраслих опремљено је, према званичним подацима, 249 приватних домова са лиценцом. Број нерегистрованих, а има их, није познат. Истовремено, по подацима статистике, имамо 2.464

Србија

17.05.2019 у 21:00

Колико су нам потребне пластичне кесе

„Ја, ја носим пластично одело и пластика је моја храна можда сам пластичан и ја.” Певали су „ВИС Идоли” још давно. Пластика је од тада све нас и буквално окружила. У колима је, телефонима, рачунарима, патикама на нашим ногама, из ње пијемо, једемо, у њу пакујемо храну, стављамо у замрзиваче, доносимо је из продавница... Живот нам је олакшан, али изгледа и угрожен. Уводе се мере за смањење употреба кеса, пластичне амбалаже... У Београду, у великим трговинским ланцима, кесе се наплаћују. Трговци су тај цех пребацили на купце, а с овим платама све је много. Људи се довијају, узимају оне најтање кесице с одељења за воће и поврће, а оне дебље и јаче почели су да носе са собом не би ли уштедели који динар. Мере смањења употребе пластичне амбалаже је увела и Војводина. Употреба кеса

Србија

09.05.2019 у 22:55

Нема наплате селфија у националним парковима

Ко сакупља пужеве, лековиту траву, печурке или има хотел, рудник или мини-хидроцентралу, бави се каквим комерцијалним послом у заштићеним подручјима Србије, попут Старе планине, Фрушке горе, Копаоника, плаћаће за то накнаду. Ово су нове мере заштите природних ресурса Србије које је прописало Министарство заштите животне средине, док су управљачи заштићених подручја били у обавези да утврде висине ових такси, поштујући прописане максималне лимите. Држава је прописала, рецимо, да се по лежају у хотелу који се налази у неком од националних паркова може наплатити до 1.200 динара годишње накнаде.

Србија

28.02.2019 у 17:30

Воз одсекао предњи део аутомобила

Снимак аутомобила који наилази на пругу у тренутку када наилази и воз који му одсеца предњи део аутомобила јуче је озбиљно узнемирио јавност. Возач је у Младеновцу, на прелазу „Пијаца” срећом остао неповређен, оштећен је само аутомобил, а воз је одјездио даље. Филмска сцена, снимљена још 21. фебруара, изазвала је многе коментаре, јер је рампа била подигнута, а воз је само протутњао. Огласила се Железница тврдећи да је несумњиво крив возач аутомобила, полиција је извршила увиђај, направила записник, па ће коначну реч о кривици изнети суд. Али како већ бива у Србији, лаичке пресуде су засуле друштвене мреже пре два дана, када се снимак појавио. Заиста су и учестале несреће на путним прелазима, па смо питали о чему се заправо ради. Више пута је „Политика” упозоравала возаче да посвете

Хроника

01.02.2019 у 23:40

Таоци туђе смрти

У протекле четири године на отвореној прузи страдало је 117 особа. Било је ту самоубица разочараних у живот, љубав, оних који су неопрезно шетали по праговима, прелазили пругу на непрегледним местима... Ни у једном од ових случајева није било одговорности железнице. Али, у свакој од тих композиција у локомотиви је седео човек – машиновођа. И многи од њих гледали су директно у жртву. Непосредни су и углавном немоћни сведоци смрти. Готово да сваки машиновођа носи на души понеку жртву. Ова професија, о којој су исписане бројне романтичне приче и снимљени филмови, има и ту тешку, мрачну и мучну страну. Теретни воз је грдосија тешка често и око 120 тона и зауставни пут при брзини од 80 километара на сат му је од 800 до 1.000 метара, путнички воз је лакши, али нема шансе да се стане без 400

Србија

09.11.2018 у 23:29

Обнавља се километар пруге на дан

Опустеле пруге обрасле у коров, зарђале шине, скинути шрафови са прагова, сломљене и украдене рампе на пружним прелазима, били су уобичајена слика наше железнице, која се из дана у дан мења. Наш сумњичави менталитет тешко прихвата промене па и набоље, али како каже Мирољуб Јевтић, в. д. генералног директора Инфраструктура железнице Србије а. д., свакога дана се обнови просечно један километар регионалних пруга широм Србије и слика железнице се мења из дана у дан. – Сви ресурси су ангажовани, чак и делови који се скидају са Коридора 10, а вреде, користе се, раде сви радници и свака грађевинска машина коју поседујемо, а многе су чамиле годинама у депоима. Циљ је да следеће године за 300 радних дана обновимо 300 километара пруге својим снагама. И ову годину требало би да завршимо са

Србија

30.10.2018 у 17:09

Шта нам је прече: белоглави суп или човек

Како створити услове да на Златибору, једној од наших најпосећенијих планина, и поред туристичког центра опстану људи, али и белоглави суп, медвед... Како да се сачува бор по којем је цела планина добила назив, а изгради фамозна гондола до Торника, чија траса води преко Рибничког језера. Како да се направе ски-стазе а очува шума, расправљало се на округлом столу уз учешће више од 10 еминентних институција и присуство челника локалних самоуправа из Чајетине, Нове Вароши, Пријепоља и Ужица. Организатор је било јавно предузеће „Србијашуме” које је од државе овлашћено да управља Парком природе „Златибор”. Битно је напоменути да сам центар Златибора није у заштићеном подручју, као ни већи, урбанизовани делови ове планине. Сукоб интереса туристичких посленика, скијалишта, локалних власти и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Горан Волф

12.06.2026 у 19:54

Линта упозорава: Напади на СПЦ су наставак удара на Србију и српски народ

12.06.2026 у 19:53

Амерички потрошачи оптимистичнији због појефтињења горива

12.06.2026 у 19:47

Марко Силва нови тренер Бенфике

12.06.2026 у 19:43

Нови тренер фудбалер Торина Ињацио Абате

12.06.2026 у 19:35

Русија уводи процедуру обавештавања за дипломате ЕУ који прелазе државну границу

12.06.2026 у 19:32

У Дубаију спречен покушај кријумчарења 223 угрожене врсте